Gospodin Savršeni

Sedmo poglavlje

Vampirica mi nije popila krv, iako sam stajao pored nje.
Znao sam da ćeš me kasnije tražiti, čim shvatiš da sam ti ja platio piće. Zato sam promenio kostim, jer nije vreme da se upoznamo. Imam isplanirano naš susret, a i nisi dobila pun broj mog telefona.
( * * )

P.S Nadam se da ti se svidja poklon, i voleo bih da nosiš tu ogrlicu.

Tvoj,
Gospodin Savršeni

Opet mi je kupio poklon. Kada ga budem upoznala, rećiću mu da mi ne kupuje poklone, naročito ovako skupe. Nije da mrzim poklone, ali više se obradujem na sitnice i na pažnju koju mi neko posvećuje nego neki skupi pokloni. Bezveze sam ga tražila, nir nosio isti kostim. Verovatno sam prošla pored njega i nisam ga primetila. Uzela sam mobilni i upisala još dva broja. Samo mi fali još jedan i njegov broj će biti potpun. Onda ću saznati ko je on. Napokon. Samo isčekujem naše upozmavanje. Odnosno susret, jer smo se upoznali, ali ja se ne sećam. Vratila sam mobilni i kutijicu u torbu. Pogledala sam se u ogledalo i namestila svoju loknastu kosu koja je pocela da se opušra. Malo sam je rastršavila da bi bila bujnija. Ostaću još malo ovde, pa ću otići kući. Ne svidja mi se ova žurka, a vidim da je i Sara malo smorena. Možda je ubedim da krenemo zajedno. Jeste da ona živi na drugi kraj, ali ipak da ne odem samo ja. Marijana se zabavlja, samo ne znam gde. Izgubila se u ovoj gužvi, ali barem joj nije dosadno. Izašla sam iz kupatila i krenula nazad kod Sare. Barem njoj još malo da pravim društvo. Kada sam se opet našla u onoj gužvi i približila stolu videla sam da Sara nije sama. Sa njom je sedeo onaj dečko sa kim se upoznala na mom rodjendanu u Krčmi. Izgleda da je njega čekala, verovarno nije mogao ranije da dodje, nije nosio kostim. Baš čudno.
Dosla sam i sela do nje, osmehnula sam se njenom prijatelju, odnosno dečku, ne znam ni kako se zove. Marijanin je Saša, ali za Saeinog nisam sigurna. Izgleda da sam ja jedina singl. Vlada je tražio da se pomirimo, ali ipak neće ići. Volim ga, ali ne mogu da budem opet sa njim, znam da će me razočarati. Možda se i kaje, ali ipak treba mi vremena. Ne mogu tek tako da opet budem sa njim. Kraičkom oka sam pogledala u Saru i videla da se oni ljube. Brzo sam sklonila pogled i usmerila ga na moju čašu vodke koju još uvek nosam popila. Uzela sam je i odpila mali gutljaj. Izgleda da nema ništa od toga da zajedno krenemo kući, tako da ću još malo ostati, a zatim krenuti kući.

* * * 

Nalazila sam se ispred diskoteke i probala da nadjem neki taksi. Tresla sam se od hladnoće, svoj dah sam videla svaki put kad bih izdahnula. Prvi put da je ovako hladno prvog dana decembra. Gledala sam unaokolo, ali nijedan taksi nije prošao, ljudi su poceli da se razilaze. Pogledala sam na mobilni, bilo je pola jedan. Uputila sam se peške da bih našla neki taksi. Nije toliko kasno, diskotekaka radi do četiri, a već dosta njih je otišlo. Ipak, više od pola osoba su deca, naravno oni uvek izlaze za razliku od nas koji imamo posla i ne zavisimo od roditelja. Nemam vremena ni da ih posetim. Zadnji put sam kod njih bila za Božić, a 7. Januar će uskoro. Valjda ću uspeti da dobijem i ovog puta  odmor, da mogu opet da ih posetim. Žive na Zlatiboru, tako da obožavam tamo da odem za zimske praznike. Još uvek sam dete u duši, jako volim sneg, a i skijanje. Uvek odem sa bratom. On je stariji od mene dve godine. Nije oženjen, ali ima devojku već tri godine. Verovatno će da se venčaju. Dobro se snalaze sami, planiraju da kupe stan u centru Zlatibora. Svidja im se tamo i ne žele da ga napuste. Samo žele da žive zajedno odvojeni od roditelja i mislim da im je to odlična ideja. Stala sam kod pešačkog prelaza i gledala unaokolo cekajući da se upali zeleno svetlo.

