NOVELA Tama u tvojim očima (završena)

16

Kada sam se vratio u grad, nazvao sam Dimitrija i zamolio ga da dođe do mene, što je on i učinio sat vremena kasnije. Bio je besan, što ne mogu da mu zamerim.

Ispričao sam mu šta se sve dešavalo i šta sam uradio. Rekao sam mu da sam tek kasnije saznao da je Alina kći nekog naftnog magnata.

Ispričao sam mu i za Toma i za akciju i zamolio ga da još uvek bude na oprezu, obzirom da je Demijan na slobodi.

On me je naravno propisno izgrdio jer nisam hteo da mu kažem šta se sve događalo.

"Koliko dugo se znamo Karlose? Da li se sećaš šta smo sve prošli zajedno, rame uz rame? Pa zar misliš da ti ne bi pomogao? Ti si mi kao brat, čoveče! Dao bih ruku za tebe!"

Obzirom da je Kejt bila uzrujana, dogovorili smo se da joj kaže sve, sem dela da sam se oženio.

"Voliš li je?" pitao me Dimitri.

"Nedostaje mi. Nedostaje mi, čini mi se do bola. Za ovo kratko vreme, koliko smo bili zajedno, ona je jedina koja... " pokušao sam da objasnim i sumiram moja osećanja, ali sam na kraju bio svestan da sam svo vreme lagao sebe "Mislim da je odgovor na tvoje pitanje da. Da, volim je" rekao sam i laknulo mi je što sam to nekom priznao.

"Drago mi je da si našao nekog za sebe. Kada Šeremetjev padne, potražićemo tvoju ženu, pa će se polako sve rešiti. Nemoj dolaziti na posao par dana, odmori malo, ja ću reći da si uzeo par dana da se odmoriš. Dođi sebi. Držimo sve pod kontrolom. Ok?"

Nakon što sam sve ispričao Dimitriju, bilo mi je lakše. A zatim sam ostao sam u svom stanu. Iako Alina nikad nije bila ovde, osećao sam da je svuda oko mene. U meni.

Opet sam pregledao sve naše slike, od čega mi je bilo još teže. Nisam znao šta bih radio, pa sam menjao kanale na tv-u i pijuckao viski. Uhvatio sam se nesvesno kako vrtim prsten na prstu. Nisam još odlučio da li da ga skinem ili ne. Neka ostane. 

Kasnije, te noći dok sam ležao i gledao u plafon, telefon mi se oglasio. Bila je to Tvigijeva poruka "Paket je stigao bezbedno na odredište. Čujemo se."

*****

Četvrti dan sam otišao na posao, jer nisam više mogao da podnesem da sedim u stanu, i da sve o čemu razmišljam bude Alina.  Nisam izlazio iz zgrade uopšte, dani su mi se sveli na naručivanje hrane, gledanje filmova i odlazak u teretanu koja se nalazila na poslednjem spratu zgrade. Dimitri me je zvao svaki dan, Kejt sam se javio samo jednom za svo ovo vreme.  Sa Medison sam razmenio par poruka.

Kada sam došao u kancelariju svi su se ponašali kao da sam bio na godišnjem odmoru. Što se tiče njih, tako im je moje odsustvo Dimitri i objasnio. Bacio sam se na papire i ugovore, trudeći se da ne mislim ni na šta drugo. Trebala mi je distrakcija, a gomila papira koja je bila na mom stolu je bila upravo to. Ipak s vremena na vreme prsten bi bljesnuo na mom prstu, kao da se ljuti što sam zaboravio na njega. Podseća me na vreme provedeno sa Alinom.

Oko pet sati, baš kad sam završavao pregled poslednjeg ugovora, začuo sam neko komešanje pred vratima i blag vrisak. U momentu kada sam ustao da vidim šta se to dešava ispred, vrata su se otvorila. Na njima je stajao Demijan, unezverenog pogleda. Nije bio ni prići onom uglađenom Demijanu kog sam video pre odlaska u Las Vegas. Imao je podočnjake i bio je neobrijan. Odelo mu je bilo izgužvano. A ovaj put je imao i pištolj. Koji je naravno uperio u mom pravcu.

"Ti durak, sve si mi upropastio!" viknuo je i zalupio vrata za sobom. Sad smo ostali samo nas dvojica da rešimo stvar.

"Planirao sam ovo godinama, a ti si baš morao sve da mi zajebeš" njegov engleski nije bio tako dobar sada dok je bio besan. Očigledno.