Najbolji prijatelji

6. Deo

Jutro je budim se hvala bogu prva, odmah se setim da ispod prividnog gorenjeg dela nemam ništa, ustajem, skidam gornji deo i oblačim kupaći. Mučim se sa vezivanjem dela oko vrata odjednom osetim da mi je neko pomogao, posle vezivanja osećam one meke usne od juče na vratu i ramenu. Zatim se začuo grubi dobro poznati jutarnji glas.
Mihajlo:Dobro jutro
Okrenula sam se stajao je ispred mene dok su mu ramena bila od grančica zemlje i lišća.
Ja:Dobro jutro
Mihajlo:Kako si spavala?
Ja:Kako je moguće spavati ovde
Nasmejao se, zazvonio mi je telefon, tata me je zvao, znala sam da sam nadrljala.
Tata:Elena gde si
Stigla mi je poruka od mame "reci da si otišla da trčiš noćas si se kasni vratila"
Ja:Trčim tata
Tata:Gde
Ja:Pored Dunava
Tata:Mama je rekla da ideš okolo
Ja:Promenila sam mišljenje ima mnogo ljudi a sada želim tišinu
Tata:U redu vidimo se na ručku onda
Ja: Naravno
Prekinuo je poziv a ja sam duboko izdahnula, napisala sam mami poruku "hvala" zatim sam sve prepričala Mihajlu.
Mihajlo:Hajde na jutarnje kupanje
Ja:Ne hvala
Mihajlo: Dođi sa mnomm
Neprijatno mi je posle noćašnjeg događaja, dopustila sam da srce prevlada mozak što mi nije trebalo.
Mihajlo: Ideš
Ja:Ako Mogu kod tebe kući da se presvučem i da osušim kosu
Mihajlo:Hajde znaš da si uvek dobrodošla
Skinula sam se u kupaći i ušla sam u vodu koja je bila prilično hladna, otišao je dublje nego prethodne noći.
Mihajlo: Dođi do mene
Ja:Nemoj daljee
Mihajlo: Plašiš se
Ja:Ne znam dobro da plivam
Mihajlo:A za mene te nije strah
Ja:Naravno da jeste ali
Mihajlo:Ali
Ja:Svako je sebi na prvom mestu
Nasmejao se i uhvatio me je oko struka a zatim je otišao još dublje u vodu dok me je vukao a ja sam vikala da me pusti. Spojio je naše usne na kratko jer ja nisam uzvratila poljubac. Samo me je gledao u oči, okrenula sam se i izašla sam iz reke, došao je za mnom.
Mihajlo:Ljutiš se
Ja:Ne možeš da radiš šta ti je volja sa mnom
Mihajlo: Znam
Ja: Onda ne bi ovo uradio
Mihajlo:Mislio sam da želiš
Ja:Ne želim
Mihajlo:U redu je Elena, smiri se, čemu si toliko nervozna
Ja:Idemo li
Mihajlo:Idemo
Poslala sam mami poruku da mi donese neku odeću kod Mihajla kući a on i ja smo se zaputili ka njegovoj kući. Dugo nam je trebalo do tamo, ćutali smo svo vreme, razmišljala sam o poljubcu i tome da li sam mu samo hir kao i druge devojke ili je to uradio jer oseća nešto prema meni. Misli su me obuzele, stigli smo kod Mihajla kući gde mi je njegova majka dala odeću, otišla sam na sprat u kupatilo, presvukla sam se i osušila sam kosu, Mihajlo se izgubio negde ni kasnije ga nisam videla. Vratila sam se kući gde sam morala sve ispričati mami, šta god da se desilo što mi je moram priznati i prijalo. Nekako ona mi je uvek kao najiskreniji prijatelj, uvek joj mogu sve reći razume me i ne osuđuje me. Ležala sam malo na krevetu ne radeći ništa, gledala sam u gipsane zvezde koje je deda napravio na plafonu moje sobe još kada je bio živ, kada sam se setila toga setila sam se i njega pa sam se malo rastužila.
*Prošlost*
Ja:Deda kako se zove ona zvezda
Deda:Ona se zove Sirijus
Ja:Mnogo je lepa
*Sadašnjost*
Sa dedom bih uvek gledala zvezde, svaki spektakl na nebu nas dvoje zajedno bi gledali, kod njega kući imala sam sobu sa terasom na kojoj se nalazio teleskop pomoću koga smo zajedno gledali zvezde i prepoznavali ih.
