U KUĆI NA LITICI

13. poglavlje

Praznik je došao, čini mi se, dok sam se okrenula mada lako sam ga mogla i zaboraviti, jer ovde nije bilo ničega što bi me na njega podsetilo.
Nije bilo jelke i nije bilo ukrasa iako verujem da ih je Logan imao zaboravljene u nekom kutku kuće. Nisu se gledali Božićni filmovi i nije se naveliko planirala praznična trpeza. Nisam bila pozvana da bilo šta od toga menjam niti sam to želela, ali sam mislila da bi bilo u redu da barem spremim pristojnu večeru. Saopštila sam Loganu svoju nameru i on se složio čuvši me samo napola, jer je i ovog jutra bio zauzet pisanjem.
Sto mu je bio prepun papira. Pepeljaru ispred njega je već trebalo isprazniti, a i sama soba je vapila za čišćenjem. Logan je mrzeo kad se muvam okolo dok radi pa sam zadala sebi zadatak da sredim biblioteku kasnije kad on bude izašao.

Požurila sam u grad kako bih kupila sve što mi treba. Sneg je provejavao, a krupne pahulje razbijale su se o vetrobransko staklo dok sam jezdila usamljenim putem.
Već sam stekla naviku da kupujem u velikoj samoposluzi na uglu tako da ni ovaj put nije bio izuzetak. Izgurala sam prepuna kolica na parking i počela da pakujem kese u prtljažnik kada mi je lokal preko puta privukao pažnju.
Cvećara.

Vratila sam kolica na njihovo mesto i pošla preko ulice rešena da uradim nešto što će postati moja rutina svaki put kada budem dolazila u grad.
Kupila sam dva buketa belih ruža vodeći računa da ih platim isključivo svojim novcem, a ne onim koji sam od Logana dobijala za kućne potrepštine. Vratila sam se na imanje i odmah se zaputila na kraj litice kako bih cveće ostavila tamo gde je trebalo da ga uvek bude.

Logan je još uvek radio. Videla sam ga kroz prozor biblioteke, a video je i on mene kada se okrenuo. Nisam mogla lepo da mu vidim lice, ali nisam ni morala. Cveće je bilo u mojim rukama i nije bilo šanse da ga sakrijem od njega.
Otišla sam na ivicu i ostavila cveće na Emilin i Džeremijev grob. Ovog puta se nisam dugo zadržavala, ali to i nije bilo važno, jer sam nameravala da im uskoro dođem opet.

Logan

Bilo je samo pitanje vremena kada će Lili pronaći paviljon, a onda i ono što je iza njega.
Njena soba je bila na drugoj strani kuće, a sa mog prozora nije se moglo primetiti ništa ako ne znate u šta gledate.
Ipak, nisam to mogao zauvek da krijem od nje niti sam to želeo, ali više mi je odgovaralo da što duže živi u neznanju.
Smetalo mi je da bilo ko odlazi tamo pa čak i Džejn. Mrštio sam se i besneo u sebi svaki put kada bi mi rekla da će ih obići. Bio sam bolesno posesivan kada je to mesto u pitanju. Kad već nisam mogao da ih sačuvam dok su bili živi želeo sam da ih čuvam u smrti. I zato me je prokleto zapanjila činjenica da nisam ni prstom mrdnuo kada se Lili zaputila tamo. I ne samo to. Nisam joj reč rekao kada se vratila iako sam mogao da osetim njeno iščekivanje da se propisno izderem na nju.

Mislim da sam nesvesno pristao na to da je pustim da mi se približi. Nikada nisam tu odluku doneo zvanično, ali ona je tu, a ja ne činim ništa da je sprečim da ruši moje zidove i preskače ograde koje sam oko sebe godinama podizao. Napredovala je lagano i postojano. Nije žurila i nije grešila, a ja sam stpljivo čekao da dođe do cilja.
Ja sam bio cilj.
Želeo sam da dođe do mene.

Sada je gledam kako nosi dva buketa belih ruža i ne mogu da se ne zapitam čime sam zaslužio da baš ona uđe u moj život.
Bila je iskrena, topla i brižna, a u isto vreme usamljena, uplašena i primorana da me trpi, a Bog zna da ja nisam ni malo lak!
Osećam kako mi se nešto steže oko srca dok ona nestaje iz mog vidokruga, a ja je zamišljam kako stoji na ivici i spušta cveće na bele, kamene ploče.

Da li je ona žena o kojoj je Emili pričala? Ona koju je želela za mene kad je ne bude više tu?
Bože, da li je znala da će umreti?!
Koliko sam samo puta sebi postavio ovo pitanje?!
Znam da nije mogla znati, ali da li je predosećala i da li čovek uopšte može da predoseti da nema budućnost, da neće doživeti starost?!

Ostajem još u biblioteci još neko vreme. Ne pišem. Pušim i zurim kroz prozor dok mi misli lutaju. Postavljam pitanja i tražim odgovore, ali, kao i obično, nalazim samo šačicu njih.
Čuo sam kad se Lili vratila. Otišla je u kuhinju i vrlo brzo začulo se lupkanje šerpi i činija.
Počela je da sprema večeru.

Nisam mario ni za jedan praznik otkako sam izgubio ženu i sina. Džejn je insistirala da za praznike uvek budemo zajedno i ja sam pristajao samo zato što nisam imao snage da se prepirem sa njom. Iskreno, bilo mi je svejedno mada me je odvratna njuška njenog muža strašno nervirala.
Kada je Lili pomenula da će napraviti večeru nisam imao srca da se usprotivim. Ako njoj taj obrok nešto znači, neka je. Doćiću za sto, poješću ono što bude spremila i to je to.

Nisam imao više mogao da radim. Zatvorio sam laptop i otišao u svoju sobu da odmorim. Vrteo sam kanale i na kraju nezainteresovano buljio u neki film sve dok me isti nije uspavao.
Bio je već mrak kada sam se probudio.
Uspeo sam da se sa kreveta brzo prebacim u kolica, što je uvek bilo teže nego kad se iz kolica prebacujem na krevet.
Mora da sam se baš ukomirao, jer sam bio ošamućen, a i glava me je malo bolela. Osvežio sam se u kupatilu i koliko toliko se osetio bolje. Pošao sam dole, ali sam na izlazu iz sobe shvatio da je majica na meni sva izgužvana i da verovatno izgledam kao da me je neko sažvakao i ispljunuo.

Obično me nije bilo briga kako izgledam i najčešće sam nosio staru i iznošenu odeću koju je Džejn nazivala ofucanom.
Mora da sam žestoko lupio glavu o uzglavlje kreveta ili se još nisam sasvim razbudio čim radim ovo što radim.
Skidam majicu i otvaram deo ormana gde su okačene košulje. Biram tamno crvenu. Dobro ide uz farmerice koje imam na sebi. Zakopčavam se i vrtim glavom u neverici, ali ne odustajem.
Spuštam se dole, a celo prizemlje miriše tako da mi odmah pođe voda na usta. Svetlo je upaljeno u trpezariji. Kad priđem vratima vidim da je sto svečano postavljen sa sve svećama koje Lili baš u tom trenutku pali.

Zatečen sam njenim izgledom. Nosi štrikanu haljinu u boji moje košulje. Podigla je kosu i, čini mi se, našminkala usne.

- Nadam se da se ne ljutiš što sam ovde postavila. Ipak je Badnje veče... - govori, a meni treba nekoliko trenutaka da povratim moć govora.

                       
Iii šta mislite, kako će proteći večera? 🙂
Sveti Trifun ili Dan zaljubljenih... Svejedno vam želim lep ostatak dana. 💜