Impossible - Aleksandra P.

Chapter 2.

-Flashback-

,,Je li sve ovo što smo imali bila laž?" Govorim dok mi suze sustižu jedna drugu. Ne mogu ni da ga pogledam koliko mi se gadi. Kolena mi klecaju,osećam da ću se svakog trenutka srušiti. Približavam se zidu da bih se naslonila na njega. Ne znam zašto još uvek stojim ovde i čekam. Verovatno zato što nemam snage da se pomerim i što želim da čujem istinu. Na trenutak sam digla glavu i videla da me gleda,ne znam šta mu znači taj pogled,volela bih da znam,da bar nešto shvatim. Samo ćuti i koliko vidime ne namerava da odgovori. Duboko sam udahnula i rešila da sve izbacim iz sebe.

"Odgovori mi na pitanje,zaslužila sam barem da znam istinu,pre nego što odem,zar ne? Pričaj sa mnom,zašto ćutiš,nisi ti taj koji je povredjen ili nešto drugo. Koliko sam shvatila ti si pobednik,zar ne bi trebalo da se hvališ kako si me uništio,kako sam zbog tebe sve izgubila,i ni slučajno ne govori da nisi ti kriv." Stala sam na sekund i udahnula,i počela da pričam,pre nego što je rekao nešto ,, Pa više sam provodila vremena sa tobom ,nego sa porodicom. O Bože gde mi je bila pamet. Ne razumem tvoje trenutno ponašanje,sediš tu i ćutiš,umesto da mi kažeš zašto si to stvarno uradio. Znaš šta si ti? Ti se jedan obični bezosećajni stvor koji bi povredio sve i svakoga. Nemaš ni trunčicu čovečnosti u sebi. Ne znam šta sam videla u tebi. Verovatno su me tvoja lepota i tvoje laži zaslepile,da ne vidim kakav si u stvari. Žao mi je svih onih koji su mi govorili da me kvariš i da nisi za mene. Ali znaš šta mi je najžalije,to što sam ti bezuslovno verovala,veruj mi da se najviše zbog toga kajem. Zato ti dajem 5 sekundi da progovoriš ili odlazim zauvek od tebe,i nećeš me nikad pronaći,ali sumnjam da bi ti mene tražio,posle svega,zato izvoli." Gledam ga sva zadihana dok pokušavam da dodjem do vazduha,mislim da nikad nisam brže pričala. Još uvek sedi nepomično i ćuti. Čovek bi pomislio da je najbolji čovek na svetu dok ga posmatra,a možda i najlepši. "Bella usredsredi se" moja podsvest se javlja. Tresem glavom,da oteram misli i počinjem da odbrojavam na glas kako bi on čuo. ,,1,..2,...3,....4" zastanem i pogledam ga ali ništa ,,...5" Ništa,nema reakcije sa njegove strane. Znači tako,grabim svoje stvari i krećem ka vratima. Okrećem se prema njemu posledji put i govorim: ,,Zbogom,želim ti sve najbolje u životu" nadam se da je čuo sarkazam u mom glasu. Otvaram vrata,i odjednom osetim neku prazninu u sebi,kao da ovo više nisam ja,osećam se uništeno,povredjeno,istrošeno... Mogla bih čitavu večnost nabrajati. Dok sam došla do lifta,začula sam njegov glas koji izgovara moje ime ,,Bella!Stani!" Čujem kako se približava ali se ne okrećem.

,,Stvarno želiš da znaš istinu,da znaš zašto sam to uradio,ispričaću ti samo zato što ne želim da izjedaš sebe,i zato što te volim,prokleto te volim Bella,ali bio sam toliki seronja da sam sve to upropstio. Molim te vrati se u stan,makar da saslušaš istinu,i posle idi gde god hoćeš." Kada je završio,pažljivo sam se okrenula i pogledala ga. Gledam ga sa nevericom i on to shvata. Dajem mu znak da ću ga saslušati i da krene ispred mene. Spuštam stvari i sedam za sto. On seda naspram mene i primećujem kako je duboko udahnuo i najzad sve će biti otkriveno.

,,Sve je počelo......"

-Sadašnjost-

Osećam neko bockanje na ruci i shvatam da sam spavala i da je sve ono bio ružan san iz prošlosti. Otvaram oči,i shvatam da noć polako bledi. Okrećem glavu da vidim ko me je budio,i ugledam malog čupavog dečaka kako stoji i gleda me. Par sekundi dolazim sebi i onda ga upitam.

,,Hey mališa,šta ti treba" sa osmehom ga upitam,nikad nisam znala sa decom. Gleda u mene,kao da se plaši da nešto kaže,ali vidim kako savladava strah.

,,Pa hteo sam da ti kažem da imamo pauzu,pa sam mislio da hoćeš da prošetaš,a i ispao ti je telefon" pruža mi telefon. Uzimam telefon i zahvalim mu se, presladak je,videla sam da je odjurio napolje,kako može da bide budan u ovo doba? Okrenula sam ekran da vidim koliko je sati. 06:10, veoma dugo sam spavala.Skoro 11 sati. Odmah mi je izašlo obaveštenje da imam tri nove poruke,ko može biti? Otvorila sam i shvatila da su sve tri od Stefana,otvorila sam prvu "Hteo sam samo da pitam jesi krenula pošto nisam dobio poruku. Stefan" u tom trenutku shvatila sam da nisam poslala poruku,jaoj verovatno brine. Otvorila sam drugu "Jos uvek nisi odg. na poruku,voleo bih da znam pošto sad stvarno brinem,nadam se da se nisi predomislila. Stefan."naravno da se brine,ova je poslata sat vremena kasnije. I otvorila sam trecu i u njoj je pisalo "Bella nadam se da je sve okej,verovatno spavaš,ali ja brinem. Stefan." Toliko mi ga je žao pa sam odmah odgovorila.