P.S. I hate you 2(Harry Styles) - bosnian translation

Chapter 3.

Blue's POV

.

''Ali mi nedostaje teta Hannah.'' Tyler je napucio usne.

''Da, i meni takodjer, mali. Ali tek je proslo, pa nekoliko sati od kako je otisla?'' Nasmijala sam se lagano.

Harry i ja smo zaspali u drvenoj kucici i vratili smo se kuci oko sest ujutro, kada smo shvatili da smo ostavili djecu spavajuci samu kod kuce. Ocito, to je bilo mnogo opasno vidjevsi da se moglo nesto desiti, posto mi nismo bili s njima ovdje.

''Jeste li spremni krenuti?'' Provjerila sam vrijeme, vidjevsi da je vec proslo sat vremena od kako smo dosli kuci.

Emma je klimnula glavom, dok je Tyler se nasmijao kao dogovor.

''Mogu ih odvesti, ako zelis, tako da ne moraju ici autobusem sami.'' Harry mi je govorio, zavrsivsi svoju solju caja prije nego sto je dosao do sudopera kako bi ostavio praznu solju u njoj.

''Skosli bus je uredu.'' Slegnula sam ramenima. ''Ne moras brinuti o tome.''

''Skolski autobusi su prljavi i imaju cudne vozace.''

''Kao da ce sto ces ih ti odvesti ista promjeniti.'' Nasalila sam se, dok je on zaigrano suzio oci na mene. Nasmijala sam se, gledajuci u kafu.

''Tata je prljav i cudan vozac?'' Emma je nagnula glavu u zbunjenosti, na sto je Harry potresao glavom.

''Tvoja mama je bas tako mislila za mene.'' Rekao je Harry.

''Sta, ne nisam.'' Tvrdila sam.

''Prljavo nije jako lijepa rijec mamice, izvini mu se.'' Tyler me je pospjesio lagano, na sto je Harry prasnuo u smijeh.

Dragi Boze.

''Izvinjavam se.'' Rekla sam neiskreno, dok je se on nasmijao.

''Pa kako stvari stoje, ja cu vas dvoje voziti.'' Rekao je, dok su ovo dvoje navijali.

..

''Pitao sam se da li bi vas dvoje zelili vidjeti mene i vase ujake kako pjevamo nekoliko pjesam, poslije mozda sljedece sedmice.''

''Svidjelo mi se i prvog puta, bio si tako dobar tata.'' (ona je ovo ocito govorila dok ga je gledala na koncertu, posto i sami znate da nisam prevela 58 nastavak jer nije moglo ucitati, pa mislim da je na tome bilo kako ih vodi na koncert... samo prepostavljam) Tyler se nasmijao, na sto me je natjeralo da se i ja nasmijem, dok sam zurila kroz prozor.

''Ocito vasa mama ne vjeruje da sam tako dobar.'

''Nemoj je slusati, ti si jako, jako dobar.'' Emma je uzviknula.

''Salila sam se.'' Zastenjala sam. ''Kunem se, vas tata samo hoce da vas ljudi okrene protiv mene, zato ne slusajte ga.''

''Ne, ne slusajte vasu mamu.'' Harry je rekao, na sto je se Tyler nasmijao.

''Smijesno je kada se ti i tata prepirete.''

Oh to definitivno nije bilo smijesno kada smo se prepirali prije.

Harry je znao tacno na sto sam mislila o tome, ali prisilila sam osmijeh svejedno.

''Pa, kada cemo ici da se upoznam sa vasim uciteljima?'' Upitao je Harry.

''Oh, to ce biti u cetvrtak.'' Emma je odgovorila. ''Ali roditeljski sastanak je u petak!''

''Mi..''

''Bit cemo tamo.'' Harry me je prekinuo, cereci.

Normalno. Biti normalno je cudno. Pa, normalno iskreno nismo mi.