Još jedna tako provedena noć. Zora mi miluje teme. Grad još spava. Ja se ne sećam gde sam.
Kiša ritmično lupa o prozor. Nije stala danima, pokušava svojom pesmom nešto da poruči. Davim se u njenim kapljicama, molim je da me povede sa sobom kud god pošla. Niz ulicu, možda, do sledećeg grada. Do velikog ušća. Nek me utopi. Tako, pozlaćena jutrom da se pretvorim u tečno zlato, i da me upije Zemlja.
Tako, da se i ja konačno vratim kući.
YOU ARE READING
Kratke priče
Short StoryZbirka kratkih priča - o svetu, životu i čemu ne. Karta u jednom pravcu za putovanje do zemlje snova i misli. Šta bi uopšte i značilo živeti da nismo pomalo svi sanjari?
