Gospodin Savršeni

Osmo poglavlje

Probudila sam se rano. Nisam mogla da spavam. Izvalila sam se na kauč i stavila noge na taburence. Pila sam kafu i prebacivala kanale. Čim sam videla neki film ostavila sam ga, bez obzira dal je dobar ili ne. Ustala sam ranije, istuširala se i doručkovala. Još malo pa idem na posao. Jedva sam skinula onu šminku od sinoć.
Na stolu sam stavila kutijicu sa onom ogrlicom. Stalno sam je gledala. Jako je lepa. Otpila sam mali gutljaj kafe i uzela mobilni da prelistam početnu stranu na facebook-u. Ne sećam se kada sam je zadnji put pregledala, nekako je počeo da mi dosadjuje, a i baš nikad nemam vremena. Ostalo mi je još dva sata do početka radne smene, dovoljno vremena da se odmorim od sinoć. Nije bilo baš zabavno koliko sam i mislila da hoće.
Kako mi je krivo što nisam odmah krenula za njim. Taman bih ga napokon upoznala, a možda i setila tog dana kada smo se prvi put sreli.
Kvaka na vratima je odjednom pocela da se pomera, ali ko god da je bio tamo nije mogao da ih otvori, jer ih još nisam otključala. Zatim je usledilo kucanje i glas " Erika, otvori vrata, znam da si budna " to je bila Marijana. Izgleda da je sama, odnosno bez Sare. Njen glas je bio malo cudan kao da je nervozna. Ustala sam sa kauča i uputila se prema vratima. Šta li ona radi ovde ovako rano.? Baš čudno od nje. Okljucala sam vrata i otvorila ih. Ugledala sam Marijanu kojoj su oči bile crvene, a i podocnjaci su joj baš ogromni, kao da nije videla krevet nedelju dana.

" Šta se desilo Maro? Plakala si?" upitala sam je, a ona je odmah briznula u plač i zagrlila me.

" Ne znam zašto. Šta sam uradila.? Samo odjednom." naslonila mi se na rame i nastavila da plače.

" Hajde, smiri se. Udji i ispričaj mi sve. Doneću ti času vode. " pustila sam je da udje unutra i zatvorila sam vrata. Krenula sam u kuhinju i sipala joj vodu. Kada sam se vratila u dnevni boravak ona je sedela na kauču sklupčana i nastavlja da plače. Stavila sam joj casu vode na sto i uzela sam sa komode papirne maramice. Stavila sam joj ih u krilo i sela pored nje. " Šta je bilo?" upitala sam je.

" Saša. On je raskinuo sa mnom, a ja ne znam zašto. Samo je rekao da ne želi više da me vidi." naslonila se na moje rame, a ja sam joj sklonila kosu sa lica koja je bila mokra od njenih suza.

" Zašto ga nisi pitala.? Da li si uradila nešto?  Nešto što ga može naljutiti?" upitala sam je.

" Nisam mogla, dozivala sam ga, ali on nije želeo da se okrene. Samo je otišao." uzdahnula je jecajući " Ne znam šta sam uradila, ja koliko znam nisam ništa. Samo se naljutio, odjednom. Volela bih da znam zašto, čak sam ga zvala i slala poruke, ali mi nije ništa odgovorio. Izgleda da je stvarno ljut na mene. Osećam se slomljeno, a i neću ići sutra na Bal pod maskama. " pocela je opet da plače. Sklupčala se i obgrlila svoje noge, a čelo je naslonila na kolena.

" Da te možda nije video pored nekog dečka u diskoteci.? Verovatno je to u pitanju."

" Ne znam, ali nisam bila pored nijednog dečka osim onih osoba koke su nam dale sto. Tu su bila dva momka, ali oni su mi prvi prišli. " još uvek je jecala, kao da se guši.

" Ajde da se umiješ biće ti lakše " uhvatila sam je za ruku i povukla. Ustala je i krenula u kupatilo.

" Sama ću " zajecala je " Znaš da mrzim kad me neko gleda dok plačem."

" Idi, čekaću te ovde " vratila sam se na krevet i sela. Ona je otišla u kupatilo, nije zatvorila vrata. Čula sam da povraća. Izgleda da se baš isplakala danas. Nije mi jasno da se foliko vezala za njega, a nisu dugo u vezi. Biće joj lakse kada se isplače i ispovraća.
Pogled mi se zaustavio na njen mobilni koji je bio na stolu. Uzela sam ga i ukljucila. Usla sam u poruke i našla Sašin broj. Pogledala sam poruke sve koje mu je slala ima ih previše. Izvadila sam moj mobilni iz dzepa i prepisala njegov broj. Vratila sam njen mobilni nazad na sto i počela da kucam poruku Saši sa mog mobilnog.