Tatjana
Zaista sam planirala da preskočim današnji dan ali nisam mogla, bila sam na fakultetu par sati a nakon toga sam morala da dođem u FBI, uvaženi Gil Rut ne može da čeka. Soprano me je zamolio da istražim neke tragove ali nismo imali sreće, a zaista sam pokušala da izbegnem direktora organizacije za suzbijanje droge.
Soprano i ja ulazimo kod Konora, naravno prepoznam Ruta, drugog tipa ne.
- Ovo je Soprano, on vodi slučaj a gospođica Romanov je naš kompjuterski stručnjak, ljudi Gil Rut i Sem Pritcet iz DEA – Konor nas pedstavi.
- Tatjana - Rut mi se smeje ljigavo.
- Ovo je prijatno iznenađenje – dodaje.
- Kako za koga, za mene je ljigavo.
Zavladao je muk i namrštila sam se.
- Sve u redu? – pita me Konor.
- Da.
Nije mi verovao ali nije ništa pitao.
- Soprano je agent na obuci tako da će dobiti pojačanje, specijalan agent Dorian O Brajan će nam se pridružiti – na te reči O Brajan ulazi u kancelariju.
- Vidi, vidi, izgleda da je more izbacilo smeće na obali – namignuo mi je i nasmešila sam se.
- O Brajane – Rut ga gleda cinično.
- Rute vidim i dalje si ružan kao lopov, šta ti misliš Tatjna? – pita me.
- Definitivno se slažem sa tobom.
- Ljudi – Konor nas prekida.
- Imamo zajedničku operaciju i moramo da sarađujemo. Hoćemo li moći?
- Ja ne želim ali ako moram . . . – O Brajan je podigao ruke.
- Isto – nasmešim se ljupko.
- Znaš Konore, tvoji zaposleni su veoma drski, previše im dozvoljavaš – Rut prosipa otrov.
- Imamo li problem? Osim onog glavnog? – O Brajan se napeo.
- Doriane – Konor ga smiruje.
Uhvatim Doriana za nadlakticu i povučem ga u ugao.
- Možemo kasnije da mu potrošimo sav novac sa računa – šapnem mu tiho.
- Tatjana Romanov mislim da ćemo ti i ja biti jako dobri prijatelji – nasmešio mi se.
- Ja vodim akciju, Tatjana je podrška a vi možete da trčkarate naokolo – nasmešio se.
- Samo obavite to – Konor pristaje i izlazimo iz kancelarije.
Konor
Nadgledao sam akciju koju su sprovodili O Brajan i Rut, odradili su je profesionalno naravno ako se izuzme činjenica da su bili drski, Tatjana i Dorian protiv Ruta. Jedva čekam da razgovaram sa Tatjanom, znam zašto ga Dorian mrzi ali ne znam za nju, prvi put je bila nepristojna prema nekome.
Sačekao sam pristojno vreme i ušao u njenu kancelariju.
- Hej – nasmešila mi se.
- Hej.
- Ovde si zbog Glena – zaključila je.
- Dorian i ti ste bili . . .
- Zli?
- Nepristojni. Znam zašto ga O Brajan ne podnosi ali ti si se lepo ovde uklopila, ono u kancelariji me je iznenadilo.
- Izvinjavam se, bila sam nepristojna.
- Ne želim tvoje izvinjenje, želim da znam razlog.
- On je kreten
- Znam.
- Dok sam radila za njega obasipao me je seksističkim komentarima, svi su mi govorili da je takav i da ne misli ozbiljno ali meni je smetalo, naravno povukla sam crtu kod njegovog udvaranja.Taj čovek ne ume da prohvati ne, zato sam prestala da radim za njih.
- Je li te povredio? – ovo mi se ne dopada.
- Ne, ja sam osoba koja kada joj nešto ne odgovara jednostavno ode.
- Razumem, da li voliš da radiš ovde?
- Da! Ljudi su sjajni a ti nisi kreten od direktora.
- Drago mi je što to čujem. Da li te Donald Sanders uznemirava?
- Ne.
- U redu.
- Konore, hvala ti.
- Na čemu?
- Što brineš o meni, ali ne treba mi još jedan brat – ozbiljna je.
Naslonio sam ruke na njen sto i izdahnuo.
- Moje interesovanje za tebe nije bratsko – lupnem prstom o sto i ostavim je da razmisli o tome.
