Posebna [H. S. Fiction]

26PART

*Harry*

"Šefe vidite ko nam je došao u posetu!"
"Sklanjaj ruke sa mene Michael!", otgnem se. Krene me ponovo uhvatit ali ga Bob zaustavi.
"Kojim poslom Styles?", upita ustajući iz fotelje.
"Ništa posebno. Duguješ mi jedan život, pa reko da ga uzmem.", iskezim mu se.
"Harry stari, daj nemojmo raditi nešto zbog čega ćemo se kajati.",
potapše me po remenu.
"Ne diraj me!", viknem i izvadim pištolj. Podigne ruke ali već u sledećem trenutku osetim metalnu cev na mom potiljku.
Bob se vrati za svoju fotelju sa onim njegovim ljigavim osmehom.
"Šta bi, nećeš me ubiti?", upita.
"Ne prvo ću se rešiti ovog skota kome se idalje tresu ruke dok drži pištolj, zar ne Ashton?"
"O čemu pričaš ti?", javi se Ashton iza mene.
"O ovome.", okrenem se te mu izbijem pištolj iz ruke. On nemo posnatra ruku kojom je držao pištolj.
Odjednom začuje se pucnjava. Okrenem se oko sebe, Michael drži pištolj kao i još jedan tip pored njega ali niko nije opalio. Pogledam u svoj, nisam ni ja. Ko je onda?
Ubrzo saznam kada se vrata otvore te se susretnem sa plavo sivim očima.

*Karolina*

Jurim ulicom sve dok ne ugledam jedinu veću građevinu. Mora da je to to skladište. Parkiram se nedaleko o datle. Pogledam oko sebe ali nema nikog. Uzmem pištolj i navučem kapuljaču na glavu dok izlazim iz auta.
Prođem kroz kapiju pa dotrčim do ulaza. Naslonim se leđima na zid. Pogledam u nebo... Mrači se iako je oko dva sata popodne. Udahnem te otvorim vrata.
Pogledam. Nema nikog. Uđem unutra, ne napravim ni dva koraka kada začujem neke glasove. Pritajim se iza zida i oslušujem.
"E znaš da se Styles vratio?", upatao je jedan.
"Hahahahaha mislio sam da ga je Bob već ubio.", nasmeje se drugi. Definitivno sam pronašla to skladište. Provirim iza zida dovoljno da vidim da su mi okrenuti leđima. Izađem te se prišunjam jednom. Udarim ga pištoljem u glavu te padne kao sveća. Ovaj drugi se okrene i podigne ruke u vis jer mi je pištolj usmeren ka njemu.
"Vodi me kod sefa!"
"Ha mislim da on poslove sa devojkama obavlja samo noću.", nakezi se ljigavo.
"A je li!", postavim metak u cev.

"Da ali kad smo već kod toga mogla bi završiti nešto i meni? a mala?"
"Da da!", opalim u njegovu nogu.
"Aaaa!", vrisne te padne na pod. Pridjem mu pa ga udarim u potiljak. On pade pored onog prvog bez svesti. Krenem dalje ali me nečije ruke čvrsto uhvate. Pokušam se odbraniti ali je jačinja bola neizmerna.
"Tražiš šefa?", upita promukli i veoma jak glas.
Uspem se na tren okrenuti i sve što uspem da vidim... da je to mlad dečko poduže kose.
"Hajde!", naredi mi te me gura u smeru blindiranih vtara.
Otvori ih te me gurne unutra. Uspravim glavu te prvo što ugledam jeste par zelenih očiju. Ta boja razlikovala se od svih nijansi zelene koje sam znala a znala sam ih previše. Odmah iza njega stajao je Ashton. Sa strane stajao je dečko otkačene frizure i još neki mrki tip.
"Oh lepotice?", kaže neko te se moj pogled usmerim ka njemu. Naravo ko bi to bio nego Bob.
Uspravim se te priđem Harry-ju. Pogledam ga te me nešto natera da ga nežno dotaknem po ruci.
"Šta tražiš ovde?"? upita tiho.
"Rekla sam ti već. Ti ne smeš da stradaš."
Osmehne mi te se naši prsti spoje.

Bobu zazvoni telefon. Pogleda na ekran te se osmehne.
"Mislim da je ovo za tebe Styles. Nisam znao da imaš ovako slatku malu sestru."
"Šta... ", izgorovi Harry pa mu Bob okrene telefon.
Oboje pogledamo a na ekranu stoji uplakana Olivia. Dok je pored njene glave nalazi jedva vidljiv pistolj.

"Bob ostavi nju na miru, ona je samo obično dete!", povičem
"Hahahah zašto se ti sekiraš oko toga? Ona je tebi ništa.", nasmejemi se
"Zato što nemaš prava oduzimati živote nedužnim ljudima a pogotovo ne detetu."
Dreknem te mu izbijem telefon iz ruke. Već u sledećem trenutku onaj dečko me ponovo drži. Harry ga krene skoliti ali se iz nekog razloga zaustavi.

*Harry*

Krenem osloboditi Ar ali tada ugledam njega.
"Theo..."
"Dugo je prošlo, zar ne Harry?"
"Šta tražiš ovde Theo?"
"Nisi ti jedini koji upao u sranja pa je morao da se seli."
"O čemu pričaš? Kako si ovde uposte završio?"
"Kada si ti otkriven za drogu otkriveni su i svi ostali. Znao sam da će doći po mene, pa sam se sklonio ovde. "
"Harry ko je ovo?", upita Ar.
"Theo moj prijatelj...barem je nekada to bio."
"Nekada!?"
"Da. On i ja bili smo ona dva momka koja uvek upadaju u sranja ali smo se nekako uvek čupali iz njih... "
"Da kako da ne. Ti si se uvek izvlačio a mene ostavljao ali ipak.... "

*Karolina*

"Dosta prisećanja, mogli ste to ranije raditi." Drekne Bob te se svi pogledi usmere prema njemu. Uspem ugrabiti trenutak te dohvatim Theov pištolj. Opalim i prvo što pogodim bude onaj lik sa otkačenom frizurom. Opalim još jednom ali sada u dečka koji je stajao iza njega. Theo mi izbije pištolj te pogura na fotelju de me bukvalno baci
"Hu!", izdahne Bob te priđe Harry-ju. Udari ga pesnicom u stomak te se ovaj posavije. Krenem ustati ali me ovaj drži.  Ashton ga uhvati pa ga ponovo uspravi.
"Otežavaš Harry ali nešto ćemo se nagoditi.", kaže i pruži mu pištolj.
"Ubi ovu tvoju opasnu devojčicu ili će tvoja draga sestrica biti ubijena. "
"Koji k****?!", drekne Harry.
"Čuo si me ubi nju ili ćemo mi tvoju sestru. "

*Harry*

Bob mi uturi pištolj u ruke te me Ashton pusti.
"Šta ako ubijen tebe?", upitam Boba
"Automacki ubijaju tvoju sestricu."
Stojim ne pomično gledajući čas u pištolj čas u Boba.
"Harry.", dozove me Ar.
Okrenem se prema njoj. Njenim licem tekle su suze ali je tu bio i osmeh. Ne, nije to bio bilo kakav osmeh, bio je to poseban osmeh pun nade i vere. Ali to što je odmah posle rekla bile su dva reči koje su me iznenadile...
"Ubi mene.... "