,,Ne pada mi na pamet."
,,Ali moraš! Za mene!"
,,Ma nema te puške Julija!"
,,Katarina!"
,,Ne!"
,,Šta se dođavola dešava ovde?!" Tesa praktično uleti u svlačionicu gde smo samo Julija i ja ostale posle fižičkog. ,,Čuje vas cela prokleta škola!"
,,Julija me je prijavila za navijačice!" Optužim, praveći veliki korak unazad od pom-poma i kraljevsko plave uniforme.
Tesa nas pogleda suho ,,Vi majke mi niste normalne."
,,Tesa! Urazumi je molim te!"
,,Pa, ona kad bi imala razum, možda bih i mogla."
,,Hej!" Pogledam je uvređeno i ona se šeretski nasmeje.
,,Istina boli." Suzim oči na nju kad Julija ispusti zvuk dosade. Pogledam je i prekrstim ruke, streljajući pogledom uniformu u rukama.
,,Molim te, Kaća! Jedna proba! To je sve što tražim! Molim tee! Molim te! Molim te! Molim te!"
,,O, za ime svega samo pristani već jednom!" Tesa se brecne i ja uzdahnem, uzimajući uniformu iz Julijinih ruku.
,,Samo jednu probu!" Ja upozorim kako ona cikne i skoči mi u zagrljaj. Prevrnem očima kako se ona povuče i široko se osmehne.
,,Sutra posle škole, pored fudblaskog terena!" I nestane iz svlačionice. Uzdahnem, gledajući u uniformu i pom-pone kao životne neprijatelje. Tesa se nasmeje mojoj faci i povuče me napolje, u utrobu pakla.
,,Ma biće ti dobro. Videćeš. Otarasiš se viška energije. A i momci te saleću k'o moljci." Izvijem obrvu, pogledavši je ispod oka.
,,Govoriš iz iskustva?" Nasmejem se i ona me prostreli pogledom.
,,Začepi."
,,Ooh. Da ti nije taj tajnoviti-"
,,Doviđenja, Katarina." Glasno se nasmejem kako ona nestane niz hodnik i odem na svoj poslednji čas za danas.
•
,,Nisu oni takvi zapravo." Julija kaže, sedeći za šankom kako ja dodam sok, dok se Tesa svađa sa svojim bratom u dnevnom. ,,Vole se, ali su veoma temperamentni oboje i često se sukobljavaju sa svojim mišljenjima." Kaže baš kako Tesa uđe, gunđajući sebi u bradu i sedne pored Julije.
,,Kada se vrati, ima da ga opalim nazad iz kojeg god kruga pakla da je došao." Nasmejem se kako Julija prevrne očima, naslanjajući se nazad u stolicu.
,,Pazi da ne bi."
,,Brineš se za svoga Mikicu?" Tesa napući usne, gledajući je kao sažaljivo i Julija je klepne po čelu na šta crvenokosa suzi oči.
,,Kakvo je ovo okupljanje?" Ujak se nasmeje, ulazeći u kuhinju u svojoj uniformi i na sreću sprečavajući šta god da se moglo desiti.
,,Malo druženje. Otkud ti ranije?" Osmehnem se i on uzdahne.
,,Ma zaboravio sam neke papire pa sam samo došao po njih. Vi devojke imate sve?" Samo kimnemo i ujak otvori usta da nešto kaže, ali od krvoločnog vriska ne stigne. Svi skočimo i pogledamo se u šoku pre nego što istrčimo u dvorište.
,,Da li je to-" pitam zaprepašćena, ugledavši stariju ženu na sredini puta, dok leži u svojoj lokvi krvi a glava dva metra dalje od njenog tela.
,,Gospođa Korina." Ujak kaže zaprepašćeno i istrči na ulicu, sunce već izgubljeno sa neba, a mesec se poako uspinje. Nas tri otrčimo za njim, kako komšije krenu izlaziti, gledajući niz ulicu, u kuće, auta, žbunove gde je krivac.
