Rodila se pesma moja
U latici mrtvog cveta
U mirisu letnje kiše
U haoticnom kraju sveta
I neuhvatljivoj reči
Otvorila je plave oči ona
Gleda zoru što se zevanjem hrani
Golubove koji se ljube na grani
I nežne trenutke u mokroj slami
Koji životu daruju smisao
Progovorila je kroz usta svoja
Hvali se kako voli da sanja
Da misli svoje k'o leptire ganja
Sa šumom da se spaja
I u mom srcu mirno da spava
