Posebna [H. S. Fiction]

19PART

*Karolina*

"Požuri, čekam te kod auta!" vikne te čujem kako je izašao iz stana.
Po poslednji put prođem rukom kroz kosu i nanosim crni karmin na usne. Pokupim torbicu sa kreveta, naravno ne moram ponovo reći da to nisu one gluposti što nose ostale devojke.
Obujem čizmice na stiklu te brzinom svetlosti napustim stan.
"Evo me!", povičem kad napustim zgradu.
"Vala bio je i red da krenemo više.", rekao je Harry gledajući kako mu prilazim. Stala sam ispred njega te ga sada pogledala. Moram priznati iako je na sebi imao samo belu majicu i farmerke izgredao je lepo.

*Harry*

Stojim naslonjen na auto i čekam da ona siđe.
"Ha!", nasmejem se na sećanje da sam nekada i Lottie tako čekao. Nisam znao da će me tolika sećanja zasipati kada dođem ovde.
"Evo me!", poviče kada izađe iz zgrade te elegantnim hodom došetala do mene. Majko mila, pa onaj Louis uopšte nije glup kad je skembao ovakvu ribu. Naime imala je na sebi haljinu koja je izgledala kao velika crna bluza. Jedino što je bilo otkriveno bio je mali deo nogu između te bluze i carapa dok je dole nosila čizmice. Ali i tako obučena istakla je sve one ženske obline

"Sviđa mi se tvoja kosa.", kažem kada sednemo u auto."Kako si to uradila?"
"Šta ovo što imam malo plavih pramenova."
"Da baš to."
"A to me je Marta naučila uz pomoć spreja za farbanje kose. Ali već sutra ujutru ih neće biti.", kaze te joj mobilni zavibrira.
"Halo!", javi se.
"Da... Evo upravo idemo u noćni obilazak. Ahahahaha pre će biti da ću ja njega noćas paziti. Važi. Važi, čujemo se." prekinula je.
"Nije lepo da pitam koje ali kada se već radi o meni, imam pravo da znam." kazem te se na kratko pogledamo.
"Des.", odgoviri kratko.
"Tebe zove?", upitam iznenađeno.
"Da mene. Imali neki problem?"
"Ne! Ne nego mene nije zvao od kako smo napustili London pa mi je malo to čudno. "
"Ne znam.", kaže te pogled usmeri ka prozoru.
"Karolina mogu te nešto pitati?"
"Aha", pogleda me.
"Kako su stradali tvoji roditelji?"
"U saobraćajnoj nesreći.", kaže ali ovoga puta ne okrene glavu ka prozoru."Zašto?"
"Onako, zanimalo me je."
"Nadam se da te više ništa ne zanina.", kaže ljutito te okrene glavu. Ostatak vožnje proveli smo u tišini.

*Karolina*

"Stigli smo!", kaže te pogledam oke sebe.
"Lepo!", govorim dok izlazim iz auta.
"Ovde sam prvi put izašao kada sam došao ovde. Inače ima puno uspomena  koje me vezuju za ovaj klub."
"Stvarno?! A to su?", upitam do koračamo ka ulazu u klub.
"Prva tuča, potom prvo ubistvo kao i...", zastao je te mi otvorio vrata
"Hvala.", zahvalim mu se dok ulazimo u klub.
Muzika je treštala. Većina ljudi su bill pijani i nadrogirani. Devojke su šetale polu gole i žvalavile sa momcima po separeima.
"Hajde!", kaže mi i povuče za ruku. Već u sledećem trenutku sedeli smo za šankom a ispred nas su stajala pića.
"Na tri!", kaže pružajući mi čašu.
Klimnem glavom čekajući da počne sa brojanjem.
"1...2...3! Pij!", vikne te se za trenutak niz moje grlo spusti gorka sladunjava tečnost.