Milena
Napokon svež vazduh! Cupkam ispred vrata jer sam zaboravila jaknu unutra. Napolju je ledeno doba, a ja sam izletela u čipkanoj haljini. Ko mi je kriv kad sam želela da ga zadivim i izbacim iz takta. Sad ne smem unutra, jer umesto da mu pokažem zube, ja sam ga poljubila. Opet sam popustila!
I opet si pobedio, i opet me povredio, u glavi isti pritisak, na desnom dlanu rdjav znak....
Čujem Cecu kako peva, kao da je ovu pesmu posvetila meni. Ja sam definitivno slaba na njega. Mislila sam da će onaj litar vina u mojim venama da me ohrabri, da ne popustim pred njegovim pogledom, da ne dopustim zelenom bezdanu da me povuče u svoje dubine. Napravila sam samo kontra efekat! Poželela sam ga onog trenutka kada se stvorio iza mojih ledja. Nije morao ni da progovori, osetila sam njegov dah na vratu i momentalno poželela da se okrenem i da ga poljubim.
E nećeš! Pobegla sam od njega, tj pokušala da pobegnem. Vino je krivo što sam se saplela i našla u njegovim rukama. Vino je krivo što sam se ponovo izgubila u njegovom pogledu, što sam navalila na njegove usne kao gladna godina. Otreznio me je u sekundi. Lupila sam mu šamar da se opravdam pred samom sobom.
Sada sam trezna, frustrirana i veoma napaljena. Hladno mi je i ne znam gde bih pobegla da me on ne pronadje. Već je kasno. Čujem njegove korake koji su sve bliži. Ne želim da se okrenem. Teram samu sebe da se ne okrenem. Onda osetim njegov kaput na mojim ramenima. Miriše na njega, uguram svoj nos i duboko udahnem taj miris koji tera moje srce da ponovo oživi i kuca.
- Ludačo! Izašla si skoro gola napolje. Zašto bežiš od mene?
- Šta se to tebe tiče? Izašla sam na vazduh, a ne da bi me ti pratio. Šta ćeš tu? Sam si rekao da ti nisi za mene. Zašto onda trčiš zamnom?
Već gledam u njegove oči. Izazvala sam bes u njegovim očima i sad me još više privlači tako besan i opasan. Gledamo se ceo minut, i nijedno ne popušta. Ova besna igra mačke i miša tera me da gorim u sred zime, čak mi je i ovaj njegov kaput višak. Prži me njegov pogled od glave do pete.
- I šta sad? Zašto sad ćutiš? Zašto ne odeš kod Irene, eto, ti si za nju pošto za mene nisi.
Kap je napokon prelila čašu. Poljubio me je tako naglo da me je zubima ugrizao za usnu. Brane su napokon popustile, a mi smo navalili jedno na drugo. Kao da se svih ovih dana nismo izbegavali, sav inat i ponos koji nas je razdvajao je nestao. Takvi smo mi, privlačimo se kao magnet, koliko god bili pogrešni za ceo svet, toliko smo pravi jedno za drugo. Povukao me je za ruku pravo do njegovih kola, daleko od znatiželjnih pogleda. Smestio me je na sedište i vezao pojas. Zatim je nestao.
Mene je vino sve više hvatalo. Bilo mi je toplo u njegovom kaputu, u njegovim kolima. Osećala sam se kao da lebdim na oblaku, ušuškana, spokojna i srećna. Skopila sam oči samo na minut. Bar sam ja tako mislila.
Da li to ljubav pravi od nas slabiće, il' ja to samo tako izgledam, al' kad te sretnem meni treba piće u oči da te pogledam...
Budim se, i vrlo brzo shvatam da nisam u svom krevetu. Nije mi teško da shvatim gde se nalazim. Sve oko mene miriše na njega. Otvaram jedno po jedno oko i zaslepljuje me jutro koje je sletelo na bele snežne krovove. Crveno mekano ćebe mazi moju kožu. Zavirim ispod njega i vidim da sam samo u brusu i gaćama. Ne sećam se kada sam skinula haljinu, ne sećam se čak ni kako sam došla ovde. Poslednje čega se sećam je zvuk zatvaranja vrata od kola, i lagane vožnje koja me je sve više uspavljivala. Zaspala sam u autu.
Gledam na veliki zidni sat, sedam je ujutru, tek je svanulo. Osim zvuka tog sata, nijedan šum se ne čuje po kući. Nova godina je i rano jutro, a on nije ovde. Gde je pobogu? Pokušam da se uspravim, ali bol u glavi je toliko nepodnošlljiv da me ponovo zakuca u krevet. O da, napila sam se sinoć kao dupe. Odatle moja amnezija. Mamurluk me drma iz sve snage.