" Erika! " čula sam da me neko doziva. Okrenula sam se i ugledala dečka, obucenog kao za neki poslovni sastanak, a pored njega je stajala lepa brineta obucena u usku bordo galjinu do kolena. Preko je imala crni mantil, ali se nije zakopčala. " Ne prepoznaješ me, to sam ja Mateja. Išli smo zajedno u srednju školu." osmehnuo se " Ovo je Marija, moja žena."

" Mateja " nasmešila sam se i prišla mu zagrlivši ga " Nisam te videla baš dugo. Promenio si se, nisam te prepoznala." malo mi je glupo što sam ovako obučena ispred njih, a oni su tako lepo poslovno skockani. Nisam ga videla baš dugo, čak ga nisam ni prepoznala, promenio se i vise noje onako krupan. Nisam se baš družila sa njim, ali sam ga uvek smatrala dobrim prijateljem. Izgubili smo kontakt čim smo završili srednju školu. " Erika " pružila sam ruku njegovoj ženi. .

" Marija " osmehnula mi se, ali i odmerila od glave do pete, verovatno joj se ne svidja to što vidi.

" Vidim da se bila na maskenbal" nasmešio se.

" Marijana i Sara su me naterale." uzvratila sam mu osmeh " Samo sam se smorila pa sam sada krenula kući. Pokušavam da nadjem neki taksi."

" Evo odbaciću te kući. " pokazao mi je prema parkingu " Kolima smo došli, pa nije problem da te odvezemo"

" Ne moraš da se mučiš. " odmahnula sam rukom.

" Nije problem hajde. Ne prepiri se sa mnom kao i u srednjoj. Nismo više deca. " morala sam.da krenem za njim, znam da neće popustiti " Živiš još uvek na Novom Beogradu.?"

" Da. Ististan, ista ulica " osmehnula sam se i stala kod zadnjih vrata njegovog crnog Audia A4. Vidim da ima dobar pisao čim je sebi priuštio ovaj auto.

" Nije daleko odavde. Stićićemo tamo za tili čas." ušao je u auto, a i njegova žena. Ja sam polako otvorila vrata i smestila se na sediste. Polako je upalio auti i izašao sa parkinga. Uputio se u pravcu mog srana. " Pa, da li si udat?" upitao je.

" Nisam,još uvek sam slobodna devojka." gledala sam kroz prozor.

" Pa verovatno imaš dečka i spremaš se za svadbu " dodala je njegova devojka.

" Raskinuo je sa mnom. Sada sam slobodna. Baš i ne želim da pričam o tome. Malo je potreano za mene. To je bilo skoro, pa još nisam stabilna." oborila sam glavu, ali oni to sigurno nisu primetili.

" Ne brini onda, naćićeš nekog boljeg." nežno je rekla Marija.

" Nadam se da hoću " probala sam da delujem kao da sam puna nada, i ako nisam.

" Pa kako je vama u braku?" upitala sam Mateju.

" Super je. Imamo sina. Uskoro puni tri godine. Snalazimo se super, nekada ispemo da izadjemo kao i nekada. Odlazimo na večere, on ima dadilju, jer mi radimo. Nalazimo i vremena za njega da se ne bi osećao odbaceno." rekao je i polako zaustavljao auto. Već smo stigli kod mog stana. Ovo je stvarno bilo brzo.

" Lep život imaš." otvorila sam vrata "Hvala na prevozu"

" Nema na čemu " rekao je " Vidimo se uskoro. Mogli bi zajedno na večeru."

" Dobra ideja." nasmešila sam mu se "Vidimo se " zatvorila sam vrata i odmakla se od auta. Polako je krenuo i zarim odmakao dovoljno da mi nestane sa vidokruga.
Vreme je da se lepo ušuškam u krevet. Danas je bilo baš naporno, a i ova žurka je bila propast. Bolje da sve ovo od danas nestane.

------------------------------------

Nisam uspela ranije da napišem nastavam. Potrudiću se da sledeći bude do petka. Još malo pa ću otkriti ko je on. 😊