NOVELA Tama u tvojim očima (završena)

5

Zakasnio sam na posao. I to dobro zakasnio. Nikad mi se to nije desilo.

Kada sam izašao iz sobe otišao sam do kupatila da se malo osvežim i sredim, a zatim sam produžio do kuhinje. Video sam da je Alina raspakovala jednu kesu od one dve koje sam veče pre toga doneo. Pogledala je u mene na brzinu, a onda je sklonila pogled, još brže. Tiho je rekla.

"Ja sam... mmm... sklonila hranu."

"Naravno. I doneo sam je za tebe. Dok ne rešimo situaciju."

Klimnula je skoro neprimetno i okrenula mi leđa. Video sam da u aparatu ima kafe, pa sam sipao sebi, a zatim seo za sto i gledao je u tišini. Nisam žurio. Dimitri je mogao da se pobrine za sve. I onako je zvao samo da bi me podjebavao.

"Izvini zbog... telefona. Ali uporno je zvonio, mislila sam da je možda nešto hitno."

"Sve je u redu."

Stavila je ispred mene tanjir na kome se nalazio sendvič, koji je zaista lepo izgledao.

"Ovo sam mogla da pripremim, na brzinu."

"Hvala ti, nisi trebala. A ti? Hoćeš li ti jesti?"

"Da" izustila je tiho i sela za sto sa identičnim sendvičom. Zagrizla je jedan komad i polako žvakala još uvek izbegavajući moj pogled.

"Gde si bila sinoć kada sam došao? Stekao sam utisak da nisi bila u stanu."

"Malo sam izašla na terasu i tamo zadremala. Izvinjavam se."

"Rekao sam ti da mi ne persiraš. A rekao sam ti i da ne izlaziš na terasu" na moje reči se trgla i tek tada me je pogledala. Pokajao sam se što sam joj ovo drugo rekao na malo osuđujuć način.

"Morala sam. Nisam mogla više da budem u zatvorenom. Zato sam čekala da padne mrak i onda sam izašla napolje da malo udahnem svežeg vazduha. Pazila sam, zaista sam pazila" počela je da se pravda "Kada sam se vratila vi... ti si spavao, i ja..."

"U redu" prekinuo sam je, jer nisam hteo da pominje ostatak priče. Po izrazu njenog lica, mislim da je i njoj laknulo, pa sam nastavio "U drugoj kesi imaš nešto odeće za prvu ruku. Kupio sam sinoć kada sam dolazio, nadam se da će to odgovarati."

"Nisi trebao da se trošiš."

"Ne brini. Alina..." podigla je pogled "Idem do posla. Moram da idem, jer sam zakasnio već..."

"Izvini, imaćeš problema zbog mene. Nadam se da te šef..."

"Ne brini" prekinuo sam je jer sam video da oseća krivicu što sam zakasnio i nasmejao sam se u sebi zbog nejne brige "Alina... Ja sam šef, odnosno vlasnik sam firme, tako da ne brini. Ali ipak moram otići da završim nešto. A kada se vratim, onda ćemo zaista sesti i razgovarati i pokušati da nađemo rešenje za tvoju situaciju. U redu?"

"Dogovoreno" rekla je i prvi put sam na njenom licu video nagoveštaj nekog osmeha.

Sedeo sam za stolom u kancelariji i razmišljao o prošloj večeri i o prošloj noći. Kako mi se ta devojka za tren oka uvukla u život. Ajde što se uvukla u moj život, nego se uvukla i u misli, i ne mogu da je izbacim. Krhka, nežna, a preživela takvu strahotu. Ima nešto u vezi nje, nešto što me kopka, što me...

"O, spavalice!" Dimitri je upao u kancelariju bez kucanja. Imao je veliki osmeh i mrdao obrvama.

"Ti si podetinjio..."

"Da, ima već par godina kako sam podetinjio" smestio se na fotelju preko puta mene.

"Da nije bilo mene da te ponovo spojim sa Kejt, jebao bi ježa u leđa, zato zaboravi odmah ono što si hteo upravo da kažeš i da me zezaš, molim te. Nije mi do toga" rekao sam tmurno.