The Secret Organization

Chapter 42

"Sledeci put...Neces biti u istoj sobi." Rekla sam zadihano zakopcavsi poslednje dugme na farmericama.

Njegov sladak osmeh se oglasio a potom se i on okrenuo. "Bice sledeceg puta?" Pogledala sam ga i nasmejala se cinicno ali mi nije dao dovoljno vremena da mu odgovorim,vec je nastavio:"A sad polazi,vec kasnimo."

Uzela sam torbu i izasla iz sobe zajedno sa njim.

"Kupicemo ti nesto za dorucak na putu do skole." Rekao je dok sam ja obuvala svoje patike.

Stigavsi u skolu,vec je 15 minuta odmaklo od pocetka prvog casa.Usli smo u ucionicu i,kao i uvek,Dzejms je pusten na cas bez ikakvog grdjenja ili zapitkivanja zasto kasni ili upozorenja da se to vise ne dogodi. Proguravsi se do poslednje klupe,smestila sam se pored Dzejmsa i ono sto mi nije promaklo je da su se Rouz i Dzo okrenule prema meni i oblikovale usnama reci koje sam u istom trenutku shvatila.

Golupcici.

Uputila sam im jedan 'ubistveni' pogled i obratila paznju na nastavu.

Somebody's POV

"Veliki odmor je u toku?" Okrenula sam se ka Semu i upitno ga pogledala.

"Aham." Promatrao je moje lice i onda dodao zabrinutim tonom:"U redu si?"

Iako sam se osecala mrtvo iznutra nisam htela njega opterecivati jos vise svojim porodicnim problemima. Brinula sam se za Elenu vec mesecima ali se ipak desio propust i ona je,u mom trenutku nepaznje,oteta.Osecala sam se krivom nedeljama unazad a krivica je i dalje prisutna. Iako ona ne zna za moje postojanje pokusavam da je bar na neki nacin,zastitim od svega sto se desava od njenog dolaska u Forbs.I sama znam koliku odgovornost i opasnost covek nosi kada stupa u Organizaciju ili bar sazna neke informacije o njoj.A ona je i previse nego upetljana u sve ovo.

Nabacila sam vestacki osmeh na lice."Da.Ima li nekih vesti o Rajanu?"

"Ne.Pritajio se i ne pojavljuje se vec neko vreme.Sto,ocigledno,nije dobra vest."

"I ja to mislim.Mislis li da je vreme da ga pronadjemo?" Okrenula sam se ka njemu i susrela se sa njegovim zabrinutim pogledom.

Odmahnuo je glavom i dodao."Ne mogu ti dozvoliti."

"Zasto ne?"Skupila sam obrve i namrgodjeno ga pogledala.

"Zato sto je i samo ovo spijuniranje dovoljno opasno,ne mogu te jos pustiti i da tragas za poremecenim kriminalcem kojeg je,uzgred, nemoguce pronaci."

"Ali zelim.To ce nam pomoci da bar budemo uvereni da je miran i nista ne smera." Pogledala sam ga tuzno."Molim te."

"Ne." Lice mu je jos uvek bilo ozbiljno dok sam ja tiho prokomentarisala za sebe:"Tvrdoglav si."

"Potrebna mi je ta osobina kada imam tako tvrdoglavu devojku." Blago se nasmesio pokusavajuci da ublazi situaciju.

"Jedna mala informacija:Tvoja devojka je tvrdoglavija od tebe." Rekla sam dok se i meni pojavljivao osmeh na licu.

Elara's POV

Izasla sam iz ucionice geometrije i uputila se ka trpezariji bez Kartera koji je morao da poprica sa nastavnikom.Odlutala sam u mislima razmisljajuci o sastanku koji je trebao danas da bude i poslednje o cemu sam razmisljala bilo je kuda idem.Jako se sudarivsi sa osobom koja nije gledala kuda ide,podigla sam pogled i uputila jedan pogled kakav moze samo Cold Queen.

"Da li ti pazis kuda ides?" Promrmljao je decko sa kojim sam se sudarila.Prepoznala sam i shvatila da je cetvrta godina,bas kao i ja,i da ide u jedno od preostala 3 odeljenja.

"To bi ja tebe trebala da pitam." Odbrusila sam mu ljutito uhvativsi se za rame."Gledas li gde ides?"

"Ja da.A ti?" Odmeravao mi je sto mi nikako nije godilo.