The Secret Organization

Season 2-Chapter 9

"Damski,zar ne?"

"Moram priznati. Pricaj mi o zadatku."

Na veoma kratak trenutak sam zastala,ali sam brzo prikrila svoju nelagodnost. "Bilo je okej... Mislim,nismo saznali ono zbog cega smo poslati,ali-"

Erik je ostavio svoj pribor za jelo i uctivim pokretima ruke,presao maramicom preko usana. "Znam li ja tog tvog prijatelja?"

Namrstila sam se i ubacila veci zalogaj u usta samo da bi moj odgovor bio sto nerazumnjiviji. "Mislim da ne."

"Sve u svemu,drago mi je da si dobro.",uputio mi je osmeh koji me svaki put ocara. Erik je oduvek znao sve moje slabe tacke;dobro je citao ljude. Mene je,na primer,od samog pocetka vrlo dobro znao i,iako mi se cinilo dosta naivno,pratio je svaki moj korak,bojeci se za mene dobro poznavajuci opasnost ovog posla,jer je i on dosta dugo u njemu.

Nasmejala sam se,odlazuci svoj pribor sa strane. "Kakav je bio tvoj dan?Pretpostavljam da si se smorio bez mene."

"Kako znas?Toliko je ocigledno?"

Klimnula sam glavom ponosno se smejuljici. "Tvoja dama zna sve. Da li je Lisa dolazila?"

"Da,navratila je par puta. I njoj je bilo dosadno bez tebe dva dana."

"Ah,i ona meni nedostaje.",snuzdeno sam ga pogledala dok je ispijao crveno vino.

"Zasto ih ne bismo pozvali na veceru?Mislim da ne bi bila losa ideja da pozovemo Lisu i tvoje roditelje i svi se malo,za promenu,opustimo."

Podigla sam casu u znak slaganja. "To je zapravo odlicna ideja."

"Hm,zelis jos vina?"

Zamisljeno sam ga pogledala i odmahnula glavom. "Ne,hvala.I ovo nisam popila."

Zabrinuto se namrstio. "Sta ti je,El?"

Uputila sam mu vestacki osmeh. "Nista, samo...Nedostajao si mi,znas?"

"I ti meni,draga."

****

Narednog jutra,probudila sam se za ranije za posao. Umorno sam ustala i na brzinu pocela da se spremam. Obavila sam higijenu i obukla duboke, elegantne pantalone i majicu dugih rukava,koju sam upasala. Kosu sam zavezala u pundju i stavila mindjuse iste boje kao pantalone. Sto se tise krecuci,izasla sam iz spavace sobe nastojeci da ne razbudim Erika. Uputila sam se dole,ka dnevnom boravku, uz stepenice.

U trpezariji sam zatekla Martu i pozdravila je:"Dobro jutro,M.",usla sam sa smeskom na licu.

Starija,srednjovecna zena stajala je za pultom i sekla neko povrce. Ugledavsi me,okrenula se ka meni sa sirokim osmehom na licu. "Elena.", promrmljala je u jednom dahu kao da me nije ocekivala.

Zbunjeno sam se nasmejala,usput je zacudjeno pogledavsi. "Kako si?"

"Dobro sam,a vidim da si i ti.", izdahnula je. "Brinula sam,znas?"

Izdahnula sam i krenula ka ciniji s vocem. Izabrala sam jednu crvenu jabuku i zagrizivsi je,odgovorila sam joj:"Znas da sam ti rekla da ne brines."

"Znam da je to vas posao i da ste u tome vec godinama,ali-"

"Ali?"

Prostrelivsi me pogledom,nastavila je. Koliko god je pokusavala da izgleda opasno i ozbiljno,nije joj uspevalo. Znala sam da u brine za mene,ali to je moj posao. To je ono cime se bavim. Ono od cega zaradjujem i ono u cemu uzivam. "Elena,jedina-"

"Marta",obratila sam se zeni koja je brinula za mene. Nju sam dozivljavala kao drugu majku,a prema njoj sam ponekad znala da se ponasam veoma drsko jer je zena dosta brinula za mene,sto je meni smetalo. Moji roditelji su se vec pomirili s tom cinjenicom,ne moze li i ona? "Marta, vec smo vodili razgovor o tome."