Ja:Deda
Suza mi je potekla niz obraz.
Mihajlo: Šta kažeš?
Trgla sam se iz misli, obrisala sam suzu i ustala sam, stojao je na vratima i gledao me je.
Ja: Zamislila sam se
Mihajlo:Gde si pobegla malopre
Ja: Trebao mi je odmor, uđi
Ušao je u moju sobu i seo je pored mene na moj visoki krevet.
Mihajlo: došao sam da se izvinim, nisam se poneo ispravno
Ja: Miki ja samo ne želim da budem prolazna devojka u tvome životu, želim da budemo prijatelji zauvek
Mihajlo:Samo prijatelji
Ja:Ukoliko budemo nešto više od toga ne želim da to bude na jednu noć, nisam takva i ne mogu to sebi da dopustim
Mihajlo:Razumem, ne brini neću se više onako glupo poneti
Ja:Hvala
Mihajlo:Sreo sam tvog oca dole
Ja: Šta ti je rekao
Mihajlo:Upoznali smo se, veruje mi i poverio mi te je da te pazim kada on ne može
Ja: Čudno da te je zavoleo na prvi pogled, on je obično mrgud
Nasmejao se i ja sam
Ja:Pa šta tako jee
Mihajlo: Ništa hahha
Pogledao mi je u usne, zagledao se, trgao se kada je shvatio da sam primetila gde mu je pogled.
Mihajlo: Idem ja kući onda, vidimo se
Ja: Vidimo se
Poljubila sam ga u obraz na šta se osmehnuo, otišao je iz sobe nisam imala snage da ga ispratim. Uzela sam knjigu "Mračna akademija" i počela sam da je čitam, poklonila mi ju je Anđela prošle godine za rođendan i od tada je više nisam uzela u ruke. Čitala dam knjigu kada me je tata pozvao na ručak. Otišla sam u trpezariju gde smo ručali, otac nam je na ručku rekao da ide u Nemačku zbog posla, samim tim to znači da se selimo.
Ja: Tata ja to ne želim
Tata:Ne možeš da ostaneš ovde kuća nije naša a da je plaćamo samo zbog tebe ne isplati nam se
Ja:A da živim na stanu, da imam cimera
Tata: Što ti se ne ide, imaš dečka?
Ja:Ne tata , prosto navikla sam na ovu državu i volim da budem ovde
Mama:Nije toliko mala može da ostane
Tata:A sa kim da je ostavimo, vidiš li kakva je, ostaje napolju do kasno, kakva će tek biti kada zna da je niko ne čeka kući
Mama: Može ostati kod Milice, ona će je paziti kao svoje dete
Tata: Ženu da opteretimo
Mama:Naravno pitaćemo da li joj odgovara i platićemo njen boravak, svakako će to biti manje novca nego ova kuća
Tata:Razmisliću
Stvarno ne želim da idem jer Mihajla sam sada upoznala i nekako sve smo bliži i bliži ne želim da se sve ovde završi. Pristala bih na velike promene samo da ne moram da idem, odrekla bih se i izlazaka i provoda samo da ostanem.
Posle večere otišla sam do svoje sobe gde sam pokušala da učim, nisam uspela jer mi misli lete na mnogo strana. Ostavila sam knjigu kada dam shvatila da od mog učenja nema ništa, sela sam na prozor i gledala u Mihajlovu sobu. Stigla mi je poruka " opet me gledaš" nasmejala sam se i odgovorila sam mu sa "možeš li da pričaš" umesto da mi odgovori pozvao me je. Javila sam se i on je sav uplašen upitao šta se dogodilo.
Ja: Žele da se selimo
Mihajlo:Ne idi
Rekao je to umilno i tužno, ispričala sam mu sve ovoga puta shvatila sam zbog čega sam se zaljubila u njega. Bio je jako dobar prema meni, tešio me je i savetovao, rekao je da će da priča sa njegovom mamom i da će ona verovatno uspeti da preobrati mišljenje mog oca ukoliko bude za to da me odvede odavde.
Jako mi je prijao tah razgovor, bio je kao ni jedan do sada.