U KUĆI NA LITICI

14. poglavlje

Taj zvuk prostruji kroz mene kao nekakva prijatna jeza i mislim da su mi se dlačice na vratu nakostrešile. Da, petogodišnja apstinencija definitivno uzima svoj danak!

- Jesi li ti to ljubomoran ili mi se čini? -
- Ne čini ti se. Ja sam prilično sebičan tip i ne volim da delim. -
- Nema razloga za ljubomoru! Džejn će uvek biti tvoja sestra. - odvrati nehajno pa otpije gutljaj vina.
- Nisam mislio na Džejn. -

Lili se zagrcnula vinom, a ono u čaši umalo nije prosula. Nakašljala se i brzo se pribrala nesvesna da joj je jedna kap crvene tečnosti ostala na usnama. Pružio sam ruku i palcem pokupio zalutalu kap. Onog momenta kada sam je dodirnuo prestala je da diše. Znam. Osetio sam to. Njene oči obojene tom jedinstvenom nijansom sive postale su ogromne dok joj je puls divljao. Pogled joj se upleo u moj i ja nisam imao nameru da ga pustim.
Obrisao sam vino sa njene usne, pa palac stavio u svoja usta i žedno posisao tu kap.

Izgledalo je kao da je vreme stalo. Nije bilo pokreta, zvukova, ničega... Tišina je bila poput teškog, perjanog jorgana pod kojim smo bili samo nas dvoje.
Poželeo sam da je poljubim, da je okusim. Poželeo sam da svojim jezikom milujem njen i učinio bih to samo da tog momenta svetlo sa velikog lustera iznad nas nije zatreperilo. Soba je utonula u mrak samo na tren, a onda nas je ponovo obasjala svetlost, ali čaroija je bila prekinuta. Trenutak je prošao.

Lili je bila simpatično pogubljena dok je pokušavala da nastavi sa jelom, ali više nije mogla ni zalogaj da stavi u usta.

Njena usta...

Bio sam opasno naložen. Nešto mračno i iskonsko kolalo je mojim venama. U ušima sam čuo hučanje sopstvene krvi.

- Da li je to zbog vremena ili su instalacije loše? - pita me nešto toliko banalno da mi treba sekund da shvatim o čemu to ona govori.
- Zbog vremena. Instalacije su zamenjene kada sam kupio ovu kuću. -  odgovaram i palim cigaretu, jer me ovaj razgovor spušta kao loš trip.
- Pričaj mi o tome. -
- O instalacijama? - pitam praveći se lud.

Lili se osmehne. Deluje kao da se ponovo opustila.

- Ne, nego o kupovini ove kuće. Zašto baš ona i kako si je uopšte pronašao? -
- Slučajno. Emili i ja smo putovali. - zastanem i pogledam je ispitivački. - Znam da znaš ko je Emili tako da nema potrebe da objašnjavam. Prolazili smo ovuda i tada sam je video. Bio sam istripovana budala koja je mislila da je strašno kul da kao pisac trilera i krimi romana živim u ovakvoj kući. Moraš priznati da ti je delovala sablasno kada si prvi put došla ovamo. -
- Priznajem, ali ako ti se svidela i ako si mogao da je priuštiš sebi što da ne. -
- Rekoh ti malopre da sam sebičan. Oduvek sam bio takav. Nije me bio briga što Emili nije želela da napusti SAD, što nije želela da ode tako daleko od svoje porodice i što se, pre svega, plašila ove kuće u kojoj je na kraju i umrla. Navaljivao sam sve dok nije popustila. -

Prisećanje na sve ovo oteralo je smirenost i sada sam osećao kako me polako obuzima bes. Sasuo sam u grlo preostalo vino iz čaše i požalio što u njoj nije bila neka žestina.

