Greh iz prošlosti *Završena*

16.

NINA

Posle nekoliko sati, moj glas se vratio. Pretpostavljam da sam imala problema zbog onoga što mi je ubrizgao. Samo sam posmatrala svoju ćerku, pričala mi je svašta nešto. Meni se sve činilo neverovatno. Ona je živa i postala je prava devojka. Ne mogu da verujem kako ju je Alberto sve ove godine zavaravao, pa čak je slao poruke u moje ime. Saznala sam da Greta ima posebnog doktora koji dolazi dva puta nedeljno zbog njenih zdravstevnih problema. Alberto, tobože,zbog nepoverenja ne može da me pusti napolje pa sve vreme sam sa ćerkom. Takođe je rekao da smo sada ovde. I kada se ja navodno dozovem pameti, otputovaćemo u drugu državu. BArem sam sa ćerkom, ali ne pada mi na pamet da ostanem ovde.

 - ,,Greta, moram ti nešto reći."

- ,,Joj mamice, pričaj šta želiš. Mnogo sam te poželela." blago sam se osmehnula. 

- ,,I ja sam tebe, nemaš pojma koliko."

- ,,Tata je rekao da ćemo ubrzo ići u neku državu. Jedva čekam, umorila sam se od ove planine."

- ,,Mila, on nije tvoj tata. On je mnogo loš čovek i ti i ja moramo odavde pobeći." , rekla sam u suzama sve vreme proveravajući da on ne naiđe. Greta me je gledala zbunjeno ,,Ovo nije normalno. Ja nisam znala da si živa. Alberto nije dobar čovek."

- ,,Kako to misliš? Slala si mi poruke.."

- ,,Kunem ti se, Greta, nisam imala pojma da si živa. Srećna sam jer jesi, to je jedino dobro u ovome. Mila moja, život bez tebe je pakao. Ti i ja moramo odavde pobeći, moramo biti daleko od ovog čoveka."

- ,,Ali kako da pobegnemo?"

- ,,Tvoj otac nas sigurno traži." 

- ,,Samo želim da sam pored tebe, to mi je najvažnije." , zagrlila sam je čvrsto i tada se pojavio Alberto. 

- ,,Greta, tvoj doktor je došao. Izađimo mi."

- ,,Želim biti pored ćerke." , on je zakolutao očima i izašao.

Neko vreme kasnije

VIKTOR

Zvanično je u policiji pokrenuta potraga za njima. Kao jedan od dokaza je bio taj da Alberto nije napustio zemlju, niti on niti Nina. Takođe su u kući pronađene neke supstance. Prošlo je nedelju dana ali nemam pojma gde je Nina i osećam se kao da ludim. Dane provodim u stanici pored Gabrijela nadajući se da će se nešto pojaviti.

- ,,Viktore.." , rekao je Gabrijel drmnući me laktom. Gledao je neku mapu.

- ,,Šta je bilo?"

- ,,Alberto ima kuću na par lokacija koje su zaista dobre za otmice."

- ,,Znači, napokon imamo nešto?" , povikao sam glasno.

- ,,Tiho Viktore, nećemo nikoga voditi. Ko zna ko je od njih korumpiran i ko zna ko mu može preneti." , pametno je mislio. Zaista nismo mogli nikome da verujemo.

- ,,Ići ćemo da proverimo i ako budu tamo, Alberto neće moći da pobegne a onda ćemo zvati i ostale. Ko zna, možda i nisu ovde." 

- ,,Gde je ovo?"

- ,,Jedna kuća je u selu, na planini. A druga je pomalo napuštena i nalazi se u gradu. Ali ako je dete krio toliko dugo, sigurno nije u gradu."

- ,,Idemo na tu planinu."