,,Hej." Julija šapne i Tesa i ja se okrenemo prema njoj, taman da ugledamo senku kako se penje uz zid kuće i nestaje.
,,Ovo je bilo upozorenje." Tesa zareža, povlačeći nas prema ujaku.
,,Kako misliš?" Julija pita kako se začuje hitna i policija, svi žureći prema nama.
,,Tako kako sam rekla. Nešto se sprema, nešto za šta demoni prete šerifu i Katarini." Ujak ustane i mi mu priđemo, primećujući prazne i bezdušne oči gospođe Korine.
,,Da li ste ga ugledale?" Pita tiho kako se policijska kola približe, njihove sirene i svetla ispunjavajući ulicu gotovo zlo.
,,Popeo se uz zid kuće i nestao. Možemo da idemo za njim ali sumnjam da ćemo ga uhvatiti." Tesa ga informiše dok ja posmatram patologe kako pregledaju telo, a poručnici slikaju mesto zločina.
,,Šerife!" Jedan od poručnika ga dozove i on mu kimne, okrećući se prema nama još jednom.
,,Ko je bio na patroli večeras?"
,,Lyon blizanci na istoku i severu grada, a Majkl Irvin i Ben Kolin na zapadu i jugu." On kimne i pogleda nas ozbiljno.
,,Proverite šta se desilo. Da li im je ovaj pobegao ili ima još portala u gradu." Otrči da radi svoj posao dok ja pogledam njih dve zbunjeno.
,,Portali?"
Julija kimne kako se pokrenemo mojoj kući ,,Tako demoni dolaze u naš svet. Portali za koje znamo se nalaze u šumama i pećinama, sakriveni od ljudi ali je moguće da ih ima bliže."
,,Moramo to da proverimo. Julija i ja ćemo obići Irvina i Kolina, a ti proveri Lyonove. Ako se nešto desi zovi." Kimnem i pokupimo svoje oružje iz kuće pre nego što izađemo. Uđem u svoj auto i zatrubim pre nego što se zaputim prema gradonačelnikovoj kući. Nagazim na pedalu, posmatrajući cestu ispred mene kad nešto proleti odjednom ispred šajbe. Naglo zakočim, sa oštrim uzdahom, i pogledam oko sebe. Pogledam okolo u kuće, mali broj s tim da je šuma blizu, ali ne vidim ništa. Polako pritisnem pedalu i pažljivo požurim, posmatrajući moju okolinu.
Parkiram se ispred vile, glasno zatvarajući vrata auta i otrčim do ulaza, kucajući na vrata.
,,Katarina?" Zack upita, otvarajući vrata i zbunjeno me pogledavši.
,,Zack. Da li ste se čuli sa blizancima? Jedan od demona je odrubio glavu mojoj prvoj komšinici na sredini puta, a ujak i Tesa smatraju da se jedan možda provukao." Užurbano kimne i izvadi telefon, zabrinuto kucajući brojeve.
,,Ne, ali odmah ću." Nervozno pogledam oko mene, pogotovo u obližnju šumu i pažljivo slušam. Nekoliko minuta kasnije i Zack opsuje terajući me da ga pogledam. ,,Ne javljaju se. Obojica. A to nije na njih."
,,Zvaću Tesu i idemo da ih tražimo. Vi ostanite ovde u slučaju da se vrate." On kimne i ja otrčim u auto, u isto vreme pozivajući Tesin broj.
,,Majkl i Ben su dobro. Blizanci?"
,,Ne javljaju se. Zack se nije čuo s njima uopšte." Opsuje kako ja nagazim na pedalu i krenem prema severu grada. ,,Odoh na sever. Ti i Julija proverite istok. Srešćemo se na sredini."
,,Jesi li sigurna da možeš sama?"
,,Vreme je da probam. A i ma koliko oni bili arogantni, ne želim da umru jer sam se ja bojala. Ne bih mogla živeti sa sobom."
