The Secret Organization

Chapter 45

Kamere su se ugasile posle nekoliko sati neprekidnog pracenja svakog mog koraka. Zbog cega?

Odgovor je dosao par sekundi kasnije,kada je u sobu usao Rajan. Podigla sam se u sedeci polozaj dok sam posmatrala ulazak svog brata.

"Rajane."

"Dzo." Ljigav osmeh mu se momentalno pojavio na licu izazivajuci mi osecaj mucnine.

"Cemu dugujem ovo zadovoljstvo?" Ustala sam i prisla mu dva koraka nakon cega sam prekrstila ruke.Bacila sam pogled na kamere u coskovima koje su jos uvek bile ugasene.

Stavio je ruke u dzepove i smireno mi pokazao da sednem. "Zelim da razgovaramo."

"Nemamo mi o cemu da razgovaramo." Stajala sam ispred njega visoko uzdignute glave.

"To nije bilo pitanje." Rekao je dok se priblizavao mom radnom stolu.Stolu za kom sam kao mladja radila domace zadatke i ucila. Odlutala sam u mislima razmisljajuci o provedenim satima sa prijateljima u ovoj sobi.Sobi i kuci koje u poslednje vreme izbegavam upravo zbog osobe koja se nalazila ispred mene.Zbog Rajana ili drugim recima,osobe koja nikako nije zasluzila da naziva sebe 'bratom'.

Uzdahnula sam i hladno ga pogledala dok me je on streljao pogledom. Kutovi usana su mu se izvili u lukav osmeh. Smestio se na stolicu. "Nekad me tvoje ponasanje stvarno iznenadi."

"Trebam li to shvatiti kao kompliment?"

"Pa...Da."

Coknula sam jezikom i naslonila se na hladan zid. "Dosta igranja,Rajane. Zasto si mi ovo uradio?"

"Sta sam ti uradio?"

"Tebi je ovo igra?" Povisila sam ton sto ga je iznenadilo. "Igras se tudjim zivotima!Prvo Elena,sada ja-"

Prekinuo me je:"Elenu nisam povredio,a takodje ni tebe." Hladnim glasom je rekao kao da pokusava da mi objasni nesto sto je ocigledno.

"Obe si nas povredio.Ako ne fizicki onda psihicki." Sada sam vec vikala.

"Dramis,Dzo.Oduvek si bila takva.Ni od cega bi ti napravila-"

"Znas kako izgleda kada si kidnapovan od strane rodjenog brata?" Odmakla sam se od zida i okrenula se ka njemu. "Imas li ikakvu predstavu?!"

Cutao je ne pokazujuci emocije a ja sam se suzdrzavala da ne zaplacem. Osecala sam suze kako mi se skljupljaju u ocima ali nisam sebi smela dozvoliti slom,ne pred njim.

"Pretpostavljam da si upucena u proceduru i funkcionisanje naseg posla.Iz tog razloga,znas moje opravdanje."

"Nema opravdanja za nesto ovakvo. Pogotovo ne kada se takvo nesto cini clanovima porodice."

Nasmejao se cinicno na moje reci. "Brzo si zaboravila na svoje pokusaje da me uhvatis i zatvoris.Stavise,to si i uradila.Zajedno sa svojim prijateljima si me uhvatila a potom bez ikakvih emocija i bez i najmanjeg truda da sprecis to,pustila si da me odvedu i...Imas li ti ikakvu ideju sta su meni cinili tamo?" Ustao je i krenuo dugim koracima prema meni. "Stvari koje ne mozes ni da zamislis.Stvari koje ja nikada ne bih dozvolio da se rade pa cak i da se mrzimo.Mi smo brat i sestra,Dzo.Porodica." Stajao je jedan korak od mene dok sam ga ja gledala,sada vec slomljena.

"Ja sam profesionalac u svom poslu.I ti si.Samo,postoje stvari za koje ti jos uvek ne znas i koje treba da naucis." Rekao je sada vec smirenijim i tisim glasom.

"Ne zelim da te slusam vise." Okrenula sam glavu u stranu i pogledala kroz jedini izvor svetlosti u mojoj sobi-prozor. "Idi."

Prebacio je tezinu svog tela sa jedno na drugo stopalo i posmatrao me sa rukama u dzepovima.Nervozno je rukom prosao kroz kosu. "Znam da je ovo bila greska-"

"Idi!" Viknula sam ne skrecuci pogled sa prozora. "Samo idi."

Par sekundi me je u tisini posmatrao sve dok se nije okrenuo i izasao iz sobe.U trenutku kada sam se konacno nasla sama u sobi,daleko od konstantno upaljenih kamera i nepodnosljivog brata,osetila sam kako me emocije preplavljuju. Prijatelji koji se nisu ni potrudili da me potraze, porodica koja me drzi zatvorenom u sobi pod budnim okom kamera i posao...Posao koji mi je upropastio odnose sa porodicom i drustveni zivot je zapravo posao koji nisam ni zelela.

Osetila sam suze na svojim obrazima. A pre nego sto sam nemocno dosla do kreveta,jedna sitnica mi je zapala za oko.

Kamere su ponovo pokazivale zelene svetlo.

Elena's POV

Osetila sam dve snazne ali ujedno i tople ruke oko mog struka.

"Dzejmse",priblizio mi se i ostavio poljubac na mom ramenu. "Kuvam!"

Stajala sam ispred ploce sa ringlama dodavajuci malo soli u supu koju sam kuvala.

"Sta spremas?"

"Nesto sto bi trebalo da bude pileca supa." Rekla sam ostavljajuci so sa strane.Okrenula sam se prema njemu i nasmejala se. "To sto smo preziveli dorucak bi trebala da bude dobra vest?"

"Tako nesto",rekao je privlaceci me blize sebi.

Nasmejala sam se i privukla ga u poljubac.Uzvratio mi je poljubac i stavio svoje ruke oko mog struka. Podigla sam se na prste i ne prekidajuci poljubac,obavila svoje ruke oko njegovog vrata.Dzejms me je bez velike muke podigao na pult i nastavio poljubac.

Posle par trenutaka,odmakao se od mene i pogledao me dok se smekerski smesio. "Nisam ti ispricao za kratku konverzaciju koju sam imao sa tvojim roditeljima jutros."

Lukav osmeh mu se sirio licem dok sam ja jos uvek tesko disala zbog poljupca. "Hm?" Potom sam dosla sebi:"Moji roditelji...su bili ovde jutros?"

Klimnuo je glavom.

Nespretno sam sisla sa pulta i zbunjeno ga pogledala. "Nisam znala da su znali da si prespavao ovde.Sta su ti rekli?" Pitala sam ga ocekujuci blam.

"Videli su nas zajedno i posle kratkog razgovora,rekli su da ce pricati sa tobom i obaviti razgovor u vezi-"

Zinula sam u cudu a potom digla dlan da ga zaustavim. "Jasno mi je.Dosta si rekao." Osetivsi kako postajem crvena u licu,okrenula sam se nazad ka sporetu i nastavila svoje 'kuvanje' dok se Dzejms u pozadini i dalje smejao.