Nevesta do srede

Šesto poglavlje

Blejkovi ljudi pronašli su kamere u Seminoj dnevnoj sobi, kuhinji i obe spavaće sobe. Za prisluškivač u telefonskoj slušalici znali su od ranije. Pošto su sve pročešljali, ustanovili su da je njen automobil čist.

Ali dođavola! Neko ju je posmatrao dok se presvlačila, dok je spavala. Samanta je priznala Blejku da je jednom prilikom Elajzi možda rekla neke stvari po kojima bi neko mogao zaključiti da njihov brak nije pravi. Te kamere su najverovatnije postavili oni momci koji su se pretvarali da su iz telefonske kompanije. Ili se možda neko ušunjao u njenu kuću dok je džogirala.

Kasnije su uglavnom razgovarali preko mobilnog telefona i to dok je Sem boravila izvan kuće. Ali čak i da jesu razgovarali preko fiksnog, iz njihovog razgovora ne bi se moglo ništa zaključiti. Pričali su samo o prijemu i ljudima koje će na njemu upoznati. U stvari, razgovarali su kao da su sto godina u braku, mada su se jedva poznavali.

Blejk ju je vozio svojom limuzinom prema njenoj kući. Kad su se približili njenom kvartu, Samanta je osetila kako je obuzima nervoza.

„Šta je bilo? Zašto si se unervozila?", upitao ju je Blejk primetivši da Sem nervozno krši prste u krilu.

„Hoćeš da ti kažem iskreno?" upitala ga je, mada je znala šta će on reći.

„Naravno."

„Nervozna sam zbog poljupca s tobom."

Pogledao ju je ispod sunčanih naočara i odmah zatim vratio pogled na put. „U tome ima nečeg lošeg?"

„Da", izlanula se. „Mislim, ne."

Blejk se nasmejao. „Odluči se."

„Uh. šta ako se zagrcnem i ne budem uverljiva? Šta ako se spetljam i pružim im suprotan dokaz? I šta ako zbog toga izgubiš nasledstvo? Kako da ne budem nervozna?"

Blejk je odvojio desnu ruku od volana i spustio je preko njenih hladnih prstiju. „Samanta?"

„Molim?"

„Opusti se. Ja ću se za sve pobrinuti."

Odmahnula je glavom. „Nisam navikla da muškarci rukovode mojim životom."

„Znam. Ali meni možeš verovati."

Želela je da mu veruje. Ali, ipak, ruke su joj drhtale i pošto su se zaustavili pred njenom kućom. Blejk je izvukao ključ iz kontakt brave i okrenuo se prema njoj. „Hajdemo sad unutra da popakujemo tvoje stvari."

„Hoćeš li me poljubiti čim zakoračimo unutra?" Zaboga, osećala se kao uplašena šiparica pre prvog ljubavnog sastanka.

Blejk se nagnuo prema njoj i skinuo sunčane naočare. „Primakni se prema meni", prošaputao je piljeći u njene sočne usne.

Misleći da će joj šapnuti nešto važno, Sem ga je poslušala.

Ali umesto toga, on joj je podigao bradu i spustio svoje vrele usne na njene. Vreli žmarci prostrujali su joj celom kičmom. Umesto da se opire, Samanta se opustila, zažmurila i prepustila njegovom poljupcu. Posle nekoliko sekundi, on se odvojio od nje. „Nije teško poljubiti tvoje usne", rekao je, i dalje blizu njenih blago razmaknutih usana. „Teško je odvojiti se od njih."

Prešao je palcem preko njenog obraza i zatim otvorio svoja vrata.

Samanta je izašla iz automobila i uhvatila Blejka za ruku da se ne bi srušila od silnog uzbuđenja.

Blejk se zaustavio na nekoliko koraka od njene kuće i, pošto je prešao pogledom po celom kvartu, napravio je grimasu. „Ne dopada mi se ovaj kvart. Ne deluje bezbedno. Koliko dugo živiš ovde?"