,,Tvoj ponos i saosećanje će te uništiti." Progunđa i ja se nasmejem, prekidajući. Pređem preko poznatog i starog drvenog mosta i zaustavim se sa strane na proširenju, brzo iskočivši napolje. Uzmem bodeže u ruke dok je telefon u džepu od farmerica i utrčim u šumu.
Držim se senki, izbegavajući mesečinu i granje, kao i suho lišće, dok udišem tiho. Zastanem ispod većeg drveta, velikog i prošaranog belim, već duboko u šumi. Pogledam okolo, fokusirajući se na svoju okolinu i zvukove. Ubrzo, mogla sam čuti hihotanje, zlo i piskutavo kako dolazi negde ispred mene, a uz to i mumljanje, glasno i nerazumljivo. Polako se prikradem, provirujući iza drveta.
Jedan od blizanaca, Konor po besnim pokretima, je zavezan naopačke za drvo- pa ne baš zavezan, više kao da ga nešto drži pribijenog uz stablo a nevidljivo. Jedan demon, nizak sa grbom, a u licu odvratan plus pokriven nečim elenim i ljigavim, skakuće oko njega i hihoće se kao na belo, ne obraćajući pažnju na okolinu. Bodež u desnoj ruci podignem i, prisećajući se jedne od malobrojnih pomoći od Tese, povučem ruku nazad i zabacim što pravilnije u demonova leđa. Ono ispusti krik, glasan poput operske pevačice ali mnogo oštriji, na šta Konor i ja oboje ispustimo zvuk boli. Protrljam uši, čuvši kako Konor padne a zatim vidim da je samo zelena sluz ostala od demona.
,,Nema na čemu." Kažem prolazeći pored Konora koji ispušta psovke da bi kočijaš bio posramljen, i pokupim bodež dok on prevrne očima.
,,Mogao sam da se sam pobrinem za tu nakazu."
,,Videla sam." Nacerim mu se u facu i odem, čuvši kako nešto mrnđa iza mene. Brzo se pojavi pored mene, osmatrajući sve oko nas pre nego što progovori.
,,Je li istina da se ne sećaš ničega?" Upita, praveći se nevin i znatiželjan ali ga brzo pročitam. Ali, ipak nastavim sa odgovorom.
,,Samo par stvari. Više-manje su mi se sećanja krenula vraćati što više vremena provodim ovde."
,,Da li se kojim slučajem sećaš Krisa?"
Pogledam ga čudno ,,Tvog brata?"
,,I tvog najboljeg druga?" Sad on mene pogleda i ja se okrenem od njega licem, smrknuto gledajući šumu kako listam kroz um.
,,Sećam se jednog ljeta, na jezeru u parku. Dečak s kim sam bila me je gurnuo u jezero dok sam još bila u odeći, a zatim sam ja njemu napunila omiljenu tortu peskom." Iznenadim sama sebe sa ovim dok se Konor naceri, kimajući glavom.
,,Znam za to. Mama nam je to jednom ispričala, a Kris je bio crven k'o paprika. Čak nam je pokazala i sliku od toga dana. Kris, sav tmuran i neveseo, je grlio malu, plavu devojčicu koja je imala kez od uha do uha. Poprilično sam siguran da si to bila ti." Sad se ja zacrvenim, bez razloga.
,,Ovo je čudno." Kažem polako i on me pogleda sa izvijenom obrvom.
,,Šta?"
,,Ti. Kulturan. Kao da se ne ponašaš poput arogantnog babuna 24/7." On se nasmeje glasno i ja ga udarim u stomak, streljajući ga pogledom. ,,Kretenu! Privućeš demone!"
,,Izvini!" Naceri se i ja izvijem obrvu, malo iznervirana. ,,Odavno me niko nije nazvao arogantnim babunom!"
,,Začepi." Prevrnem očima i, odjednom, se nađem na podu, a nešto kriknu iza nas. Opsujem, osećajući bol u leđima i Konor mi pomogne da ustanem, psujući ponovo. Povuče me u stranu i ja pogledam u nakazu koja proleti pored mene, poznate dugačke kandže milimetri samo dalje od moje glave.
