Nevesta do srede

Osmo poglavlje

Prednosti leta privatnim mlažnjakom slađe su u društvu lepe žene. Posle vođenja ljubavi na deset hiljada metara i nekoliko časova sna, trebalo bi oboje da se osećaju opušteno i sveže. Ali, nažalost, i posle svega toga, Blejk je i dalje osećao Samantin nemir kako su se približavali odredištu, te je činio sve što je mogao da joj skrene misli.

Rezervisao je sobu u hotelu pored aerodroma s namerom da tamo prespavaju i tek sutradan se pojave u Olbaniju, ali njegova porodica je malo drugačije zamislila upoznavanje s novopečenom vojvotkinjom.

Kad je njihov avion sleteo u ranim jutarnjim časovima, Blejk je primetio da je Samanta veoma uznemirena. Da bi je smirio, obgrlio ju je oko ramena i poveo je prema izlazu. Po njegovom savetu, obukla je izlizane farmerke i majicu dugih rukava. Rekao joj je da nema potrebe da se doteruje za šofera, budući da će u hotelu oboje imati dovoljno vremena da se odmore, istuširaju i doteraju pre nego što kroče u palatu i susretnu se s bitnim ljudima.

Ali kad se limuzina koju je poručio zaustavila pored aviona, iz nje se sa stražnjeg sedišta pojavila visoka štikla njegove majke. Samanta je pretrnula.

„Rekao si da neće biti nikog na aerodromu", procedila je kroz zube.

„I neće."

Ali ubrzo je shvatio da nije u pravu. Trenutak kasnije, njegova majka se izvukla sa stražnjeg sedišta. Šofer joj je odmah prišao s otvorenim kišobranom da bi sprečio da joj sitne kišne kapi pokvare frizuru, koju su joj verovatno satima nameštali. Uprkos činjenici da joj je brak bio užasan, Linda Harison izgledala je bar deset godina mlađe nego što jeste. Ispod elegantnog šešira, virili su pramenovi guste, savršeno očešljane kose boje tamnog ćilibara. Nosila je dugačak sivi kaput, ispod kog je Blejk znao da nosi usku sivu suknju i belu svilenu bluzu. Njegova majka je oduvek bila oličenje elegancije i stila. Mada su nebo prekrili tamni oblaci, ona je ipak nosila velike naočare za sunce kako bi sakrila oči i osećanja, koja bi se iz njenog pogleda mogla videti.

„A ko je onda ovo?"

Blejk je progutao pljuvačku. Ako je nešto znao o svojoj supruzi, onda je to bila njena nesigurnost. Uprkos njenom drčnom stavu, Samanta je imala skrivenu potrebu da bude prihvaćena.

Pogrešio je. Nije trebalo da joj kaže da obuče farmerke, zato što je znao da će mu majka to pre ili kasnije nabiti na nos.

„Moja majka."

Sem je malo posrnula, ali ju je Blejk pridržao i nastavio da korača prema limuzini, držeći ruku na njenim leđima.

„Ali..."

„Mama?", rekao je i sklonio ruku sa Samantinih leđa samo toliko da bi poljubio majku u obraz. „Nismo te očekivali", izgovorio je vedrim tonom nadajući se da ona neće primetiti njegovo nezadovoljstvo što je vidi.

„Nisam mogla da dozvolim da ti i tvoja mlada ne budete dočekani."

Blejk se okrenuo prema Samanti i povukao je za ruku. ,,Samanta, ovo je moja majka Linda. Mama, ovo je moja supruga Samanta."

Krajevi Lindinih usana samo su se blago izvili nagore. „Drago mi je", rekla je i ispružila ruku prema Samanti.

„Blejk mi je mnogo pričao o vama."

„Čudno, meni uopšte nije pričao o tebi."

Samanta se povukla korak unazad i priljubila se uz svog muža. Osetivši njen strah, Blejk se umešao u razgovor. „Zato smo i došli da to ispravimo", rekao je majci. „Nisi morala da dolaziš na aerodrom. Znaš i sama koliko je dugačak let iz Amerike."

Linda ga je potapšala po ramenu. „Sigurna sam da ste imali dovoljno vremena da odspavate tokom leta."

„Pa i nismo. Imali smo mnogo posla do polaska, i sada bi nam baš prijalo nekoliko sati sna."