Pozvonio sam na vrata Džesikinog stana i prebacio vino u drugu ruku.
- Ćao – nasmešila mi se. Polumokra kosa, pidžama, osmeh . . . Bože nedostajala mi je.
- Ćao – poljubim je u obraz. Predivno miriše.
- Ovo je za tebe.
- Hvala ali pica još uvek nije stigla.
- Ne žurimo.
- Radiš? – ugledao sam papire na stolu.
- Imam jedan od onih slučaja kada mrzim svoj posao.
- Zaista? O čemu je?
- Detektiv Solis me je zamolio za uslugu, želi da izvuče nekog klinca i pokušavam da vidim šta mogu da učinim.
- Zato si bila sa njim danas na ručku?
- Između ostalog, ali baviću se time kasnije kad mi prođe glavobolja. Kako ti je otac?
- Oporavlja se, iskreno jedva čekam da se oporavi i da se vrati na posao.
- Oooo jadan ti.
- Ja sam agent, ne biznismen.
- Snaći ćeš se – on je veoma sposoban.
- Dakle jahta.
- Znam, luda ideja ali ona se udaje. Stvarno ćeš mi dati jahtu? – i dalje ne verujem.
- Naravno ali ne želim da ispovljavate, pijane žene i more nisu dobra ideja.
- Slažem se. Striperi su u redu? – pitam.
Namrštio se i izvio obrve.
- Šta? Tamo će biti puno slobodnih devojka.
- Nisam siguran da će se to Vilu dopasti.
- Pa tip kome je Ivona dozvolila da se izvuče sa ubistvom nema pravo glasa – izletelo joj je.
- Ne dopada ti se on?
- Nije to, Vil je ok dečko i vidi se da je lud za Ivonom ali ona je zbog njega rizikovala karijeru, ko zna šta bi sve uradila za njega .
- Da ali Vil je bio mlad kada se to dogodilo i ona žena je rekla da je bilo slučajno, budio iskreni muškarci koji maltretiraju žene i decu ne zaslužuju da žive.
- Slažem se, to bi možda i prošlo na sudu ali oni su potplatili patologa da izmeni uzrok smrti.
- Taj tip je ušao sam u kuću punu naoružanih muškaraca zbog Ivone, a nije agent.
- Dobro to mu je plus ali ja sam i dalje rezervisana u vezi sa njim.
- Advokat u tebi – nasmešim se.
- Verovatno ali nije bitno, važno mi je da je ona srećna i zato će dobiti stripere.
- Samo nemoj da budu policajci.
- Ha, ha, neće ne brini.
Prekinuo nas je dostavljač koji je doneo picu.
***
Vratio sam se na posao i srećan sam zbog toga, onaj osećaj kada spasiš taoce je neprocenjiv. Naravno nisu svi srećni kao ja, kao na pimer O Brajan. Toliko snažno je tresnuo otmičara o pod da mu je možda slomio plućna krila, oba.
- O Brajane sve u redu?
Podigao je tipa, izrebrio me i ubacio ga u auto.
- Pretpostavljam da to ima veze i sa mnom – zaključim.
- Brate koji ti je kurac? Zar te nisam spasio zatvora?
- Jesi?
- A ti mi se zahvaljuješ tako što daš curama jahtu i dozvoliš im da dovedu stripere!
- Znači u tom grmu leži zec.
- Da u tom, ne želim gole muškarce oko moje žene.
- Smiri se čoveče, znaćemo šta rade ne brini.
- A kako? Nije nam dozvoljen pristup.
- Jahta je obezbeđena, imam kamere.
- Zaista?
- Naravo, možeš da ih špijuniraš čitave večeri – nasmejem se.
- Izvuko si se u posladnjem momentu, sinoć sam planirao tvoje ubistvo.
- Ti stvarno imaš problem sa ljubomorom?
- Ma nemoj mi reći Frojde. Večeraš sa mnom špijuniraš cure jasno?
Nije ni sačekao moj odgovor, samo je okrenuo glavu. Pa zašto da ne? Tamo će biti Džes.
. . .
- Ne znam kako ste me nagovorili na ovo ali ja verujem Tatjani – Konor govori dok sipa piće. Dorian, on i ja smo u mom stanu i čekamo devojačko veče. Osećam se kao uhoda.
- Ovo je njegova ideja – ograničim se.
- Ti da ćutiš izdajico.
- Imaš sreću što si me spasao zatvora inače bi izleteo odavde.
- Da, da gladan sam. Kad će večera?
- Nisam znao da treba da kuvam? – podrugnem se.
- Kakav si ti to domaćin? – Konor uzima telefon i naručuje večeru. Biće ovo duga noć.
Džesika
- AAAA. Ne mogu da verujem, uspela si – Ivona me grli oduševljeno.
- Aman udavićeš me – smejem se.
- Odakle ti jahta?
- Da Džes, odakle ti? – Lorena me pita sa osmehom.
- Zapravo Nilova je – priznam.
- Nil ima jahtu? – Ivona se čudi.
- Pa na njoj smo – raširim ruke.
- I tek tako ti je dao? – Tatjana ne veruje.
- Aman nije mi je dao, pozajmio nam je jahtu na jedno veče i to je to.
- Aha – Lorena cokće.
- Znaš stvarno bi trebalo da prestaneš sa tim - upozorim je.
- Sa čim? Nilovom i tvojom platonskom ljubavi? – Tatjana baca pet Loreni.
- Kakva platonska ljubav? – pita Ivona.
- Kros i ti? – Kejt podiže obrve.
- Ne! Moramo da razjasnimo ovo jednom za svagda. Između Nila i mene nema ničeg i prestanite da lupate gluposti jer možete da mu napravite problem.
- Kakav problem? – pita Lorena.
- Pa sa devojkom naravno.
- Nil ima devojku? – Tatjana se čudi.
- Da, zove se Martina – objasnim.
- Pa kakva je? – pita Lorena.
- Pa . . . jedne večeri sam nazvala Nila i ona se javila. Toj ženi se nije dopalo što sam ga nazvala.
- Šta ti je rekla? – pita Tatjana.
- Da ga ne zovem toliko kasno i da im smetam, i to je rekla drsko. Naravno kada sam je upoznala bila je sva fina – setim se toga.
- Da li želiš da joj smestim metak u lobanju? Niko neće znati – Kejt predlaže.
- Ne! – viknem.
- To je njegova devojka, srećni su a ja Nilu želim sve najbolje – iako to ne uključuje mene.
- Ne, ja ne prihvatam – Lorena vrti glavu.
- Nil Kros i ti ste rođeni jedno za drugo – dodala je.
- Tako je, slažem se kumo – Tatjana je podržava.
- Vi ste lude i prestanite da lupate gluposti, dolaze devojke – okrenem se i prekinem razgovor.
. . .
Nakon sat vremena sve devojke koje sam pozvala su stigle kao i di džej. Alkohol se služi, mi igramo i zabavljamo se. U narednih pola sata sve smo pripite a onda su stigli striperi obučeni u vatrogasce. Devojke vrište a vrištim i ja. Nabavila sam sitne novčanice i podelila ih devojkama jer striperi nisu samo za Ivonu.
Kenula sam po svoje piće kad sam se zaljuljala, ovo nije dobro.
- Hej – zateknem Lorenu u kuhinji.
- Hej.
- Bleda si – zaključim.
- Ovaj brod se ljulja.
- Jahta, i znam.
- Propuštaš zabavu.
- Vraćam se.
Uzele smo piće i krenule natrag. Naravno stiperi nas spopadaju. Ta znojava masa mišića je njam.