Alastor Harison je zgodni bogataš koji je uvek bio u senci starijeg brata Bendžamina kome su devojke padale pod noge. Ali pošto je Alastor ljubomoran na brata koji treba da oženi devojku mnogo ispod njegovog staleža po imenu Eloiz, on veče pre venča...
Predstojeće venčanje mog brata sa Eloiz se nadvilo nad mnom kao olujni oblak, bacajući senku sumnje i neizvesnosti. Sa samo nedelju dana pre sudbonosnog dana, moj očaj je rastao, podstaknut otkrivanjem ekonomskog statusa Eloiz Blum. Reči koje je moj otac izgovorio tokom razgovora sa mojim bratom Bendžaminom zapalile su u meni zlokobnu opsesiju.
Ne mogavši da ignorišem goruću radoznalost, doneo sam odluku koja će pokrenuti niz događaja koji se nikada ne mogu poništiti. Odlučio sam da potražim usluge privatnog detektiva, nekoga ko bi mogao da otkrije svaku tajnu, svaki detalj o njenoj prošlosti. Vreme je bilo od suštinskog značaja i bili su mi potrebni odgovori što je pre moguće.
Sa osećajem užurbanosti, ušao sam u dubine mračne mreže, tražeći kontakt koji je specijalizovan za diskretne istrage. Posle sati nemilosrdne potrage, pronašao sam ime koje je odjeknulo intrigom - Broker iz senke. Šapati o njegovim neuporedivim veštinama i čudesnoj sposobnosti da otkrije istinu kovitlali su se kroz mutne uglove mreže.
U slabo osvetljenoj prostoriji, u vazduhu gustom od napetosti, uspostavio sam kontakt sa Brokerom senki. Njegovo lice je ostalo skriveno, obavijeno tamom, dok je njegov glas odzvanjao prostorijom. Otkrio sam svoju očajničku potrebu za informacijama, naglašavajući hitnost stvari. Odgovor Brokera senke bio je hladan i proračunat, uveravajući me da ga vreme ne zanima. Jedina stvar koja je bila važna je istina.
Dani su se pretvorili u besane noći dok sam sa nestrpljenjem iščekivao rezultate istrage Brokera senke. Svaki otkucaj sata osećao se kao čekić koji lupa o moja grudi, svaki trenutak koji je prolazio okrutan podsetnik na predstojeće venčanje. Težina moje opsesije me je pritisnula, preteći da proždre svako vlakno mog bića.
Konačno je došao dan kada je Broker iz senke doneo plodove svog rada. Dok sam u rukama držao pažljivo sastavljen dosije, venama mi je tekla mešavina iščekivanja i straha. Znao sam da se na tim stranicama kriju tajne koje će zauvek promeniti tok mog života.
Drhtavim rukama počeo sam da odmotavam mrežu života Eloiz Blum. Svako otkrovenje je bilo kao da mi bodež probija srce, polako razotkrivajući iluziju koju sam stvorio u svom umu. Ona nije bila bogata naslednica koju sam zamišljao, već žena skromnog porekla, što je bila potpuna suprotnost raskoši koju sam oduvek poznavao. Ni sanjao nisam da je Eloiz siromašnija od nas. I uprkos tome, moj brat želi da je ženi...
Umesto da razbije moju opsesiju, ovo novostečeno znanje je u meni zapalilo uvrnutu želju. Njen nedostatak bogatstva samo je pojačao njenu privlačnost, čineći njenu lepotu još zadivljujućom. Uverio sam se da mogu da je oblikujem, oblikujem u savršenog saputnika koji će ispuniti svaku moju želju.
Moj grozni plan je polako dobijao svoj savršeni oblik: počeću da manipulišem figurama na šahovskoj tabli. Svaki potez je bio unapred proračunat, svaka reč odabrana sa preciznošću. Udvaraću se Eloiz, kupovaću joj poklone i pokazivati joj pažnju, ali će sve to prikrivati tamu koja je duboko u meni. Ona će biti pion u mojoj igri, sredstvo za postizanje cilja. A cilj je da se osvetim mom bratu jer je oduvek on bio taj koji je sve dobijao. Ovog puta ne! Ovog puta ću ja biti pobednik!
Kako se bližio dan venčanja, moja opsesija me je potpuno progutala. Granice između stvarnosti i obmane su se zamaglile i više nisam prepoznao čudovište koje sam postao. Bio sam spreman da uništim sve što mi se nađe na putu, da zahtevam Eloiz kao svoje vlasništvo.
