The Secret Organization

Season 2-Chapter 21

Usavsi u spavacu sobu, prvo sto sam obavila je bilo tusiranje koje mi je bilo preko potrebno. Mlaki mlazevi vode su mi pomogli da se opustim i bar malo uzivam u tih par trenutaka relaksacije. Zatvorivsi oci, videla sam njegovo lice. Dzejms. Pitala sam se da li se do sada vec probudio i da li je shvatio sta se desilo.

I da li se kaje.

Iskljucivsi vodu, zavila sam svoju dugu kosu u peskir i izasla iz kabine. Obukavsi donji ves,produzila sam ka spavacoj sobi i svom garderoberu. Ni ne razmisljajuci o danasnjoj kombinaciji, uzela sam jednostavnu ali elegantnu crvenu haljinu koja je isla uz telo. Na brzinu osusivsi kosu, podigla sam je u neurednu pundju. Ne stavljajuci nista sem neznog crvenog ruza, obula sam stikle i izletela iz sobe, znajuci da kasnim.

Put do objekata "Orion"-a bio je veoma stresan i mucan za mene. Bol u glavi koju sam jos uvek osecala od sinocnjih pica, pocela je malo po malo popustati, ali nedovoljno brzo. Kasnila sam dosta dugo, ali sam se pomirila sa cinjenicom da se to nekada i meni moralo dogoditi.

Brojevi koji su se smenjivali pred mojim ocima, a prikazivali su broj spratova, zaustavili su se na poslednjem spratu,gde sam i izasla. Drzeci glavu pognutom nanize, setala sam tako sve do svoje kancelarije. Imala sam cudan osecaj da,ako slucajno pogledam bilo koga,saznace moju gresku. Suludo, ali,meni, u tom trenutku, dosta uverljivo. Nekako se proguravsi sve do svoje kancelarije, usla sam, istog trenutka zatvorivsi teska vrata. Par sekundi sam ostala u tom polozaju, zeleci da ohladim glavu bar nakratko.

"Elena", zacula sam Lisin glas par metara iza mene.  "Napokon."

Okrenuvsi se ka njoj, uputila sam joj osmeh. "Lis. Sta radis ovde?"

Oduvavsi pramen svoje plave kose, spustila je olovku koju je do malopre vrtela izmedju spretnih prstiju. "Cekam tebe. Celu vecnost."

Zbunjeno je gledavsi, uputila sam se ka svom radnom stolu. Tek nakon sto sam sela na stolicu, cula sam njeno zapanjeno mrmljanje:"Zaboravila si,zar ne?"

Upucujuci joj jos jedan zbunjen pogled, izvadila sam svoje izvestaje na sto,ispred sebe. "Sta?"

Prevrnula je ocima, negodovajuci. "Trebale smo da izadjemo na dorucak."

Tog trenutka sam se setila sestrinskog izlaska zakazanog vec par dana unazad. Talas krivice je obuzeo moje telo, dok sam ja pokusavala da se opravdam,mada naravno,neuspesno. "O,dragi Boze, oprosti mi. Zaboravila sam."

Slegnuvsi ramenima, prebacila je pramen svetle kose preko ramena. "Nema veze. Znam da si zauzeta i imas dosta posla."

"Ne,ne,dozvoli mi da se iskupim. Molim te."

Coknula je jezikom i nasmejala se. "El, opusteno. Nema potrebe."

Uprkos tome sto sam se osecala grozno sto sam je ispalila, nisam mogla a da sebi ne napomenem cinjenicu da ovo nije prvi put. Zbog posla, istrage i svih obaveza mi se cesto desavalo da zaboravim na izlaske sa Lis ili porodicne vecere. Ali, valjda su oni toga i bili svesni jer su mi oprastali svaki put kada bih ih ispalila. "Oprosti. Mozemo ga pomeriti za neki drugi dan. Sutra, na primer?"

Nasmejala se i klimnula glavom. "Meni odgovara."

Odmahnula sam glavom, bacajuci ljutite poglede na stotine izvetaja preda mnom. "U rasulu sam. Nista nije kako treba, a ja pokusavam dovesti Organizaciju bar malo u red."