Greh iz prošlosti *Završena*

14.

GABRIJEL

Viktor je nikada srećniji došao u stanicu, treba da razgovaramo o Markovoj smrti. No, moram mu reći i za Gretu. Sada on priča nešto za Marka, njegovo mišljenje no ja ga zaista ne čujem.

- ,,Zamišljen si?" 

- ,,Moramo razgovarati o nečemu."

- ,,Izvoli."

- ,,Radi se o Nini i tebi." 

- ,,Kad si pre saznao, čoveče.." , reče sa osmehom.

 - ,,Nije valjda da ste se pomirili?"

- ,,Može se reći. Da se razvede od onog ludaka i mi odlazimo iz ovog prokletog grada. A ako to nije ono o čemu si hteo da razgovaramo, šta je onda? Ja sam mislilo da si već saznao."

- ,,Radi se o vašoj ćerci, Viktore." , rekao sam ozbiljno a njemu je osmeh nestao sa lica.

- ,,Kako to misliš?"

- ,,Mislim da nije umrla u osmoj godini i šta više, mislim da je i dalje živa."

- ,,Kako to? Nije moguće, Nina mi je rekla.." , prekinuo sam ga ,,Nina ne zna i bolje da ne zna dok ne budemo sigurni da je živa."

- ,,Čekaj, želiš reći da je možda živa?"

- ,,Ima načina da to saznamo. Ja ne mogu bez sudske dozvole da prisluškujem Albertov telefon ali ti imaš poznanike koji to mogu rešiti." 

- ,,Misliš da je to Alberto učinio?"

- ,,Znaš zašto nikada nisi dobio poruku od Nine?" , gledao sam ga upitno ,,Zato što se ALberto pobrinuo da ih ne dobiješ. On se pravi lud, sve zna o vama definitivno."

- ,,Kakva psihopata. Nina se trudi da ga uopšte ne povredi, sve ove godine je bila sa njim i trudila se da on ništa ne zna a on joj ovako vraća." 

- ,,Nažalost."

- ,,U redu." izdahnuo je ,,Ja ću obaviti potrebne pozive, Nina mora znati sa kim živi. Zaista mora. I već danas će živeti kod mene." ustao je, a ja sam dodao ,,Vidi, ja nisam siguran da li on drži vašu ćerku i da li je uopšte živa ali ono u šta sam siguran je to da Alberto zna za vas i da se pravi pametan." , Viktor je zatim izašao van da razgovara i nakon što se vratio rekao mi je da će njegov poznanik organizovati sve.

NINA

Juče sam kasno stigla i Alberto i ja nismo razgovarali. Reći ću mu za razvod i jednostavno naši putevi se moraju rastati. Dok sam postavljala sto da doručkujemo on je u međuvremenu sišao dole. Ja sam spavala u Gretinoj sobi. Tako sam radila uvek kada mi je nedostajala. 

- ,,Dobro jutro." , seo je za sto. Ja sam sela preko puta i nisam želela da dužim. Želela sam odmah reći šta imam.

- ,,Alberto, da se ti nisi pojavio u mom životu ne znam šta bi bilo sa Gretom i sa mnom. Znao si kakav je moj otac bio.."

- ,,Nina, zašto pričamo o prošlosti? Uvek bih ponovio sve to što sam uradio, ne kajem se." , stavila sam svoju ruku na njegovu i rekla ,,Znam. zahvalna sam ti do neba zbog svega toga."

- ,,Zašto onda vodimo ovaj razgovor." 

- ,,Zaslužuješ da znaš istinu. Viktor nije bio samo moj prijatelj već moja velika ljubav i Gretin otac." 

- ,,Kako to misliš?"

- ,,Ti znaš da ja tebe nikada nisam volela, bez obzira na sve smo preko deceniju u braku. Ali jednostavno mislim da je vreme da se rastanemo?"

- ,,Zbog njega?" , bio je besan. Nikada ga nisam videla ovako. Oči su mu bile krvave kao da će krv udaariti iz njih. Jasno mi je da mu nije bilo lako, ali ovakva reakcija je bila preterana. Pomalo sam se i plašila.

- ,,Neću te lagati, da zbog njega je. Nas dvoje ćemo obnoviti našu ljubav." , Alberto je ustao i iz fioke koja je za lekove izvukao neki špric.

- ,,Šta radiš to Alberto?" , zatim je uzeo neke lekove koje do sada nisam viđala. Nemam pojma otkud tu. Prišao mi je sa onim špricem ,,Alberto, ne glupiraj se." , nije mi svejedno,ne znam šta želi da uradi. 

- ,,Ideš kod ćerke, Nina, raduj se."  , da li ćeme ubiti ovim? Ustala sam  pokušala izaći iz kuće no sustigao me je i svu onu supstancu iz sprica ubrizgao u moju ruku. Nedugo potom sam izgubila svest.