"Nika,kako možeš pasti tjelesno?" vikao je bijesno moj tata.
...
Sigurno se pitate koja budala pada tjelesno, e pa ta budala sam vam ja.
Nisu svi predodređeni za sport ali ja sam poseban talent.
Trailer by @salvatorexqueen
Best rank:
#1 in teen fict...
"Požuri, ajde, uzmi ga i idemo!" Ubrzavao je Ivan Marka koji je uzimao pauka iz školskog akvarija dok sam ja stražario na vratima kabineta, pazeći kad se profesorica vraća.
"Ajde ti uzmi pauka golom rukom!" derao se Marko.
"Još malo glasniji budi, nisu te svi čuli!" rekao sam sarkastično i sažaljivo gledao kako Marko uzima pauka, a Ivan mu nespretno dodaje kutiju u koju bi ga trebao staviti.
"Eto je, brže!" panično sam rekao i krenuo prema njima.
"Oh..." začudila se profesorica kad nas je ugledala kod akvarija s paucima.
"Što vi radite tu?" rekla je glasom od kojeg ti se ledila krv u venama.
Baš kad sam bio spreman da odgovorim pažnju mi je privukao pauk koji je ulazio u Markov rukav.
"Ovaj... mi... hranili smo paukove!" rekao je nesigurno Ivan.
"A čime bi ih vi nahranili?" pitala je zabavljeno profesorica.
"Uhh... jabukama!" reče Marko i usput pljesnu rukama i napravi gadljivu facu.
Pa, nije valjda?
"Ajde bježite da vas ne vidim!" kaže profesorica i nas trojica u sekundi se izgubimo iz njenog vidokruga, Marko je bio najbrži.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Ajme meni!" Marko je gadljivo promatrao svoje dlanove.
"Ubojico!" derao se Ivan kroz smijeh.
"Bravo! Sad moramo opet ići po drugog pauka!"
"Ali nisam ja kriv!" branio se Marko.
"Ajmo sad na sat, poslije ćemo uzeti drugog pauka.
...
"Polako i nježno!" upozoravao je Ivan Marka.
"Ahh, mišu!" školskim hodnikom prolomio se Barabarin glas.
Barbara je bila ista kao ona Nikina rodica Leona.
Spopadala me svakodnevno.
"Kasnim na sat" odgovorim hladno.
"Oo, pa da, sad nam je fizika, taj sat imamo skupa!" nacerila se i uhvatila me pod ruku te je krenula hodati kao mlado tele u onim štiklama.
...
Sat je već odmakao i bilo je vrijeme za našu akciju.
Barbara je sjedila sa mnom a iza nas su sjedili Marko i Ivan i sad kreće zabava.
Marko se nagnuo preko stola i sasvim neprimjetno i polako spustio pauka kojeg smo prije sata uzeli iz kabineta biologije na Barbarinu glavu.
Sva trojica smo se tiho nasmijali i nastavili se praviti da ništa nije bilo.
Uskoro se Barabarin vrisak odlomio cijelom školom i pauk joj je ušao u usta jer ih je toliko otvorila da to nije bilo normalno.
...
Nakon jezikove juhe od direktora jer smo napravili psinu, kako oni to kažu, krenuo sam na idući sat.
Kasnio sam, ali je bilo opavdano jer sam "imao razgovor" s direktorom. Idući sat mi je bilo tjelesno.
Ušavši u dvoranu čuo sam da se trener dere. Kad sam malo bolje pogledao shvatio sam da se dere na Niku. Krenuo sam samouvjerenim korakom prema njemu.
"Treneru, ja sam kriv za tu nezgodu!" rekao sam pokazujući na njenu ruku koja je bila u gipsu.
"Kako?" rekao je sarkastično i podvio ruke jednu pod drugu.
"Ovaj... dogodilo se!" rekao sam češući zatiljak.
"Aha, znači, dok ste khm khm, polomio si joj ruku?"
"Ne, Bože, nije!" viknila je Nika.
"Pa, kako si onda slomila ruku a da je on kriv za to?" prstom je upirao u mene.
"Spetljala sam se o njegove noge!" rekla je, "i nismo imali khm khm!" nadodala je.
Trener me pogledao i ja sam potvrdno klimnuo glavom.
"Znači, nisi imao drugog načina da bude khm khm nego da joj ruku slomiš?" pitao je trener ljutim tonom.
"Treneru, nisam s njom htio se... khm khm!" ispravio sam se u zadnji čas.
"Sramota Luka, mislim stvarno!"
"Da se malo opametiš, evo ti poticaj u dnevniku!" reče i upisa mi jedan iz odgojnih učinaka rada.
