U KUĆI NA LITICI

23.poglavlje

Lili

Ne znam kako sam uopšte mogla da pomislim da je pred vratima Ben kad je Ron fizički toliko drugačiji od njega. Niži je i teškog koraka dok je Ben nekako lak i samouveren. Ronova leđa i ramena dosta su šira od Benovih i uvek nastupa tako kao da planira da zapodene kavgu. Ben ima dosta kratku kosu, ali Ron je nema uopšte, jer je rano počeo da ćelavi pa zato već godinama brije glavu.
Kada je zakoračio u predvorje sva mučnina i strah skupili su mi se u želucu i pojma nemam kako nisam povratila. Bio je kao priviđenje. U stvari, kao najgora noćna mora ostvarena na javi, tamo gde sam ga najmanje očekivala. Oči su mu sevnule kada me je ugledao, a kada sam preplašeno ciknula njegovo ime i ispustila korpu zadovljno se osmehnuo, jer je ponovo uspeo da me zastraši.

- Šta radiš?! Šta je to palo?! - začujem Loganov glas, ali ne uspem da odreagujem, jer me je Ronova pojava načisto paralisala.

Čini se kao da ni Ron ne reaguje na glas koji se čuje iza vrata. Fokusiran je na mene i samo na mene. Ljut je! Ne, besan je. Vidim mu to u očima iako se sve vreme kezi, ali taj osmeh izgleda veštački kao da mu je nalepljen preko lica.

- Znači, tu si! Ipak mi se nije učinilo! - kaže zlokobno se smeškajući od čega me podiđe jeza.
- Lili... - upitno se oglasi Logan iz biblioteke, jer je sasvim sigurno čuo Ronov glas.

Grlo mi se steglo, a mozak zaključao. Ron mi je zarobio pogled svojim pretećim i ja nisam bila sposobna da učinim ništa pametno. Umesto da se javim Loganu i tako ga umirim ja sam još uvek bila šokirana činjenicom da je Ron uopšte tu!

- Kako... Kako si ušao? - promucam kao najgora kukavica.
- Provukao sam se dok se zatvarala kapija za onim lepotanom! Kaži mi, je l' se prcaš sa njim ili si još uvek frigidna kučka kakva si oduvek bila?! - pita i polako zakorači prema meni, a ja osetim da su mi noge kao zalivene betonom.

U tom se vrata biblioteke otvore i na njima se pojavi Logan.

- Šta radiš, koji kurac?! - pita i pre nego što izađe u hodnik, a kad pogledom obuhvati Rona i mene ne pokaže iznenađenje što je ovaj uopšte tu već se namršti i nabusito mu se obrati.

- Šta 'oćeš?! -
- Da vodim svoju ženu kući, a tebi bi, skraćeni, bilo najpametnije da se ne mešaš u naše stvari! -
- Tebi bi najpametnije bilo da se izgubiš iz moje kuće, jer ćemo u suprotnom pričati drugačije! -
- Nemoj da me zasmejavaš! I ne mešaj se! Lili, polazi! -
- Ne idem ja nikud odavde, a pogotovo ne sa tobom! - okuražim se da mu se suprotstavim.
- Šta si rekla?! - Ron zareži na mene i približi se još za korak.
- Čuo si je! 'Ajde pali pre nego što... - Logan drekne, ali Ronov bes bio je mnogo eksplozivniji.
- Šta?! Popušiš mi kurac kad ovako stanem ispred tebe?! - vikne pa se nacrta ispred Logana i obema rukama ga gurne tako da se ovaj prevrne unazad i tresne o pod.
- Logane! - viknem i potrčim prema njemu.

Tek što uspem da se spustim na kolena pored Logana Ron me zgrabi za kosu i povuče tako jako da mi suze momentalno zamagle vid. Prinuđena sam da ustanem dok se trudim da vidim kako je Logan. Sve što uspem da vidim je kako se hvata za glavu, jer me Ron okreće prema sebi. Pušta moju kosu verovatno nameravajući da me zgrabi negde drugde kako bi me odvukao odatle, ali ja iskoristim taj trenutak i dam se u beg da bih vrlo brzo napravila grešku. Umesto da potrčim prema prednjim vratima ili nazad prema vešernici gde su zadnja vrata, ja se uhvatim za ogradu i potrčim gore. Čim sam to uradila shvatila sam svoju grešku, jer gde god da se tamo sakrijem Ron će me u nekom trenutku naći. Nije bilo izlaza odande osim da skočim sa neke terase, što apsolutno nije dolazilo u obzir.

Iza mene je.
Čujem njegove teške korake dok srce preti da mi iskoči iz grudi što zbog zadihatnosti, što od straha. Smognem poslednje atome snage da se nateram da požurim. Kad izbijem na hodnik bez razmišljanja utrčim u svoju sobu i uspem da zaključam vrata pre nego što Ron dođe do njih.