U KUĆI NA LITICI

8.poglavlje

Lili

Desetak dana kasnije

Proteklih nekoliko dana kao da je proletelo iako se zapravo nije dogodilo ništa veliko.
Logan se posvetio pisanju toliko da gotovo nije izlazio iz biblioteke. Ponekad mi se činilo da je to samo način da me izbegne, ali bih vrlo brzo odbacivala tu misao podsećajući sebe da sam toliko nevažna da nije morao čak ni da me izbegava. Mogao je samo da me ignoriše što i jeste radio vrlo vešto.

Ja sam nastavila da čistim kuću i, iskreno, prijalo mi je da budem uposlena.
Džejn je u proteklih deset dana bila samo jednom. Ben je dolazio redovno, ali je uvek odlazio u žurbi i ja sam sve više postajala željna razgovora. Nekoliko puta sam pokušala da ga zapodenem sa Loganom, ali on kao da je bio rešen da ne progovori sa mnom više nego što je zaista neophodno za normalno funkcionisanje dvoje ljudi pod istim krovom.
Pokušala sam da zanemarim tugu koju sam zbog toga osećala pretvarajući je u neizbežnu potištenost, jer, koliko god da sam uzdržano delovala, nisam od kamena.

Ipak, tog jutra sam se osećala drugačije. A možda je tako bilo samo zbog vremena. Jutro je bilo neobično sunčano najavljujući lep i prijatan dan. Verovatno poslednji u ovoj godini, jer smo već poprilično zabrazdili u decembar.
Poželela sam da izađem i provedem dan van zidina kuće koja mi se odjednom učinila velika i hladna poput tvrđave. 
Logan mi je poverio određenu sumu novca koja je bila namenjena za namirnice i kućne potrepštine i prepustio mi da ja vodim brigu o tome. Radovalo me je što nam je dosta stvari zaista bilo potrebno tako da sam imala razlog da pođem u grad.
Imala sam i nešto svog novca pa sam odjednom, sasvim neočekivano poželela da kupim nešto sebi. Nisam bila neko ko uživa u kupovini krpica i cipelica, ali iznenada me je spopala želja da kupim bilo šta.

Do podneva sam završila sve šta sam imala, brzo se presvukla pa pošla kod Logana da mu kažem da idem u grad. Bio je u biblioteci. Pokucala sam i ušla ne sačekavši njegovo odobrenje, jer sam proteklih dana shvatila da bih tri dana stajala pred vratima ako bih čekala da mi on kaže da uđem. Bio bi zadubljen u pisanje i ne bi ga bilo briga ni za šta drugo.
I sada je bilo tako.

Sedeo je za svojim stolom dok je iza njega veliki prozor bio skriven iza tamne zavese. Mrzeo je kada prepodnevno sunce navali na prednji deo kuće i obasja ekran njegovog laptopa tako da ne bi video ništa. Promena mesta, naravno, nije dolazila u obzir. Zašto? Nikad se nisam usudila da pitam.
Soba je mirisala na njega, na njegov gel za tuširanje koji je odisao izrazito muževnim notama. Taj miris mešao se sa mirisom kafe, druge po redu, a kroz sve je bio utkan miris cigareta koji mi je nekada bio izuzetno neprivlačan, a danas sasvim suprotno od toga.
Volela sam krajnji proizvod te mešavine mirisa. Volela sam da uđem u biblioteku i udahnem ga samo da bih mogla da nastavim dalje.

Logan nije podigao glavu kad sam ušla. Na sebi je imao staru belu majicu koja je na njemu izgledala neopisivo dobro. Bio je neobrijan i namršten dok mu se cigareta dimila u uglu usana, a on bio izgubljen u nekom drugom svetu koji nije imao ništa sa onim koji smo delili.

- Logane... - pozvala sam ga dok sam odmarala oči na njemu znajući da neću biti uhvaćena u tom sitnom zadovoljstvu, jer je bio previše zauzet da bi me pogledao.
- Mm... - promrmljao je kratko.
- Idem u grad. Treba da kupim neke stvari. -
- Mhm. - potvrdio je i dalje obuzet svojim pisanjem.
- Hoćeš sa mnom? - izgovorila sam i pre nego što sam postala svesna da ću to reći.

Njegovi lepi, dugi prsti zaustavili su se iznad tastature. Pogled mu se na momenat ukočio, a onda je podigao glavu i pogledao me. Sive oči plamtele su od iznenadne navale besa.

- Ti to mene zajebavaš?! - pitao je, malo je reći, iznervirano.
- Ne! Ja... - pokušala sam da se odbranim i uverim ga u svoje dobre namere, ali nije mi dozvolio.
- Šta?! Htela si da prošetamo zajedno?! - zaurlao je nakon što je istrgao cigaru iz usta.
- Ne! Samo sam... - zavapila sam sada već očajna što je sve pogrešno shvatio.
- Gubi se! -