- Mora da te je mnogo volela. - prošaputala je Lili posle nekoliko trenutaka.
- Da, i to ju je koštalo života. - ispljunem ove reči natopljene gorčinom i samoprezirom.
- Šta se desilo? -

Lilin glas je tih i pomalo drhtav dok postavlja pitanje. Pruža ruku i hvata moju unapred svesna da mora da me umiri, ali uzalud! Mene čak ni smrt ne bi mogla da umiri!

- Ne želim da pričam o tome! Pogotovu ne večeras! - kažem mnogo grublje nego što sam to nameravao pa se odgurnem od stola i odem.
- Logane... - čujem je iza sebe, ali moja narav je gadna i znam da je bolje da se udaljim makar i samo na kratko.

Ulazim u biblioteku i zatvaram vrata za sobom. Tiho je, toliko tiho da mi se čini da mogu da čujem sneg kako pada. Palim novu cigaretu i povlačim dug dim. Čekam da nikotin počne da me radi.
Ne umem da objasnim stanje u kom se trenutno nalazim. Spopalo me je toliko toga da sam se osećao kao pokretna zbrka. Bio sam ljut, bio sam uznemiren, razdražen i besan, ali sam je i pored svega toga i dalje želelo i to je bilo ono što me je najviše bacalo u očaj.

Počela je da rasprema sto. Slušam zveckanje tanjira i escajga i osećam kako mi sve izmiče.
A šta je to sve, pitam se, jer još uvek nisam najsigurniji šta ja to, u stvari, želim?!
Nju!
Želim nju!
Ali moja želja je telesna, čista fizička potreba, a žene kao što je ona uvek žele više.
Povrediću je.
Hoću sigurno, jer ja uništim sve što dotaknem.
Nije važno, ionako je već oštećena! Oboje smo!
Ja barem neću da je bijem!
Ne, ja samo hoću da je jebem!

Znam da to nije u redu, da ona to nije zaslužila, ali nije me briga. Voleo bih da mogu da kažem kako me je griža savesti makar samo žacnula, ali nije. Nema je! Odavno sam prestao da marim za druge ljude, a isto toliko ima i otkako me ne tangira taj nedostatak empatije.
Onog dana kada sam je poljubio baš ovde, u ovoj jebenoj prostoriji, imao sam nešto obzira prema njoj i oni su bili ti koji su prevagnuli kada sam joj rekao da je bolje da ode. Sada više nema ni toga.

Zatvaram oči dok povlačim poslednji dim i čujem Liline korake u hodniku. Čujem otvaranje i zatvaratanje vrata. Ušla je u veliku dnevnu sobu koja se nalazai nasparam biblioteke. Samo na sekund dvoumio sam se da li da odem tamo ili ne. Pobedilo je ovo prvo, ali ne žurim. Palim još jednu cigaretu. Zurim kroz prozor. Sneg je gust i krupan pa mi se čini da gledam kroz one starinske, čipkane zavese.
Ponovo zatvaram oči i počinjem da šapućem kao nekad kada bi mi Emili ležala na grudima, a ja milovao njeno golo telo.

- Znam da mi ne znameraš iako ja zameram sebi. Zbunjen sam, dušo. Ona je prva koja je u meni uspela nešto da probudi. Prva otkako si otišla. Pogrešno je ovo što nameravam da uradim, ali svejedno ću goreti u Paklu i nikada se više nećemo sresti. Oprosti mi. -

Kad otvorim oči začujem hujanje vetra. Sneg više ne pada mirno kao maločas. Sada se kovitla u mahnitim naletim i stvara zbunjujuću sliku koja kao da je trenutni odraz mog uma i moje duše.

                              
Znam da nije Bog zna šta, ali zanima me kako vam se čini?
P.S. Izabrala sam najgori mogući dan ( sada već noć ) da objavim poglavlje. Internet me zeza od jutros i više ga nema nego što ga ima. Vi mi pišite vaše mišljenje, a ja ću odgovoriti kad budem mogla. 💜💜