Najbolji prijatelji

Uvod

Škola počinje, iskreno uželela sam je se,ne zbog profesora ili učenja već zbog društva i druženja. Ne možete reći da se i vi nekada ne uželite toga. Kao i svake nove školske godine odlučila sam da aktivno učim da se uvek lepo obučem. Obukla sam crne helanke i zelenu majcu, uzela sam ranac i voljno sam otišla u školu. Umalo sam zakasnila jer sam se zadržala na putu za školu, primetila sam da imamo nove komšije i moja radoznalost je ovoga puta prevazišla samu sebe. Otišla sam kod novih komšija međutim u kući su bile sve same kartonske kutije dok ni jedna osoba nije bila u njoj. U učionici su već svi bili na svojim mestima, naravno jer sam poslednja ostalo mi je da biram između prve klupe ispred katedre ili prve klupe ispred table,  sela sam ispred table. Matematiku smo trebali imati na mesto prvog časa ali razredna je ušetala u razred te je predstavila novog učenika.
Razredna:Mihajlo je vaš novi drug, nadam se da ćete se slagati, a sada idem da ne oduzimam kolegi od časa
Okrenula sam se i videla sam profesora matematike kako sa naočarima na pola nosa ulazi u učionicu. Mihajlo je bio osveženje za naš razred, jedini je zapravo ličeo na muško.
Mihajlo:Mogu li?
Upitao me je dok me je gledao ravno u moje nebo plave oči.
Ja:Naravno, Elena drago mi je
Osmehnuo mi se i seo je pored mene. Profesor matematike je bio stari dekica jezivog i ljigavog pogleda. Od starijih učenika čula sam da baca oko na učenice što me je još više zaprepastilo a ubrzo nakon saznanja to sam i sama primetila. Matematika mi zapravo ne ide ni malo, jedva na kraju godine prođem sa dvojkom.
Profesor:Elena izađi ispred table da vidimo da li se sećaš nečega iz prošle godine
Ovo je moralo da se desi, jao nosim helanke, ljigavac će sigurno da me što više izmuči da bi me što više gledao. Izašla sam ispred table dok sam povlačila majcu nadole.
Profesor:Hajde odredi zapreminu zarubljene piramide, ovo je formula i ovo su podaci
Zapremina čega,kako uopšte izgleda to geometrijsko telo, okrenula sam se ka Anđeli, mojoj jedinoj pametnoj drugarici ali je skrenula pogled, a tako ćemo da se igramo.
Profesor: Imaš 5 minuta
Stojala sam ispred table dok čak ni nisam razmišljala o zadatku jer ga jednostavno ne znam uraditi. "Nacrtaj piramidu i odredi a i b" šapnuo mi je neko iza mene, bio je to Mihajlo.
Profesor:Novi učenik je prvi kandidat za jedinicu, kako se zoveš?
"Ovo ti nije trebalo" pomislila sam u sebi.
Mihajlo:Mihajlo
Profesor: Mihajlo izađi na tablu i uradi zadatak ukoliko ne znaš da ga uradiš tvoja prva ocena u ovoj školskoj godini iz matematike biće negativna
Mihajlo je ustao bez pogovora,uradio je zadatak bez ijedne greške, blago njemu odlično mu ide matematika.
Profesor: Svaka čast izvukao si se, ali samo ovoga puta
Mihajlo i ja smo seli na mesto, profesor je prešao na sledeću žrtvu.
Zvonilo je za kraj školskog dana, pokupila sam stvari i izašla sam ispred škole gde sam sačekala drugarice da se pozdravim sa njima.
Mihajlo:Elena
Okrenula sam se ka njemu, prišao mi je dok su one devojke lakog morala iz mog razreda zavidno gledale u nas dvoje.
Ja:Hej hvala ti za ono danas
Osmehnuo se i počešao za potiljak.
Mihajlo:Nije to ništa, hteo sam da ti kažem ako ti treba pomoć sa matematikom možeš da mi se obratiš
Ja:Hahahaha hvala ti ali džaba meni sve, sa matematikom mi nema pomoći
Mihajlo:Ovaj, tek sam se doselio,da li bi mogla danas, može uveče da me malo provedeš gradom
Ja:Mogu naravno, čekaj da nisi ti moj novi komšija
Mihajlo/ja:Ulica Vuka
Rekli smo istovremeno pa smo se nasmejali.
Mihajlo: Ideš kući sada?
Ja:Da
Mihajlo:Idemo zajedno, auto mi je na kraju ove ulice
Ja:Autom si došao u školu
Mihajlo:Da hahahah
Ja:Okej idemo hahahah
Mihajlo: Što nas devojke gledaju ovako?
Ja: Ne bih znala
Namignuo mi je
Mihajlo: Sačekaj me malo
Otišao je do Marine,Ane i Valentine, pričao je nešto sa njima one su se smeškale i izvadile su telefone na kojima su nešto upisale. Posle toga Mihajlo se vratio kod mene.
Mihajlo:Idemo
Ja:Aha
Pošli smo ka autu, poneo mi je ranac u autu bio je jako dobar prema meni. Kada smo stigli kući pozdravili smo se i dogovorili se da večeras oko 17h krenemo u obilazak grada. Vratila sam se kući veoma umorna,iscrpljena od škole ali i začuđena Mihajlom, napravila sam sebi keks i mleko pošto mama nije kući a drugo me je stvarno mrzelo da pravim,popela sam se na tavan gde je moja soba. Imam mali prozor koji gleda na Mihajlovu novu kuću. Sedela sam ispred njega u gledala sam napolje, pošto sam bila viša od Mihajlove kuće,dijagonalno od mene učinilo mi se da kroz prozor vidim Mihajla. Nisam obraćala pažnju ipak je to njegova privatnost. Uzela sam telefon i videla obaveštenje da mi je Mihajlo poslao zahtev za praćenje,prihvatila sam i uzvratila sam. Škola je tek počela profesori nam nisu dali mnogo domaćeg zadatka i nemam puno da učim, bilo mi je dosadno i odlučila sam da poradim na svojoj veštini šminkanja. Našminkala sam se zaista prelepo i sama sam bila u čudu kako, uradila sam domaći, mama sa kojom živim vratila se sa posla. Objasnila sam joj da idem da novom komšiji pokažem grad a zatim sam lagano pošla ka njegovoj kući. Pokucala sam na vrata koja mi je otvorila jedna žena verovatno njegova majka.
Ja: Tražim Mihajla ja sam Elena, idem sa njim u razred a i komšije smo
Xx:Milica drago mi je, Mihajlo je u svojoj sobi,popni se na sprat pa levo, njegova je prva soba sa leve strane.
Ja:Hvala vam
Osmehnula se, veoma je prijatna žena. Otišla sam do Mihajlove sobe gde su vrata bila polu otvorena.
Ja: Mihajlo
Mihajlo:Da, Elena uđi
Ležao je na krevetu u trenrci i majci
Mihajlo:Vec je 17h,izvini zamajao sam se
Ja:Nema veze, ako imaš bitnija posla slobodno nastavi možemo i sutra obići grad
Mihajlo: šta je bitnije od tvog prisustva
Nisam ovo očekivala,ni najmanje,nasmejala sam se i pošli smo kroz grad.