Nekako ustanem iz kreveta i dokopam se kupatila. Ušunjam se pod topao tuš, to je jedino što me može podići iz mrtvih. Uživam dok se kapljice vrele vode slivaju niz moje telo i ježe mi kožu. Moja kozmetika nije ovde, ali zato njegova kupka jeste, i veoma miriše na njega. Toliko da mogu da ga zamislim blizu sebe iako nije ovde.
Posle pola sata, razbudjena sam i spremna za novi dan. Otvaram njegov orman i razgledam, tražeći nešto adekvatno da obučem. Pronalazim njegovu omiljenu crvenu majicu i obučem je. Velika mi je, ali pokriva mi guzu, a to mi je i bio cilj. Sledeća destinacija je kuhinja. Jutarnja kafa i palačinke. Savršen način da se počne nova godina. Edin nije tu, i baš me briga, on je taj koji propušta svu zabavu.
Puštam muziku na cd plejeru, ne biram pesmu, pustiću onu koju je on poslednju slušao. Dok pristavljam kafu počinju prvi poznati taktovi pesme.
Sanjam slećeš na moj prag,
ja prostirem svilen sag,
tvoja mokra stopala sad bi tako plesala,
sanjam kišu, crven krov,
da se budim kao nov,
Sanjam davno sanjano što mi nije sudjeno...
Jednom me je nazvao barbikom, smejala sam se i govorila kako je lud. Niti sam zgodna kao barbika, niti sam plava, niti sam plastična.
"Ali si moja..."
Tako je rekao i samo me dugo, dugo ljubio. Tek sada shvatam zašto.
Laku noć moja mala barbiko,
džaba sve al' ja sam na te navik'o,
usnama slučajno, ali srcem beskrajno....
Balade se nižu jedna za drugom. Nisam ja jedina koja sluša ove kardiovaskularne pesme. Pevušim dok okrećem palačinke u vazduhu. Nisam čula ni kada su se vrata otvorila, ni njegove korake. Osetila sam samo njegove hladne ruke oko struka i njegov nos u mojoj kosi. Miriše na sneg i njegov parfem, a ja poželim da ga stegnem čvrsto i nikada ne pustim od sebe.
Osećam njegov vreo dah na vratu kako mi pali kožu i u isto vreme izaziva poplavu u mojim gaćicama. Tri nedelje smo se izbegavali, a sada sva ta potiskivana strast dolazi na naplatu. Uživam dok bez reči prelazi prstima preko mojih bedara, tražeći put ispod majice do mojih grudi. Njegovi prsti šalju trnce u donji deo mog stomaka, a ja se polako topim kao čokolada pod njegovim prstima.
Vešto me okreće u svojim rukama kao da sam stvarno barbika, kao i uvek, hipnotišu me njegova dva zelena bezdana i vuku u svoje dubine. Svoje vrele usne zalepi na moje i poljubi me, i sada sam već potpuno izgubljena u toj vatri. Šapuće mi na usne reči koje dugo nisam čula.
- Nedostajala si mi srce!
Nedostajao je i on meni, ali ja nisam bila ta koja se udaljila. Bila sam ljuta sinoć, htela sam da ga zaboravim, da ga zamrzim, ali jedan njegov dodir je dovoljan da sve zaboravim. Ma neka ide život, i ovako je samo jedan!
Ljubimo se, skidamo jedno drugo, misli mi blede u glavi, znam da sam nešto važno radila pre nego što je navalio na mene.... pravila sam palačinke.... mmmm... njegove usne su tako sočne... palačinke.... ko šiša palačinke.... čekaj... PALAČINKE! Uh jebote! Zagorele su! Guram ga, hvatam izgoreli tiganj i nosim ga pravo u sudoperu. Smrdi neopisivo. Gledam ga kako se zarazno smeje, i ja počinjem da se smejem s njim. Uvek sam volela taj njegov smeh, znao je najteže situacije da smehom pretvori u šalu, da jednim osmehom izbriše more mojih suza. Sve je bilo mnogo lakše i jednostavno kad smo bili klinci. Zašto smo sada ovako bliski i daleki u isto vreme? Šta se to promenilo?
Nesvesno mi je osmeh nestao sa lica, nisam ni primetila kada sam se uozbiljila i namrštila. Odmah mi je prišao i čvrsto me zagrlio.