**********
Stajao sam u slabo osvetljenoj kuhinji našeg porodičnog imanja, na mojim plećima sam osećao teret mojih postupaka. Sutra će moj brat Bendžamin oženiti Eloiz Blum. Ali moj plan je već bio spreman i nijedna prepreka se ne sme isprečiti na putu da ja dobijem svoj trenutak slave. Sada je bio taj trenutak. Po prvi put nakon toliko godina, ja Alastor Harison dobiću svoj trenutak slave. Nažalost, za taj trenutak slave sam morao pribeći drastičnoj meri.Drhtavim rukama izvadio sam bočicu praha za spavanje iz džepa, a srce mi je lupalo u grudima. Bila je to drastična mera, ona koju sam nadao da ću izbeći, ali očajna vremena su zahtevala očajničke mere.Bacio sam pogled prema elegantnoj trpezariji u kojoj je sedeo Bendžamin, sa slavljeničkom čašom šampanjca u ruci, dok se njegov smeh mešao sa tihom muzikom koja je svirala u pozadini. Bio je blaženo nesvestan izdaje koja ga je čekala.Duboko udahnuvši da smirim živce, pažljivo sam odmerio prah, uveravajući se da je dovoljno moćan da izazove dubok san bez nanošenja štete. Mirnom rukom posipao sam prah u Bendžaminovo piće, gledajući kako se rastvara u mehurastoj tečnosti.Krivica me je grizla u unutrašnjosti dok sam pokušavao da opravdam svoj oholi plan. Ali surova stvarnost onoga što upravo nameravao da uradim je bila jača. Bendžamin je bio moj brat, moja krv i meso, a ipak sam ga obmanjivao zarad sopstvenih ambicija.Ali sada više nije bilo povratka. Ja sam se odlučio i snosiću posledice.Dok sam pružao Bendžaminu piće, sa usiljenim osmehom koji mi je vukao usne, tiho sam se molio da mi jednog dana oprosti. Ali za sada je kocka bila bačena, a noć pre njegovog venčanja biće obavijena snom koji je navela moja ruka.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dan je osvanuo u jezivoj tišini, koja se poput hladne zime uvukla u moje srce ali i prostorije u porodičnoj kući. Bio je to dan venčanja mog brata sa Eloiz Blum, dan koji je trebalo da bude ispunjen radošću i slavljem. Ali za mene je to označilo kulminaciju plana koji je pokrenut sa nemilosrdnom preciznošću. Dok sam stajao pred kitnjastim ogledalom u svojim odajama, podešavajući manžetne svog skrojenog odela, nisam mogao da se otresem čvora krivice koji se motao u stomaku. Bendžamin je ležao u nesvesti u zabačenom krilu naše porodične vile, bio je moj pijun u igri ambicija i prevare. Ali sada više nije bilo povratka. Odlučio sam se i došao sam do kraja. Silazeći velikim mramornim stepeništem, mogao sam da čujem žamor gostiju koji su se polako okupljali u raskošnoj sali ispod. Vazduh je bio gust od iščekivanja, prošaran prikrivenom strujom napetosti koju sam samo ja mogao da osetim... Ubrzo sam se našao u crkvi i ugledao nju. Eloiz je stajala pred oltarom, njena lepota je bila vanvremenska. Nije bila svesna uloge koju će odigrati u mojoj šemi, njena nevinost je bila oštar kontrast tami koja me je progutala. Kada je ceremonija počela, osetio sam da me težina mojih postupaka pritiska kao olovni ogrtač. Ali odbacio sam sumnje koje su pretile da me progutaju, čeličući se za ono što je trebalo da dođe. Sa svakim korakom niz prolaz, osećao sam oči gostiju na sebi, u njihovim pogledima mešavinu radoznalosti i divljenja. Ali Eloizine oči su zadržale moju pažnju, njen pogled je bio svetionik nade usred mog nemira. Dok su se zaveti razmenjivali i prstenje stavljalo na drhtave prste, znao sam da je trenutak obračuna blizu. Sa osećajem mračne odlučnosti, prošaputao sam reči koje će zauvek zapečatiti naše sudbine: "Da." Reči su visile teške u vazduhu, svečana zakletva izgovorena pred neizvesnošću. Ali kad sam uzeo Eloiz za ruku, znao sam da nema povratka. Prijem je prošao u magli šampanjskih zdravica i usiljenih osmeha, a fasada proslave maskirala je nemir koji je u meni uskovitlao. Ali kako je noć odmicala i gosti su počeli da odlaze, znao sam da je došlo vreme da pokrenem svoj plan. Odvodeći Eloiz od veselja, poveo sam je prema limuzini koja je čekala i koja će nas odvesti prema porodičnoj kući. Kada je podlegla dejstvu narkotika koji sam dao, njeno telo je postalo lako poput perca u mom naručju te sam je mogao smestiti na sedište. Dok sam to radio, osetio sam kako mi je u srcu bol koja me celog razara. Ali sada više nije bilo povratka. Teška srca sam naredio vozaču da krenemo put moje kuće...*********************Pišite mi utiske o Alastoru sada nakon što je uradio to što je uradio i šta mislite kako će Eloiz reagovati u narednom poglavlju
