Na pepelastoj hartiji razlivene reči
Krivine od suza, tamne mrlje krvi
Osmeh divljački, pogledi izgubljeni
Preživeli deo duše u sudbini plamena
Pišem tebi, starom crvenom vinogradu
Iako živiš gde krila crne ptice ne nose
Narandže gube vatreni sjaj, a ti postojiš
Mirno i staloženo, okružen nestajanjem
Procvetaše lipe, iz zove potekoše sokovi
Pored sandučeta čekam tvoje listove
Želim tajnu što čuva od propasti vino
A meni dugo hrani besposlene snove
Reci mi, crveni vinograde, gde da tražim
Staklene ljude koji jedu krompir
Želudac moj odbija prljavi mak
Al' ruke ga daju prokletim očima
Strašila me vezuju trulim mislima
Upletene su ruke, zapetljan je jezik
Neću više moći da razgovaram sa tobom
Zato ti pišem poslednji put hvala, zbogom.