Tatjana
Ludim. Cele nedelje ludim. Pokušala sam par puta da porazgovaram sa Konorom o nama ali uvek bih odustala. Da, on mi se dopada i ne znam kakve namere on ima u vezi sa mnom, zato sam rešila da saznam na drugi način. Potrebna mi je žena koja jako dobro poznaje Konora a to znači Kejt, Ivona, Džesika i Lorena. Hm, Konor i Dorian su jako dobri prijatelji a Lorena je njegova žena,možda ona nešto zna. Bože zvučim očajno ali ne znam šta da radim. Ne znam šta da zaključim o tipu koji me čuva. Ili da porazgovaram sa Kejt Ruso, nekako mu se čini da je ovde svima stalo do njenog odobravanja.
- Tatjana jesi li zauzeta? – Kejt me prekida i shvatim to kao znak.
- Ne, uđi.
- Treba mi usluga, moram da istražim jednog tipa, što pre – ozbiljna je.
- U redu, slušam.
Nako brze pretrage i par prekršenih zakona saznala sam da tip radi za neku stranu tajnu službu.
- Jesi li u nevolji?
- Ne, ali neko će biti u nevolji – izvadila je telefon i pritisnula dugme za sigurnu liniju.
- U redu smo? - pita me.
- Naravno – potvrdim.
- Zašto tvoj agent prati moju sestru? – pitala je nekog.
- Ukoliko ti nešto treba kontaktiraćeš direktno mene jel jasno? – namrštila se.
- Dobro, jer sledeći put kada nekome narediš da špijunira moju sestru neće samo tvoj špijun ostati bez glave, zatvoriću ti jebenu agenciju.
Uplašila sam se. Ne znam šta je rekao njen sagovornik ali nagađam da se složio jer je prekinula vezu.
- Hvala Tatjana i ovaj razgovor nisi čula - pogledala me ozbiljno. Jao.
- Nisam. Je li tvoja sestra dobro?
- Da, ona ne zna da su je pratili.
- Shvatam, znaš imaš mnogo sličnosti sa mojim bratom – nasmešim se. Aleksandar mene ovako štiti.
- Sofija, moja sestra je sve što imam od porodice.
- Imaš verenika.
- Da, ali on nikad neće biti ispred moje sestre, volim Evana ali Sofiju volim više – slegnula je ramenima. Bože baš kao moj brat.
- Mislim da smo tvoja sestra i ja srećni što imamo Aleksandra i tebe.
- Pa . . . hvala. Čula sam da ti je brat zajeban – nasmešila se. Kejt Ruso je najepša žena koju sam upoznala, uvek je sređena i obavijena je tom nekom mistikom.
- Pa . . . ne znam mnogo o njegovom poslu, pretpostavljam neke stvari ali on sve radi tajno i nikad miništa ne govori – požalim se.
- To nije zato što ne želi već zato što ne može.
- Znam ali ipak želim da znam.
- Veruj mi, tvoj brat ne želi da brineš jer ako radi ono što pretpostavljam da radi, ne želiš da znaš.
Način na koji govori navodi me da mislim da ona zna mnogo više nego što se vidi.
- Pa . . . nemam neki izbor, čak ni ja ne mogu sve da hakujem – našalim se.
- A nije da nisi pokušala.
- Tako je.
- Reći ću ti nešto da bi se osećala bolje. Ljudi koji rade na određenim tajnim zadacima su veoma stručni i spoljni svet nikad nije čuo za njih.
- Zaista?
- Ti si jako dobra, Mali je bio isto bio dobar ali ja poznajem bar sedam osoba koje su bar tri puta bolje od vas a za koje svet nikad neće čuti.
- Vau, nisam to znala.
- Teško ćeš probiti njihovu zaštitu, zato ne jedi se.
- Sad se osećam mnogo bolje. Čuj . . . možda će zvučati glupo ali želela bih nešto da te pitam.
- Naravno.
- O Konoru.
- Slušam – nasmešila se.
- Pa . . . – kako da počnem.
- Shvatam – zaključila je.
- Šta shvataš? Nisam ništa rekla – zbunila sam se.
- Dopada ti se – podigla je obrve.
- Zar je toliko očigledno? – stidim se.
- Ne, ali ja sam profajler.
- Tačno. Pa . . . šta misliš da li on i ja . . . imamo li šanse?
- Da – kratko je odgovorila.
- Da? Ali nisi ni razmislila.
Glasno se nasmejala.
- Slatka si, dopadaš mi se.
- Hvala, valjda. Molim te ne pričaj nikome o ovom razgovoru.
- Neću, ne brini i srećno sa Konorom, na dobrom si putu – namignula mi je.
Ništanisam razumela osim onog kratkog da