P.S. I hate you 2(Harry Styles) - bosnian translation

Chapter 4.

Blue's POV

''Je li tata bolestan?'' Emma me je pitala.

''Ne, pa na neki nacin ne osjeca se bas dobro upravo sada. Ali bit ce uredu.'' Nasmijala sam se.

''Oh. Otici cu ga iznenaditi.'' Tyler brzo rekao, dok je se odmah penjao uz stepenice dok sam cula kako otvara vrata na spratu.

Nasmijala sam se, prebacujuci pogled na Emmu. ''Zelim ga ici iznenaditi takodjer!''

''Idemo.'' Nasmijala sam se, uzimajuci njenu ruku dok smo hodali niz stepenice.

Harry je bio ispod pokrivaca, dok je Tyler skakao gore i dolje na krevetum, pokusavajuci ga probuditi.

Zastenjao je, na sto sam se nasmijala. Emma je pratila Tylera, s skakanjem na krevetu dok su zavijali.

''Dodjite ovamo vi mali nitkovi.'' On je progudnjao, dok je Emmu vukao prema dolje rukom, te ju je povukao u narucje, isto kao i Tylera.

''Sta nije uredu.'' Upitao je Tyler, dok su Harryeve oci leprsale zatvoreno.

''Samo se osjecam malo umorno.'' Rekao je, dok sam se ja naslanjala na okvir vrata.

Harry je lagano podigao glavu iz jastuka, suzavajuci oci dok je gledao u mene.

''Jutro i tebi takodjer.'' Rekla sam.

''Zao mi je, osjecam se kao da sam ucinio nesto glupo sinoc. Jesam li?'' Rekao je.

Nisam odgovorila, odlucila sam ne pred djecom govoriti, vec cu to ostaviti to za poslije da imamo jedan jako ozbiljan razgovor.

Iako sam se osjecala kao da trebam da budem ljuta na njega, na protiv nista se nije dogodilo. Emocije iz mene nisu izbijale, bas kao sto je to. Mislim da je to bilo zato sto sam bila na njega ljuta nebrojeno puta.. bila sam vise umorna od toga svega. Ili sam se jednostavno bojala da se proslost ne ponovi? Da, zapravo sam prestravljena. Stvari teku normalno, navikli smo se se i sve to.. mislim da je bolje da ostanemo na taj nacin. Dakle, u osnovi da budem ljuta na njega nece mi pomoci.

''Zasto ljudi ne idete da zavrsite svoj dorucak, vas tata i ja cemo biti dolje za nekoliko minuta.'' Rekla sam.

''Dobro mama.'' Tyler se nasmijesio, pokazujuci Emmi ruku kako bi joj pomogao da sidje s kreveta. Gledala sam u njih dok su se igrali sa svojim rukama na blesav nacin dok su napustali sobu i otisli dolje.

Uzdahnula sam. ''Ljuta si na mene, znam. Glup sam, mozes slobodno vikati na mene.''

''Ne, ja.. trebala bih biti ljuta na tebe, ali necu.'' Promrmljala sam, podizuci obrve. ''Nije bas bilo pametno, to sto si ucinio sinoc.''

Harry je klimnuo glavom. ''Zao mi je duso. Znas da nisam to mislio.''

''Trebao si razmisliti.'' Rekla sam, prolazeci rukama kroz kosu. ''Harry, stvarno ne zelim da te djeca opet vide takvog, jos pijanog.. imali smo srece da su spavali. Ne znam sta bi ucinila da su te vidjeli na takav nacin.''

''Ali nisu, uredu? To je dobra stvar.''

''Da, posrecilo nam se.'' Podsjetila sam ga.

''Slusaj, zao m ije. Bio sam previse sretan sto sam zapravo vidio decke i to se odjednom desilo, neka sam proklet.''

''Ne zelim biti ona koja ce sprijecavati da prozivljavas zivot ili nesto slicno Harry, znas to.''

''Nisi me zaustavila.'' Polako je govorio, vjerovatno zbog mamurluka. ''Molim te, dodji ovamo.''

Lagano sam potresla glavom, napucivsi usne.

''Samo poslusaj me, molim te duso.'' Harry je sapnuo, cekajuci da dodjem pored njega.

Vidjevsi da sam jedva si mogla pomoci, napravila sam put prema njemu, s oklijevanjem sam sjela na kraj kreveta.

Nonsalatno mi se nasmijao. ''Dodji malo blize.''

''Nisam ljuta, samo sam razorcarana.'' Promrmljala sam, na sto me je on uzeo za ruku, vuceci me prema sebi.

Harry mi je omogucio da mu legnem na prsa, na sto sam pogledala u njega upitno.

''Znam da sam zeznuo. Zeznuo sam, tako lose. To je bilo jako glupo od mene sto sam bio toliko pijan da sam jedva mogao hodati u ravnoj liniji. Ali proslo je nekoliko dana Blue, od kako ih nisam vidio.''

''Da, hej, ne brini o tome. Jednostano.. samo mrzim kad si toliko pijan, da te ne mogu ni prepoznati.''

Poljubio mi je sljepoocnicu, s prstima u mojoj kosi. ''Oprosti.'' Promrmljao je protiv moje koze.

Jos jednom, nastupila je kratka tisina prije nego sto sam odgovorila.

''U-uredu je.''

..