The Secret Organization

Season 2-Chapter 5

Divan covek,pomislila sam.

Kog ti nikako ne zasluzujes,progovorio je moj glasic u glavi.

Namrstila sam se i odjednom se osetila povredjeno. Nisam znala da li je ovo uopste ispravno. Sedim u hotelu,dok me moj bivsi decko ocekuje ispred na veceri. Bila sam svesna cinjenice da je ovo tajni zadatak,ali...Sta ja to radim?

Pogledala sam kombinezon koji sam jos uvek drzala u rukama.

Oh,Elena,ponasaj se odraslo bar jednom u zivotu. Nista ne radis. Proslo je osam godina. Predji vec jednom preko toga. Ponasaj se profesionalno i radi svoj posao.

Profesionalost.

Rec koja mi se motala po mislima.

Rec koja je sve vreme stajala medju mojim predomisljanjem i kajanjem.

Ponasaj se profesionalno.

Istrgla sam kombinezon i ljutito krenula prema toaletu.Bila sam ljuta sama na sebe. Sve vreme sam sebe osudjivala za nesto sto se zapravo ni ne odigrava. Ja ne radim nista pogresno. Dzejms i ja smo ovde da bismo obavili ono zbog cega smo dosli- tajni zadatak i sastanak sa izvorima. A moja savest neka ide dodjavola.

Skinula sam trenerku i majicu sa sebe i obukla zeleni kombinezon koji mi je solidno stajao. Osecala sam kao da je kombinacija nepotpuna i zbog toga sam oko svog vrata stavila zlatnu ogrlicu. Obula sam baletanke iste boje i kosu zavezala u jednu vise prikadniju pundju. Pogledala sam se u ogledalu. Kombinacija je bila vrlo elegantna, ali u isto vreme i privlacna. Bas ono sto bih ja nosila na svom medenom mesecu.

Izasla sam iz toaleta i nastavila ka vratima apartmana koja sam otvorila. Dzejms je stajao naslonjen na zid i zamisljeno posmatrao vrata. Kada sam ih otvorila,podigao je pogled ka meni i,samo na trenutak,jedan kratak trenutak,mi se ucinilo da su mu oci zasijale.Trepnuo je i ispravio se. Procistio je grlo. "Gotova si?"

Klimnula sam glavom i pomerila se u stranu.On je i dalje stajao, odmeravajuci me. Zbunjeno sam ga gledala dok mi se priblizavao sa iznenadjujucim smeskom na licu. "Da ne zaboravim da napomenem, izgledas predivno."

****

"Spreman?Mozemo onda krenuti?", ustala sam sa kreveta i sklonila telefon koji sam do pre kojeg trenutka drzala u rukama.

Dzejms je izasao iz kupatila i ostavio me je bez daha. Njegova smedja kosa bila je blago namestena u stranu.Na sebi je imao crno odelo koje mu je stajalo kao da je napravljeno samo za njega. Izgledao je bozanstveno. Pogledam ga i na licu mu vidim onaj zavodljiv osmeh. I,koliko god ga ja mrzela,morala sam priznati da mu je dobro stajao.

"Da li mi se to pricinjava ili Elena Braun-"

"Ne dovrsavaj svoju misao,Dzejmse."

"Ni ne znas sta zelim da kazem."

"Niti ne zelim da znam",promrmljala sam dok sam prolazila pored njega. "Idemo."

Okrenuo se za mnom i zatvorio vrata nakon sto smo izasli iz apartmana. Vrata su se automatski zakljucala i iz tog razloga nije bilo potrebe za kljucem. Koracala sam,uputivsi se ka liftu kada sam osetila topao dodir na svojoj nadlaktici. Iako mi je prijao njegov dodir,u ovom trenutku mi je bilo neprijatno. Pogledala sam ga krajickom oka i shvatila da i on mene gleda na isti nacin. Istog trenutka sam se okrenula napred i prestala obracati paznju ili bar je preusmeriti na nesto drugo.

Dok smo stajali u liftu,provukla sam svoju ruku ispod njegove i okrenula se ka njemu. "Pretpostavljam da sou pocinje?"

"Tako je."