IZA ZATVORENIH VRATA ( Serijal IZNAD ZAKONA - I knjiga)

13. Nju..... Nećete Dirati!!!

Prošlost
Pet godina ranije
Mart, 2017ta
Skopje, Makedonija

Vedat

Budim se, a miris čokolade ulazi mi u nosnice, dok mekano toplo žensko telo grije moje. Osmej javlja se na moje lice dok polako otvaram snene oči da bi se susreo sa najlepše lice koje zatvorenih očiju mirno spava na mojim grudima. Dens ruka sama kreće preko njenih leđa do zamršenu svilenkstu kosu, ćije kovrđe mi škakljaju kožu. I dok provlaćim prste kroz njenu kosu, druga ruka traži njen nežni dlan koji poćiva na mojim grudima. Moje prste prepliću se uz njene tanke, a moje srce ispod njih radosno preskaće ritam.

"Vedat?" - moje ime tako prelepo zvući kad ga ona izgovori, posebno kad tu uradi ovako još uvek pospana.

"Tu sam malena, spavaj." - bacam pogled na sat pored kreveta da bi shvatio da je tek pet sati ujutro, a napolju je već zora. Težak uzdah silazi sa mojih usana kad se setim da moram još malo napustiti nju i ovaj stan gde se više osećam kao kod kuće nego u palatu u koju sam odrastao.

"Koliko je sati?" - eto to je jedina stvar koju mrzim kod nje, to što ćak i u snu može razaznati moj uzdah, a kad je taj ovakav težak kao sad, ona smesta otvara svoje oči.

"Rano je srećo, spavaj još malo pa moram da idem, a radije bih ostao ovde sa tobom." - priznajem joj ono što ona odlično zna. Kad se samo setim kako sam se sinoć u gluvo doba noći iskrao iz sopstvenoj kući, pada mi mrak na oći. Sinoć sam jasno i svesno Berni bacio crvenu rukavicu pravo u licu.

Svestan sam da moja zakonita žena nije jedina koja je videla i odlično shvatila šta je Isidora meni. Takođe sam svestan da sa time što sam joj svog sina lićno spustio u krilo, svima javno pokazao ko je meni važniji i da je Berna samo ono što je od samom početku bila "zakonita žena" i ništa više od toga.

"Vedat......zaista si tu, nemogu da verujem da si tu. A još više da si sinoć došao, a danas je nedelja." - vidim da je srećna što sam tu, ali takođe je uplašena, a taj strah u njenim očima od mene ćini Divljaka.

"Znam......oprosti prepao sam te sinoć, ko neki manijak ušao u gluvo doba noći i umesto da lepo legnem pored tebe ili da te probudim, nasrnuo sam na tebe ko neka životinja. Ali.....nisam mogao toliko sam te trebao, da mi je mozak prestao funkcionisati." - priznajem joj i još uvek sebi korom zbog onog od sinoć, zaista sam je prepao kad se probudila.

"Jesi prepao si me, nisam te očekivala, ali ne bunim se samo....." - okreće se na bok bez da se imalo odvoji od mene, povlaći me uz sebe, a ja sad mogu lakše da mazim to telo koje me izluđuje. Imao sam milion žena, više ni ne pamtim broj, predivne žene, zgodne do bola, ali nijedna nije bila Isidora. Isa nije samo lepa žena, ona ima oni nešto koje mene svakog dana oduševljava, ono nešto što me drži uz nju, ono nešto što me ćini živog i srećnog i baš to nju pravi najlepšu ženu na ovom svetu.

"Samo.....samo što dušo? Reci Isa, vidim ti milion pitanja u te oči, vidim i strah, osećam ga na sebi, a to mrzim ne želim da se ičega bojiš. Hoću da shvatiš da niko neće tebe dirati, da niko neće tebi vređati, dok sam ja živ, a i nakon toga. Volim te malena, toliko te volim da boli me to što nemogu biti stobom svaki dan. Boli me to što nemogu vikendom da izađem sa tobom, da se ujutro budim uz tebe kao sad, da uveće zaspiš na mojim grudima. " - zaista boli, osećam tu bol i svakog dana je sve veća, ali znam ona me voli i zajedno smo jači. Ovo je jako komplikovana situacija, jako teže stanje i problem koji moram polako, bebećim korakom rešavati, ali odlućan sam rešiću ga.

"Samo bojim se da smo juće preterali. Vedat.....nisu bili samo tvoji prijatelji oni koji su nas videli, videli su nas svi koji su juće bili tamo i ne ne bojim se toga, bojim se da to što me sad svi smatraju tvojom ljubavnicom, biti mrlja na našu ljubav. Ne mogu podneti da jednog dana pomisliš da si zbog mene ostavio sve. Tako ne bih podnela kad bi me svi gledali kao razlog zbog koji si okončao svoj brak. Nemogu da budem druga iako trenutno to jesam. Volim te Vedat, ali....šta ako jednog dana pomisliš da sam ja ona koja..... " - znam da je u pravo, znam da sam je juće javno okaljao, tako što nisam mogao da se maknem od nje, pa umesto da sedim pored "svoje" supruge kao svaki put do sada i glumim savršenog muškarca, ja sam čitav dan proveo pored ženu koju volim. Uživao sam, neću vam reči da nisam. Juče sam se po prvi put osetio ponosan, snažan i moćan, sve to samo zbog toga što je ona bila uz mene. Jedan pogled na nju kako slobodno priča sa Armand, od koga se svi sklanjaju i od koga svaka žena beži, bio je dovoljan da mi srce zakuca jače. Jedan pogled na nju kako se šali sa mojim prijateljima, kako priča i iskreno se smeši sa mojom sestrom, bio je dovoljan da učvrstim svoju odluku, da okončam jebeni brak pa makar i okrenuo leđa na sve što prestavljam. Na kraj jedan pogled na mog sina kako slatko i mirno spava na  njenim grudima, dok ona priča sa mojih prijatelja dok njega nesvesno nežno ljubi u kosici i mazi njegova malena, krhka leđa, grli ga kao da ga želi zaštiti od ceo svet bio je dovoljan da mi natera suze na oči, dok je u mene vrištalo "Zašto te nisam ranije upoznao, zašto ih ti nisi rodila?!!"