Greh iz prošlosti *Završena*

6.

VIKTOR

,,I šta sada? Šta ti znači ova glupost?" , besno sikće Nina. No, ja sam sada mnogo besniji od nje. Apsolutno nema šta mi nije učinila. Samo je ovo nedostajalo. Sada zaista može nositi titulu najveće prokletinice. Ona je nastavila da brblja sebi u bradu a ja.. Ja sam se osećao kao nikada do sada. Ovako mi nije bilo ni kada je gledajući me u oči svedočila protiv mene. Nisam ni znao da imam ćerku, a kamoli to da je umrla. Nije se udostojila ni da mi nekako to kaže, pa makar kroz nekoliko godina. Nebo je sevalo, a oblaci kao da su se provalili. 

,,Želim da izađem. Smesta stani Viktore!" , vikala je. No nisam je slušao. Samo sam vozio, nemam pojma ni ja kuda. Onda je Nina počela da se glupira i pokušala je oteti mi volan. Naglo sam zastao i ona je izletela iz auta. Odmah sam pošao za njom. Krenula je da se vraća kući po ovoj kišurini. Već je bila mokra. Uhvatio sam je za nadlakticu i nisam je puštao da ode. 

,,Šta više želiš od mene Viktore?" , vikala je na sav glas.

,,Zapravo šta ti želiš od mene bre više? Ti si meni život uništila, ne ja tebi!" , vikao sam još glasnije.

,,Onda me ili ubij više ili pusti!" , sada je već počela plakati. Oči su joj bile crvene i da je to nije odalo, na ovoj oluji ne bih video da li ona to plače ili samo kiša lije.

,,Zašto si nam ovo uradila Nina? Posle svega što smo prošli zajedno. Pa da je meni neko tražio da umrem za tebe, umro bih. Voleo sam te više od svega? Zašto si mi sve ovo učinila?" , pitao sam pitanja na koje sam znao da neću dobiti odgovor. Možda ni ona ne zna odgovor na njih. Pustio sam joj ruku dok smo i dalje stajali kao ludaci po ovoj kiši.

,,Molim te, idi odavde. Pusti me da živim život. Više nismo deca, odrasli smo ljudi. Nazad više nema. Dobro, prihvatam! Previše sam pogrešila, zaslužujem da gorim u paklu. Sve to prihvatam. Samo prosto.. Pusti me više. Ili me pusti ili mi skrati muke više. Ovako dalje ne može više." , kleknula je na zemlju i počela još više plakati. Kleknuo sam do nje i naslonio svoju glavu na njenu.

,,Šta se desilo sa Gretom?"

,,Umrla je u sedmoj godini. Imala je leukemiju." , sada je već umirila ton. Kao i ja.

,,Znaš da sam i ja kao dečak imao tu bolest." 

,,Znam, naša Greta nije uspela da se izvuče." , zagrlio sam je, posle toliko vremena.

,,Zašto me nikada nisi htela kontaktirati?" 

,,Da li me zajebavaš sa ovim pitanjem?" , naglo je sklonila moju ruku i ustala ,,Slala sam ti pisma. Gretine slike. Sve si vraćao. Nisi ni otvarao, onda sam odustala."

,,Prokleta pisma nisi slala, ne lupaj gluposti."

,,Slala sam, Fran mi je dao adresu. Zato ne izmišljaj više i ne izvači se. Pisma su definitivno stizala do tebe, no ti si ih vraćao." , tako nešto nije isitna. Nikada mi ništa nije stiglo od nje. A voleo bih da jeste, i koliko god da je ironično možda joj ne bih ni odgovorio zbog ljutnje. Ali da mi je stiglo pismo i da je rekla da sam otac njene ćerke, definitivno bih odmah došao. 

,,Zapravo, Nina, ti ne lupaj. Ne znam da li ti sad pokušavaš da se opavdaš i smišljaš laži, ali budi sigurna da nikada nisam dobio nikakav mejl apsolutno ništa od tebe." , ustao sam i ja. 

,,To je nemoguće. Slala sam ti pisma." 

,,Ne znam gde su završila ta pisma, ali kod mene nisu." , lepo sam objasnio, a ona se uhvatila za glavu.

,,To je nemoguće."

,,Moguće je. Lepo ti kažem, ništa mi od tebe nije stizalo." , Nina je počela još više da plače.

,,Nesposobna sam, ko zna šta sam ja uradila i kome sam slala. Nesposobna sam za sve. Možda bi sve bilo drugačije. Ti bi imao priliku da upoznaš svoju ćerku, a Greta svog oca." , krenula se udarati u glavu i kroz jecaje je dodala ,,Možda je ne bih izgubila da si ti bio tu." , zagrlio sam je, jače nego ikada do sada. 

,,Zašto si stala uz oca, Nina? Možda bismo bili mladi roditelji, ali veruj mi bez obzira na sve dao bih život da vas dve usrećim." , podigla je glavu i poljubila me.

,,Volim te Viktore, i nikada te nisam prestala voleti." , polako se izvukla iz mog zagrljaja i rekla pre nego što je krenula da se vraća kući ,,Idem kući, svom mužu. Za grešne duše oproštaja nema, zato je sve što ti tražim to da me ostaviš i živiš svoj život."