- Srce, šta je bilo? Što si mi se rastužila? Jel zbog palačinki? Nije strašno, samo ću morati nov tiganj da kupim.
- Jebo te tiganj!
Udarila sam ga i odgurnula od sebe. Ja sam tužna zbog nas a on se zajebava. Smeje se i gleda me onim skidajućim pogledom.
- Ne gledaj me tako!
- Kako?
- Kao da ćeš svakog časa da me povališ!
- A ti to kao nećeš? Samo si malo pre namerno ostavila palačinke na šporetu?
- Ja sam kao ljuta!
Bezobraznik! Koristi situaciju i sve vreme se bezobrazno smeje. Zavodi me osmehom, tačno zna sve moje slabe tačke. I jesam bila ljuta, ali je sva moja ljutnja negde iščezla još sinoć kad sam ga poljubila.
- Ljuta? Zašto si ljuta? Šta sam sad uradio?
- Ostavio si me samu! Tri nedelje se nisi javljao, izbegavao si me, bežao si od mene. Nisi hteo da budeš samnom. I taman kad sam pokušala da nastavim dalje ti si se pojavio opet i doveo me ovde. I gde si uopšte bio jutros? Nisi bio tu kad sam se probudila.
- Milena, ja.... jebiga! Mislio sam da će ti biti bolje bez mene, ali ja prvi ne mogu bez tebe! Srce, ne ljuti se... nova godina je, hajde i mi da počnemo ponovo...
Mazio me je nosem po licu, umiljavao mi se kao mali dečak, i popustila sam. Tek tako, pomirili smo se, počeli smo ponovo.
- A šta ćemo sa Irenom?
- Ne brini za Irenu, nije ti ni do kolena, nijedna nije... A šta ćemo sa Ukijem?
- Uroš je moj drug!
- Drugovi se ne ljube u usta.
- Ma daj! Ti si spavao sa Irenom, hoćeš da kažeš da nisi?
- Nisam.... nisam je poljubio... ali.... tebe hoću...
I sad, jel priznao ili nije priznao? Nije više ni važno, moja majica je upravo sletela na pod. Za njom i brus, a zatim i sve njegove stvari. Vuče me do kreveta a zatim me baci na mekani krevet i krene da me ljubi po celom telu. Gricka mi bradavice, dok rukom traži moje gaćice. Jedino što sada želim je da ga osetim duboko u sebi, ali on je planirao nešto drugo. Da me potpuno izludi.
Usnama prelazi preko mog stomaka sve do mojih bedara. Širi mi noge i skida gaćice. Vidim mu osmeh na licu, neće valjda i ove da mi uzme. Jezikom dodiruje moj klitoris, a zatim ga blago gricne. Jezikom kruži po mome otvoru, a svaki njegov pokret šalje elektrošokove u dubinu moje utrobe. Moji prsti su u njegovoj kosi, mazim ga i čupam, jer više ne mogu da kontrolišem svoju želju. Želim ga u sebi, i to odmah.
- Želiš me, jel da? Ne još, srce...
Malo je što me je izludeo jezikom, uranja prste u moju vrelu mačkicu. Prvo jedan, pa dva. Ne znam šta radi prstima, ali toliko prija, da sam već besramno počela da se nabijam na njegove prste i da vrtim kukovima.
- Mirna.... gde si poletela?
Kao kaznu izvukao je prste iz mene. Kada sam se umirila, nabio ih je. Pojačao je tempo, dok me je jezikom dražio po klitorisu. Vikala sam, uzdisala, potpuno se pogubila u tom požaru koji je zapalio u meni. I kada sam mislila da nema dalje, izvukao je prste i nabio svoj jezik unutra, a mene gurnuo preko ruba. Drhtala sam, čupala ga za kosu i svršavala mu na usnama.
- Mmmm, ukusna si srce!
Sa osmehom na licu, legao je preko mene, poljubio me i u isto vreme se do kraja nabio u mene. Ovaj put nije bolelo. Orgazam me je tresao, ali ovaj slatki osećaj ispunjenosti me je naterao da ga želim još. Pokretao se polako u meni, sa željom da što duže ostane unutra. Kako se bližio svom orgazmu, tako je ubrzavao tempo, a zajedno sa njim, stizao je i moj orgazam. Eksplodirali smo zajedno, rasuli se u hiljadu boja. Tako smo i zaspali, isprepletani u klupko, sastavljeno od ruku i nogu.
Nisu nam se samo tela isprepletala, duše su nam već davno bile spojene u čvor. I koliko god se borili da se razdvojimo, mi jednostavno nismo mogli jedno bez drugog.