,,Oćeš preživeti?" Konor pita i ja ga prostrelim pogledom kako on izvuče dva oštra i opasna noža, oči na demonu.
,,Ja da. Ti možda ne." On prevrne očima kako se stvor zatrči prema nama, kandže napolju.
,,K'o majka posle manikira..." promumla i ja prevrnem očima ali se osmehnem. Oboje skočimo u suprotnu stranu, izbegavajući demona ali on odjednom promeni smer i krene prema meni. Ne uspem se izmaknuti pa podignem ruke, bodeži spremni.
Odjednom, demon se zaustavi, velike i odvratne narandžaste oči na mojoj desnoj ruci. U jednoj sekundi bulji u mene, a u drugoj krešti na zemlji, Konorov mač u njegovim leđim.
,,Jesi dobro?" Kimnem nesvesno, sklanjajući bodeže i on pogleda u demona čudno. ,,Šta se dođavola desilo? Samo se zaledio..." Protrlja vrat i ja slegnem ramenima, glumeći nezainteresovanje.
,,Ne znam. Dok god je mrtav, ne zanima me. Idemo, moramo naći Filipa."
•
,,Konor! Filip!" Miranda poviče, istrčavši iz kuće prema nama. Konor preuzme onesvešćenog Filipa i unese ga u kuću sa Mirandom odmah iza njih dok nam Zack priđe zabrinuto.
,,Šta se desilo?"
,,Tri demona su držali Filipa onesvešćenog blizu ivice grada, mada nisu izgledali kao da ga žele ubiti." Tesa objasni i on uzdahne, kimajući i pogleda mene.
,,Jedan demon je držao Konora ali nije mu naštetio. Više je izgledao kao da se zabavlja." Malo se smrknem i Zack se osmehne zahvalno.
,,U redu. Hvala vam što ste ih dovele žive i zdrave."
,,Zar ste sumnjali u nas?" Tesa pita i ja je pogledam ispod oka na šta se svi nasmeju.
,,Uvek Zack. Ako ne štitimo jedni druge, ko će?" On me pogleda blaže, kao da neko drugi stoji u mom mestu.
,,Promenila si se ove dve sedmice. Na bolje."
,,Osećam se kao da sam pronašla smisao života." Kažem iskreno i on kimne, stavljajući ruku na moje rame.
,,Drago mi je da to čujem. Da li ste za piće?" Pogleda nas svaku I julija odmahne glavom, osmehujući se.
,,Ja ne mogu. Moram da se vratim kući. Ja sam na redu da čuvam brata." Zack kimne i pogleda nas dve, na šta ja odmahnem rukom.
,,Ja sam umorna. A i Mia je sama kod kuće."
,,E pa, ja ne odbijam. Taman da porazgovaramo o ovome večeras." Nasmejem se na to i stanem pored svog auta.
,,Laku noć!" Mahnem i uskočim u auto, vozeći pravo kući.
Čim stignem, ni ne pogledam na cestu već odmah u kuću. Proverim Miu i pronađem je u svom krevetu, čvrsto spavajući. Osmehnem se i poljubim joj glavu, zatvarajući prozor da se ne smrzne i i izađem napolje, zatvorivši vrata iza mene polako. Umesto u sobu, zaputim se na tavan, paleći malu lampicu i prelazeći pogledom po svim kutijama.
Kleknem ispred najbliže, blago se osmehnuvši i pređem rukom preko nje. Obrišem prašinu, otkrivajući ime svoga oca i zatim je otvorim. Prvo izvadim sliku nas troje, prelazeći prstom preko naših nasmejanih lica pre nego što je stavim sa strane. Izvadim par njegovih omiljenih knjiga, držeći suze u očima i napokon dohvatim kutiju koja prekriva dno prve. Otvorim je i izvadim tri dnevnika, debeli i od smeđe kože, sa tankim kanapom koji ih drži zatvorenim. Otvorim prvi, posmatrajući ispisana slova.
Lance Devon