Gospodin Savršeni

Peto poglavlje

Došao je i taj dan. Vreme je da večeras budem Vampirica. Zato sam uspela da menjam smenu sa Majom, pa sam radila ujutru. Imaću vremena da se spremim. Sara i Marijana trebaju da dodju kod mene, bar se nadam da će doći. Možda se i nadjemo negde. Zavisi kako one budu odlučile.
Kostim mi stoji u sobi na krevetu, toliko sam uzbudjena zbog maskenbala. Nadam se da će i on biti tamo. Sve što mogu je da se nadam.
Volela bih da bude tamo, pa makar i samo dobila poruku od njega.
Sedela sam na garnituri i gledala film. Nemam pojma koji je ovo film, ali deluje zanimljivo. Držala sam šolju kafe u ruci i pažljivo pratila šta se odigrava na ekranu. Čula sa da mi zvoni mobilni. Stigla mi je poruka, verovatno je neka od njih dve. Možda su odlučile kako i gde večeras. Uzela sam mobilni koji je bio na stolu i pogledala na ekran.
Poruka je zapravo bila od Maje. Pitam se zašto li mi ona šalje poruku? Verovatno nešto nije uredu na poslu. Otvorila sam je da pogledam u čemu je stvar.

Erika, ako ti nije problem da dodješ do posla, jer imamo preveliku gužvu, a ne mogu sama.
Ovde je šefica, rekla mi je da ti pustim poruku. Tako da bolje dodji što pre. Ne znam koliko ćeš dugo biti ovde.

Ne mogu da verujem. Sada moram da se vratim na posao. Nadam se da se neću dogo zadržati, sada je tri sata, a moram da budem spremna do sedam. Ipak, posao ne smem da odbijem. Potreban mi je, ako dobijem otkaz ne bih znala šta da radim. Tako da bolje da krenem. Ustala sam sa garniture i uputila se po cipele i jaknu. Brzo sam ih obula i zakopčala rajferšlus. Ogrnula sam kaput i izasla iz stana. Dok sam silazila niz stepenice zakopčala sam dugmice na kaputu,da se ne bih smrzla kada budem izašla iz zgrade.
Stigla sam do izlaznih vrata, a kada sam ih otvorila ledeni vazduh mi je prošao kroz kaput i osetila sam hladnoću. Obgrlila sam se i uputila prema restoranu. Moram da požurim inače ću da se smrznem. Ubrzala sam korak, prolazeći pored ljudi koji su šetali. Ne znam kako mogu po ovoj hladnoći da šetaju. Prosla sam pored zaljubljenog para koji su šetali malog Maltezera kome su obukli dzemper.
Izgledao je tako sladak, ima čak zakačenu snalicu na temenu glave da mu ne bi dlaka prekrila oči. Toliko srećno zaljubljenih parova šeta. Zavidim im. Trebala sam i ja sa Vladom ovako, ali on je kreten. Još uvek ga nisam prebolela, ali da li je to bilo pogrešno sto sam ga oterala u Krčmi kada mi se izvinio.? Možda sam ipak pogrešila. Verujem u to da ću upoznati tog Gospodina. Šta ako je to samo trik.? Šta ako se razocaram u ono što budem videla? Da li bi trebalo da nastavim sa njegivom igrom?
Došla sam do pešačkog i čekala da se upali zeleno. Restoran je preko puta na samom uglu. Baš sam se tu i upoznala sa Vladom. Tada me je pitao da izadjemo i počeli smo da se zabavljamo. Koliko god pokušavala da ga prebolim, neću moći jer radim baš na mestu gde smo se upoznali. Uvek će mi biti u srcu. Valjda ću uspeti da ga zaboravim jednog dana.
Možda je ovo sa ovim Gospodinom sudbina. Neću propustiti tu priliku. Šta ako je sudbina, a ja je uništim? Kajala bih se ceo život. Tako da ću se prepustiti. Možda se i desi nešto čarobno. Potrebno mi je nešto dobro.
Prešla sam ulicu čim se upalilo zeleno i došla do vrata otvorivši ih.
Unutra je bilo puno ljudi, nisam videla nijedan slobodan sto. Krenula sam prema kuhinji kad su se vrata otvorila i izašla je Maja sa poslužavnikom.

" Bolje stavi kecelju, ubijam se od posla. Ne mogu sve sama. " prošla je pored mene.

Ušla sam u kuhinju, a unutra je Darko uveliko spremao hranu. Gazdarica je sedela za sto i pisala nešto. Tamna kosa joj je skupljena u pundju. Uredno našminkana sa jakim karminom i uokvirenim očima ajlajnerom. Jeste da je žena u četrdesetim, ali drži liniju i uvek je sredjena. Jeste da je malo opasna, ali uvek je redovna sa platom i dozvoljava nam sve.

" Stigla si Erika." ustala je sa stolice i gledala sa onim njenim ozbiljnim pogpedom " Pomozi Maji, ne znam odakle ovoliko posla. Što pre nestane gužva moćićeš da ideš kući. Tako da se baci na posao"