U KUĆI NA LITICI

5. poglavlje

Lili

Te noći sam dugo ležala budna. Krevet poda mnom nije bio onaj na koji sam navikla, ali to je bio samo još jedan u nizu razloga za moju nesanicu.

Iza mene je bio tek prvi dan na ovom, mogu slobodno da kažem, nestvarnom mestu i, s obzirom na okolnosti, moram priznati da i nije bilo tako loše. Probudila sam se daleko odavde, u stanu koji je mirisao na ružne uspomene, na strah i bezumlje, a zaspala sam u sobi iz koje sam slušala huk vetra i podivljale talase kako se lome o obalu tik ispod prozora. Malo je reći da je dan bio dug, a ja sam bila prepuna utisaka koje je tek trebalo srediti. Misli su mi se osipale na različite strane dok sam se vrtela na neopisivo udobnom dušeku.
Pogled mi pada na uramljenu sliku koju sam stavila na noćni stočić. Na slici smo Rouz i ja. Smejemo se. Fotografija je napravljena u vreme kada je cela porodica još uvek bila na okupu. Posmatram lik svoje sestre i divim se tome koliko je lepa. Ili je barem nekad bila. Iznenada me preplavljuje tolika količina tuge da jedva dišem. Ne mogu da prežalim Rouz. Ne mogu da prežalim njenu sudbinu, te užasne karte koje su joj podeljene, a kojima je ona igrala najbolje što je umela. Ipak, to nije bilo dovoljno. Na kraju se igra okrenula protiv nje i porazila je tako da se nikad nije oporavila.

Oči mi se pune suzama, a ja ni ne pokušavam da ih sprečim da isteku. Kvase jastučnicu ispod moje glave dok govorim sebi da ću sutra pozvati da čujem kako je Rouz. Ako dan bude bio dobar možda porazgovaram i sa njom. Uželela sam se da razgovaram sa njom. Počinjem da jecam, ali znam da ne plačem samo zbog Rouz. Mislim da mi se sve skupilo i treba mi da se makar i kroz suze oslobodim tereta. Nedostaje mi da zagrlim Rouz, da ona zagrli mene. Toliko mi to nedostaje da me moje prazne ruke bole. Boli i taj prokleti osećaj nemoći, jer znam da ne mogu da učinim ništa kako bih joj pomogla, a ona je toliko toga učinila za mene.
Glava počinje da me boli, a na jastučinici ispod mog obraza je veliki, mokar krug.
Okrećem se na drugu stranu dok brišem suze. Dosta je bilo, govorim sebi. Ne želim da Logan čuje kako plačem.
Logan...
Odjednom mi pogled beži prema vratima, a misli prelaze hodnik i hrle ka Loganu. Pitam se da li je još uvek budan. Ne mogu da sprečim sebe da se ne prisetim ožiljaka na njegovim nogama. Šta li mu se desilo? Kako se povredio? Pokušavala sam da nekako opravdam svoju sve veću radoznalost kada je taj čovek u pitanju. Ne želeći to, počela sam da se prisećam onih neprijatnih trenutaka kada sam morala da ga skidam dok se on čvrsto držao za šipku na zidu. Noge su mu bile klecave i mislila sam da će se svakog trenutka srušiti. Međutim, iako je bio slab i delovao bespomoćno morala sam da priznam da je bio izuzetno privlačan muškarac.
Ne znam zašto sam uopše dozvolila sebi da razmišljam o tome. Osećam kako mi lice gori od stida. Iako Ron i ja nismo bili venčani smatram ga svojim mužem. Doduše, sada je taj naš nepostojeći brak gotov, ali smatram da je svakako nepristojno da na takav način razmišljam o drugom muškarcu. Ljuta i postiđena odlučujem da prestanem da razmišljam o glupostima i uspavljujem se planovima da sutra počnem sa čišćenjem kuće.

Zadovoljna što ću biti zauzeta, zaspala sam vrlo brzo i probudila se veoma rano. Pošto sam imala dovoljno vremena odlučila sam da napravim hleb. Dok se testo dizalo detaljno sam pregledala kuhinju kako bih videla šta sve imamo od namirnica.
Vreme je proletelo i gotovo da sam se iznenadila kada sam čula Logana kako me doziva sa sprata. Bilo je vreme da upoznam jutarnju rutinu.

Logan

Kada je ušla u moju sobu Lili je sa sobom unela miris svežeg peciva i tek skuvane kafe. Umesto da uživam u tim primamljivim mirisima ja sam ostao zabrinut zbog kratkog i iznenadnog bljeska koji je zasijao negde u mojoj svesti i žacnuo me tako da mi je trebao momenat da se priberem. Pokušao sam da potisnem sećanje tako što sam i sebe i nju uposlio oblačenjem.
Nije da nisam želeo da se sećam. Sećanja su sve što mi je ostalo, ali nisam želeo da se sećam kada je ona u blizini. To što sam pred njom morao da budem go bilo je i više nego dovoljno narušavanje moje intime. Dalje od toga je neću pustiti.