~ Strastveni ~

14.

Katarina

Zoru sam dočekala budna uz šoljicu kafe i hrpu papira, čekala sam dovoljno dobar trenutak da pozovem Anu i zakažem nam sastanak. Kada sam uradila tako lošu stvar i odvojila je od muža nisam ni sanjala da ću se toliko kajati a onda sam ga i upoznala, sada se nimalo ne kajem za ono što sam uradila ali sam jako ljuta jer je otišla sa Nemanjom i nije se javila.

- Draga?

- Ljubavi. - Zagrlio me je s leđa i pomirisao.

- Šta radiš tu tako rano?

- Imam sastanak pa se pripremam, treba da sredim par ugovora i to a onda idem u sudnicu. Izgleda da ću imati novi slučaj.

- Ma daj, mogla si još malo da spavaš. - Požalio se i sjeo pored mene.

- Hoćeš kafu?

- Neću, samo uživam da gledam tu ljepotu.

Kao i uvijek bio je romantican, volio je da dijeli komplimente i posmatra me dok radim neke bez veze stvari, njegovo lice je tako mirovalo i davalo iskrene iskrice ljubavi. Oči bi mu zasijale kad god bi uzvratila pogled a usne nacrtale osmijeh.

- Ti si divan čovek. - Stavila sam svoju ruku preko njegove a naše burme su se sijale.

Nažalost tako divan čovek ne zna koliko drugi, sebičan i drzak može da me uništi i u isto vrijeme usreći. Nemanja je pogriješio onog dana kada me je napustio i prepustio Darku u ruke, Darko je spreman da se osveti i učiniće sve da to uradi. Vjerujem da će i moj kraj biti bolan ako ne uspijem da pobjegnem.

- Ljubavi, žao mi je što imaš toliko posla i vjerujem da se nisi naspavala ali ja moram da idem. Znaš Nemanja će mi danas predstaviti clanove odbora. - Objasnio je, samo da zna koliko Nemanju zabole za firmu i članove odbora, jednog dana će i to napustiti.

- Naravno, ne ostavljaj posao. Ja cu se naspavati kada zavrsim obaveze. - Imam takve noćne more da mi je najmanja želja spavati.

- Važi, zvao je tvoj brat, molim te javi im se.

Ostavio mi je poljubac na čelo i izašao iz sobe. Da samo zna koliko me nervira taj brat i koliko bežim od njih. Odjednom zazvonio mi je telefon i moja omiljena melodija se oglasila. Javila sam Ani.

- Ana, htela sam da vidim sta radiš?

- Kod kuće sam, spremam doručak i pazim malu. - Osjetila joj se sreća u glasu.

- Ovaj htela sam da vas vidim, nisam vidjela bebu pa ako bi mogla da se vidimo negdje u parku ili neki restoran?

- Više mi odgovara park, za dva sata ću biti tamo. - Isključila je poziv bez da sačeka odgovor i nasmijala sam se, to radi i njen brat. Izgleda da su geni zaista cudo, pitam se da li mala Milica liči na Darka? Nadam se da više liči na Anu.

Nemanja

- Treba da promijenite stampac! - Ne znam koji put im govorim ovo i nikako da to urade.

- Nervozan si od samog jutra. - Ugledao sam Vuka pored sebe i samo sto nisam prevrnuo očima ali sam se smirio, nervozan sam a on me još više čini nervoznim.

- Toliko put sam rekao da promijene stampac ali ne, oni se ni ne trude da me slušaju. Onda mi kasni roba, arapi su mi otkazali sastanak i sve je u haosu. - Požalio sam.

Sastanak sa arapima mi je bio jako važan, toliko je novca u pitanju da je teško prihvatiti da su odustali. Ako se ne jave do kraja dana i ne zakazu novi sastanak propada toliko miliona, glava me boli. Roba koja kasni vrijedi više od 10 miliona i treba već sjutra da se preda a oni nisu ni krenuli iz Kine.