Nil
Već dva sata me ispituje CIA, misle da finansiram teroriste i ne popuštaju, ne dozvoljavaju mi ni advokata da vidim. I gde je moj otac, on me više brine ima slabo srce.
- Po hiljaditi put vam kažem da ne finansiram nikakav rat, fondacija moje porodice već dugi niz godina šalje lekove u nerazvijenim državama.
- Proučio sam vas, vi ste profajler, naravno da znate koji odgovor treba da mi date ali pronašli smo oružje u dva vaša kamiona. Kako je tu dospelo?
- Ne znam, ali odlično znam svoja prava.
- To što vam je porodica imućna ne znači da ste privilegovani.
- Slušajte . . .
- Ovo saslušanje se momentalno završava – ulazi Džesika sa Konorom.
- Ne znam ko mislite da ste ali nemate pravo da ispitujete mog klijenta bez njegovog advokata i imajte na umu da ćete biti tuženi za ovo – namrštila se. Došlo mi je da je poljubim.
- Direktor želi da razgovara sa vama – Konor obaveštava mog ispitivača koji nevoljno izlazi.
- Moj otac, moram da vidim da li je dobro – ustajem.
- Nile . . . – Džesika je ućutala.
- Šta? Džesika?
- Imao je napad, u bolnici je – Konor odgovara.
- Šta? Je li dobro? – moj otac je u bolnici.
- Trenutno ga operišu, O Brajan je tamo rekao je da će nazvati čim operacija bude gotova.
- Moram da ga vidim.
- Nile . . . – Džesika me zaustavlja.
- Ne možeš – dodaje blaže.
- Ali moj otac je u bolnici!
- A ti si osumnjičen za švercovanje oružja.
- Ne švercujem oružje! – povisim ton.
- Veujem ti ali ne mogu te izvući odavde.
- Džes moraš da uradiš nešto, otac mi je u bolnici.
- Ne može – Konor je prekida.
- Ali . . .
- Vidi, ne dozvoljavaju nam da se mešamo ali Ruso ima veze i krenula je na teren da vidi može li nešto da sazna a Simsova radi ovde, O Brajan je u bolnici i čeka da se završi operacija.
- To je . . . kako ste saznali da sam ovde?
- Toja majka je zvala moju a moja mene, pretpostavili smo da ste ovde, onda je Konor povukao par veza i evo nas ovde.
- Ali me ne možete izvući?
- Trenutno ne – odmahnula je glavom.
- Sranje, treba da budem u bolnicu pored oca – udario sam rukom o sto.
- Krose radimo sve što je u našoj moći – Konor me uverava.
- Hvala vam, zaista to cenim. Mogu li da obavim telefonski poziv? – znam ko mi može pomoći.
- Mogu to da sredim.
- Hvala ti.
Džesika
Nemam pojam kakve veze Nil ima ali kada sam ga ugledala u bolnici zaprepastila sam se.
- Kako je? – pita majku.
- Operacija još uvek traje – njegova majka nežno odgovara.
- Jesi li dobro? – pita ga brat?
- Da, ti?
- Jesam.
Onda je ugledao Doriana i mene i krenuo ka nama.
- Brate – Dorian ga grli onako muški.
- Hvala ti što si ovde.
- Nemoj da zahvaljuješ. Kako si dođavola izašao?
- Recimo da sam platio milionsku kauciju. Džes?
- Hej.
- Hvala ti za ono tamo – ispružio je ruku i zagrlio me nežno.
- Nisam mnogo učinila.
- Jesi.
- Ja moram da idem, Kejt je potrebna pomoć – O Brajan me gleda.
- Gde je ona?
- Pokušava da te ispetlja iz ove nevolje.
- Zahvali joj se u moje ime, zahvali se svima.
- Brate, ti si deo porodice, javi mi kako ti je otac.
- Hoću.
Nakon što je Dorian otišao Nil i ja smo seli. Gledao je u majku i brata koji su takođe sedeli bez reči.
- Hvala ti što si ovde.
- Ti bi isto učinio za mene - kažem uvereno.
- Bih.
- Da li želiš da pozovem nekog?
- Ne.
- U redu - nisam htela da pitam da li želi da pozovem njegovu devojku jer je delovao potišteno ali se kladim da se toj piskavoj ne bi dopalo kada bi znala da sam sa njim trenutno. I dalje ne verujem da mi je onako obrusila.
Nakon pola sata obavestili su nas da je operacija Nilovog oca dobro prošla ali da se neće probuduti u narednih dvadesetčetiri časa, onda je Nil poljubio majku i mene i rekao nam da ide da završi nešto. Nisam znala gde ide ali poželela sam mu sreću.
Nil
- Konore – zašto me je zvao na ovo čudno mesto.
- Hej.
- Zašto sam ovde? Moram da uhvatim tipove koji mi smeštaju.
- Znam. Ruso i O Brajan su pronašli nekog.
- Ne razumem - krenuo sam za njim.
- A ovo je?
- Mesto koje ponekad koristimo za izvlačenje informacije.
- Koji vi?
- Ruso, O Brajan, ja . . .
Ušli smo u prostoriju i video sam Ruso i O Brajana kako stoje iznad tipa kojeg su očigledno prebili.
- To je on? – pitam i krenem ka njemu ali O Brajan me zaustavlja.
- On je jedan od plaćenika koji su krišom ubacili robu u kamion.
- Moj otac je u bolnici a ja mogu da zaglavim u zatvoru – ljut sam.
- Smiri se, rekao nam je sve što zna – Kejt mu podiže glavu i spušta je, tip je u nesvesti.
- Šta ćemo sada da radimo? – pitam.
- Pronaći ćemo ostale, i dokaze jer nam njegovo iznuđeno priznanje neće biti od koristi sa CIA – Kejt mi objašnjava.
- Dobro, gde idemo?
- Ti nigde, O Brajan i ja idemo.
- Ali . . .
- Ne znam kakve su ti veze ali čim napustiš državu tretiraće te kao begunca – Konor mi objašnjava.
- Ne mogu samo da sedim – osećam se beskorisno.
- Budi uz oca, mi ćemo srediti ovo.
- Ne znam kako da vam se zahvalim – ovo što rade za mene je neverovatno, rizikuju karijere.
- Pa s obzirom na to da si neki težak bogataš čisto sumnjam da prevoziš oružje – Ivona se stvorila iza mene.
- Uplašila si me.
- Ali Tatjana i ja smo pronašle nešto.
- Šta? – pitam.
- Trag novca, imamo naručioca.
- Super, ne moramo u Afriku – Kejt se smeška.
- Pozvaću tipa iz CIA kome verujem, ovo ćemo obaviti zakonski i skinuti ljagu sa tvog imena – Konor me uverava.
- Idemo.
- Ti ne smeš da ideš sa nama, ti si istraga.
- Ali . . .
- Brate idi u bolnicu, jutro je.
- Tačno, novinari – počešam se za glavu.
- Imamo ovo – Konor me uverava.
- Verujem vam.