Moram priznati da Lan ne igra loše. Iako dečko iz suprotnog tima neznam kako se zove isto igra odlično. Trener viče na njih kako su ispali iz forme. Što im fali? Savršeni su. Neka bude zadovoljan da uopće ima nekoga tko će igrati. Jednostavno ne podnosim profesore takvog tipa. Iz fizike se nadam dvojci. Ako ja dobijem dva i Lan dobiva. A ako ne, oboje smo u banani.
"Ženo, gdje si odlutala?"
Maše mi Cathy rukom pred očima te se trgnem iz misli. Izvadim mobitel iz džepa da vidim koliko je sati.
"Alo! Zemlja zove Izabel." "Čujem te bez brige, samo sam se zamislila." "A što to ometa tvoju pametnu glavicu?" "Joj Cathy ne sprdaj se." "Ajde ne cendraj. Gle kako dobro igraju." "Je, je." "Oživni malo." "Živa sam."
Fučkanje odjekne dvoranom te se dečki momentalno zaustave i okrenu prema treneru. Poravnaju se kao glistice na liniju te im nešto trener priča. Vidim klimanje glave od strane dečki te otpust od profesora. Dečki se rasprše i potrče u svlačionice.
Primim Cathy za ruku te siđemo s tribina prema izlazu iz škole.
"A Lan?"
Cathy se zaustavlja te se okrenem prema njoj. Upitno podignem obrvu te obje prasnemo u smijeh.
"O djevojke."
Lan izlazi iz svlačionice u drugoj trenirci i majci dok mu je frizura bolje rečeno uništena.
"Ej."
Kažem te trknem Cathy laktom da ga pozdravi.
"Ee...ej."
Jedva je progovorila. Naravno s ponovi crvenila na licu.
"Idemo zajedno?" "Ovisi gdje živiš?" "Bez brige. Nedaleko od Cathy." "Aha. Onda pola puta idemo zajedno." "Cathy jesi za?"
Upitam je te se napokon uživi u razgovor.
"Naravno." "Idemo."
Lan prijeđe na moju stranu s ruksakom preko ramena. Spustimo se niz stepenice te popločnim putem izađemo iz dvorišta škole.
"Lane!"
Svo troje se okrenemo i ugledamo Rayna.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Što trebaš?"
Grubo ga pita dok se u njegovu glasu čuje ljutnja.
"Ovo je tvoje."
Pruži mu mobitel te se Lan udari šakom po čelu i uzme mobitel iz njegovih ruku.
