Najbolji prijatelji

19.Deo

Smrzavam se u autu, osećam se kao da sam zalutala u sred neke pustinje i da se smrklo. Jako je hladno, Mihajlo se još uvek nije vratio prošlo je 5 minuta od kako je otišao idalje pokušavam da dobijem nekoga ali bezuspešno. Napolju je svuda mrak, oko mene takođe, ništa ne vidim sem malo svetla koje odaje ekran telefona na kome mi je i baterija pri kraju. Napokon ugledam svetla nekakvog auta, napokon neko prolazi ovuda. Izašla sam iz auta i pokušala sam da ga zaustavim ali uzalud i ta jedna šansa da uspemo da se spasimo je propuštena. Vraćam se nazad u auto i zapažam da se osoba sa autom vratila unazad izašla sam iz auta ponovo, zelenooki mladić malo stariji od mene spustio je prozor na suvozačevom sedištu i iz njega me je upitao.
Xx:Treba neka pomoć?
Ja:Da, hvala ti bože neko je naišao
Xx: Hoćeš da te odvezem kući ili šta?
Kroz glavu mi je prošlo to kako smo sada nepoznati mladić i ja sami ovde u nedođiji daleko od civilizacije. Mihajlo se idalje nije vratio uskoro će isteći onih deset minuta, nadam se da će se vratiti. Iskreno sam se uplašila da mi ovaj mladić ne naudi.
Ja:Ovaj, moj dečko je otišao u tom pravcu da traži nekoga da nam pomogne, auto se pokvario
Xx:Ja ne znam nista oko automobila
Ja: Možeš li da sačekaš samo malo uskoro će se vratiti
Xx:Kako znaš?
Ja: Rekla sam mu da se najviše 10minuta zadrži
Xx: Uđi u auto smrzavaš se
Ja:Izvini ali smem li da ti verujem
Nasmejao se pokazao mi je da sačekam, prakirao je auto pokraj puta, izvadio je ključeve i bacio mi ih je.
Xx:Slobodno uđi u auto
Ušla sam u napokon topao auto, sedela sam na suvozačevom mestu dok je zelenooki bio na vozačevom.
Xx:Ja sam Stevan
Ja:Elena drago mi je i hvala ti što ćeš nam pomoći
Stevan:Ma ništa
Ja: Išli smo u nabavku za doček i sada smo zaglavljeni ovde
Nasmejao se i upitao je.
Stevan: Premesti stvari iz vašeg auta slobodno, kada ste već bili u nabavci nemojte praznih ruku kući
Ja:U pravu si
Izašla sam iz auta i pošla sam ka Mihajlovom autu kada sam Mihajala i ugledala.
Ja: Pronašla sam nam pomoć
Mihajlo:Ko je to?
Ja:Ne znam,pomozi sa kesama
Uzeo je kese i premestili smo ih u auto od Stevana, sela sam na zadnje sedište a Mihajlo je prešao napred. Upoznao se sa Stevanom, delovalo je čudno to njihovo upoznavanje kao da su se znali od pre. Stevan nas je odvezao kući gde su nas dočekali zabrinuti roditelji. Osam sati je uveče, hvala bogu nismo Novu godinu dočekali u onoj šumetini. Ispričali smo našima šta se desilo a onda smo otišli u svoje sobe da se spremimo za doček. Obukla dam crvenu, svetlucavu kratku haljinu,nisam se mnogo šminkala jer ne vidim nekakvu potrebu za time. Kada sam se spremila otišla sam do Mihajla koji je jako ćutljiv od kako nas je Stevan dovezao kući. Pokucala sam na vrata ne nadajući se da će ih uopšte otvoriti jer sam mislila da se on odavno spremio i sišao dole.
Mihajlo: Prelepa sii
Ja:Hvala ti i ti si
Obukao je smoking i kosu je podigao na gore.
Ja: Završio si?
Mihajlo:Da ali to ne znači da ćemo sići dole
Nasmejao se i uvukao me je u sobu, zatvorio je vrata i gurnuo me je na njih dok me je ljubio.
Ja: Šta ti je odjendnom?
Govorila sam kroz smeh u pauzama dok smo se ljubili, nije mi odgovorio samo je nastavio da me ljubi. Ruke je položio na moj struk, haljina se povukla na gore pa sam je spustila. Odaljio se od mene i nasmejao se.
Ja: Šta ti je, čudan si?
Mihajlo:Ma ništa strašno
Osmehnula sam se, seo je na krevet dok se trljao po potiljku glave.
Mihajlo: Dođi
Prišla sam mu i sela sam mu u krilo, zagrlila sam ga, njegova glava je bila na mom ramenu a na njoj položila sam svoje ruke. Njegove ruke su u početku bile samo na mojoj karlici ali ih je igrom slučaja premestio na zadnjicu te ju je malo opipao. Poljubila sam ga na blic te sam ustala.
Ja:Idemo dole, posumnjaće
Mihajlo:Hajde
Uhvatila sam ga za ruku i pošli smo iz sobe, u hodniku sreli smo moju majku koja je pošla kod mene u sobu misleći da mi treba nekakva pomoć pošto me jako dugo nema.
Mama:A tu si
Ja:Tu sam hahaha
Mama:A ja se pitam što te nema
Ja:Ne brini mama nisam pobegla
Nasmejala se.
Mihajlo:Nemoj tako, uželela te se
Mama:Tako je, hajde deco idemo dole da igramo karte
Ja:Kao i svake godine do dočeka igraćemk karte i pićemo vino
Mihajlo:Jaoo al nemojte neke igre koje će mi zamoriti mozak ne želim da ga mučim
Mama:Tako mladi a tako nevoljni i lenji, hajde dole pa ćemo se dogovoriti šta ćemo da igramo
Sišli smo sa gornjeg sparata, igrali smo karte, kao i svake godine moja majka je pobeđivala ali desila se neka luda promena gde je Mihajlo počeo da vodi. Da li je u pitanju sreća ili je uključio mozak, diskutabilno je...
Mama:Leno polako sa vinom, ne pij ga brzo napićeš se pre vremena
Mihajlo:Postoji određeno vreme za to
Svi su se nasmejali.
Tata: Sviđa mi se ovaj mladić Leno, ali nekako čudno mi je da si ga izabrala pored drugih
Mihajlo: Šta hoćete da kažete da nisam dovoljno dobar?
Milica:Daj Mihajlo, znaš ti šta on hoće da kaže ima mnogo vrednijih i boljih od tebe, zato se začudio
Mihajlo:Pahh ako je to u pitanju ja imam repliku, suprotnosti se privlače gospodine, zar ne Leno?
Nasmejao se i okrenuo se ka meni.
Ja:Tako je,tako je
Odbrojavanje je počelo, na moju inicijativu nismo izlazili napolje, ne volim pirotehniku, plašim se toga najiskrenije.
Milica: Srećna Nova godina!!!
Okrenula sam se ka Mihajlu te sam njemu prvo čestitalа, poljubili smo se na kratku a zatim sam se okrenula i drugima sam čestitala Novu godinu.