Striptizeta

Izdajica (part 1) (9)

'Bavim se jednim poslom...'

Malo je cimnula glavu iznenađeno u nazad.

'Stvarno? Kojim?'

Da! Kojim?

'Ja... sam šankerica u jednom klubu'

Bolje šankerica nego striptizeta.

'Šta!?'

Podnela je ovo bolje nego što sam očekivala.

'Ti ideš. Radiš. I ponovo ideš u školu?'

Kad se sve sabere...

'Da... tako nekako'

Mogu reći da je ostala bez teksta. Što je malo čudno... jer je veoma pričljiva žena kad sam ja u pitanju.

'Iiii smena mi je upravo počela. Izvini moram da idem'

Kad sam htela da ustanem i da odem na svoj 'pošteni' posao, majka me je zadržala za ruku.

'Svo ovo vreme si nas lagala kako ideš u grad sa drugaricama u provod... a išla si da radiš?'

Bila je skamenjenog izraza lica. Bez i jednog osećanja. Skoro da je ovo govorila kao jedan psihopata

'Da... Jel to loše?'

Iskreno imala sam tremu da me ne kazni ili tako nešto.

'Loše? Jesi ti luda? Ponosna sam na tebe'

'Hvala mama. Nisam smela pre da ti kažem, plašila sam se tvoje reakcije. A i tatine. Pa sam...'

'U redu je, ne moraš objašnjavati. Sve sam shvatila. Hvala ti'

Nežno je spustila ruku na moje lice. Bila je tako mekana i topla. Zbog tog jednog brižnog dodira sam zaboravila na se probleme i na tren dodirnula spokoj. Ali kod mene đavo nikad ne miruje. Setila sam se da je sutra subota. I da večeras nastupam u separeu. Iako to ranije nikad nisam radila. I da će tu biti Relja i možda će me on prepoznati. Nisam pričala sa njim od kad sam pobegla. Bez razloga. I nekako osećam... tremu. Sviđa mi se njegov široki osmeh. Dečije oči boje akvarel zelenih planinskih jezera, pepeljasto plava kosa koja se preliva u boju meda na uličnom svetlu... sve to njega čini veoma slatkim. Ali ne smem pasti na njega.

'Aleks?'

Odmahnula sam glavom i izvukla istu iz oblaka.

'Zar ne kasniš na posao?'

'Da... vidimo se mama'

Ustala je brišući ruke krpom.

'Ajde'

Na izlazu iz stana sam zastala. Tata ne sme znati ništa. Ne treba mu stres.

'Mama, nemoj ništa govoriti ocu. Važi?'

Spustila je pogled. I sama zna da mu ponestaje strpljenja i da će biti još gore. Ali znam da ona to može.

'Zbog Luke. Još malo će biti gotovo'

Sigurnost je zablistala u njenim očima. Verovala mi je. To mi je dalo još veću snagu da nastavim napred. Da završim za sva vremena. Sa klubom. Sa Markom. Sa Reljom... sa svime što je imalo sa poslom.

'Važi'

Izašla sam napolje, sad pravac klub. Kad sam ušla već je bilo dosta ljudi. U polu-mraku lica su se razmazivala. Pod svetlima disko kugle nisam uspela da uočim bandu. A ni Marka. Otišla sam do šanka u potrazi za Lorom. A naišla sam na Relju. Zar ga Marko još uvek nije otpustio? Igledalo je kao da se dobro snalazio sa pijanim klinkama i narkomanima. Poprilično dobro za dečka koji je tek izašao iz internata. Možda je samo neverovatno snalažljiv. Nastavila sam da hodam do šanka. Kad me je video samo me je hladno pogledao. Nije ni ćao hteo da mi kaže. Ovo je malo čudno.

'Hej? Relja?'

Sipajući tekile za bučnu grupu, dobaci mi je

'Da? Šta vam mogu doneti?'

Odlučila sam ga malo isprovocirati

'Dve duple votke'

Iznenađeno me je pogledao, ali je ipak poslušao i poslužio mi votke. Gledajući ga ravo u oči sam sasula jednu, na eks, u grlo. Ledena vatra mi je parala grlo i pekla stomak.

'Šta želiš Aleks?'

'Gde je Lora?'

'Nije večeras tu. Bolesna je'

'Marko?'

Pogledom je pokazao prema separeima

'Gore je. Rekao je da ga niko ne ometa'

'Okej.'

'E da, imao je poruku za tebe'

'Oh, stvarno?'

'Reci Masci da se spremi kao nikad'

Maska se aktivirala. Kao nikad? Da skinem masku možda?

Ushitreno sam hodala do svog kabineta. Ovog puta sam upalila svetlo. Da me ne bi Crni zaskočio. Opet.