Posebna [H. S. Fiction]

17PART

*Karolina*

"I kakav je plan kada sletimo?", upitala sam promuklim glasom jer sam se tek probudila.
"Čekaće nas moj auto i idemo u stan."
"Ček bićemo u istom stanu!" izbuljila sam se.
"Izvini ali nismo došli na odmor već na zadatak. I da, neko vreme ćemo živeti zajedno. Tako je Des rekao."
"Pffff!", dunula sam iznervirano. Zašto moram da živim sa njim? I ovako mi je muka što sam sa njim provela skoro celi dan pa sad i noć u avionu.

"Napokon tlo!", povikala sam kada smo izašli iz zgrade aerodroma.
"Mogla bi mi pomoći sa stvarima." Okrenula sam se prema njemu i videla kako vuče i moje i njegove stvari.
"Hoćeš li?", ponovo je pitao stajući.
"Da naravno.", prišla sam te uzela crnu torbu.

Pogledao me je ljutito verovatno zato što sam uzela samo tu malu torbu.
"Hajde i onako ćemo sada u auto.", rekla sam i pokazala na auto.
"Zašto misliš da je to moj auto?"
"Hahaha možda zato što obožavaš Range Rovere kao i tvoj otac.", rekla sam stajuci do auta.

"Aha ali nije.", rekao je kroz smeh pokazujuci na crni audi. "Ovo je moj auto."
"Aha ipak ću ovaj.", rekla sam kada sam otvorila vrata auta.
"Ali nije naš auto.", bunio se.
"Nije naš. Već moj.", rekla sam i upalila. "Hajde nećeš valjda ceo dan stajati tu."

*Harry*

"Nisi normalna."
Rekao sam kada sam seo u auto koji nije ni moj ni njen već nekog ko je otišao možda do prodavnice ili dovezao nekog na aerodroma.
"Kako god.", rekla je i pritisla gas.
"Šta ako neko traži auto, šta ako prijavi policiji i šta ako...?"
"Hoćeš ućutati već jednom!" Povikala je te sam ućutao."Reci mi kuda da vozim."
"Pravo niz ovu ulicu i skreni desno.", rekao sam objašnjavajući rukama.
Klimnula je glavom.
Stigli smo ispred zgrade gde ćemo živeti više od dve nedelje. Otvorio sam vrata te izašao iz auta. Odjednom mi je nešto preseklo stomak, noge su se tresle kao lude a ruke se neizmerno znojile.
Zašto? Zašto baš sad? Samo ne to....

*Karolina*

Izašla sam iz auta te pogledala u zgradu čekajući da i Harry izađe. Zašto ne izlazi? Okrenula sam se i ugledala ga kako stoji i drži za vrata auta. Stajao je nepomično gledajući u pod.
"Harry.", tiho sam ga pozvala ali nije reagovao. Prišla sam mu ali se nije pomicao."Harry?", ponovo sam pokušala stavljajući ruku na njegovo rame. Podigao je pogled te me pogledao. Već u sledećem trenutku bio je pognut prema dole sa glavom gurnutom u neku betonsku kantu za smeće. Prišla sam mu te videla kako povraća. Stavila sam ruku na njegovo čelo dok sam ga drugom gladila po leđima. Kada je završio okrenuo se prema meni i klimnuo glavom.
"Jesi u redu?", upitala sam ga dodajući mu flašu vode.
"Da.", rekao je kada popio malo.
Sedeli smo tako još par minuta, oboje sa pojednom zapaljenom cigaretom koja je više gorela u prazno nego što smo mi vukli dim.
Bacila sam svoj pikavac te uzela  stvari iz auta.
"Hoćemo li?", upitala sam ga. Ponovo je klimnuo glavom ništa ne govoreći. Šta mu je?
Uzeo je još neke stvari te smo ušli u zgradu.
"Koji sprat?", pitala sam kada smo stali ispred lifta.
"Poslednji.", rekao je te smo ušli u lift.
Pogledala sam na brojeve te ugledala 13 kao najveći.
"Znači taj sprat.", rekla sam i pritisnula dugme. Za par minuta bili smo ispred belih vrata. Harry je prišao te ih otključao. Ušao je prvi te sam ja za njim.
Oboje smo spustili stvari na pod potom se on okrenuo prema meni.
"Moram da idem! Ostani ovde, odmori se. Siguran sam da ćeš se snaći.", rekao je brzo te izjurio kroz vrata.
"U redu?.", rekla sam u prazno. Kuda žuri? Pomislila sam.