Pogrešna Ljubav ✔

VIII Matura

Edin

Leto je upravo počelo. Sunce prži svom svojom jačinom, a mi osmaci uživamo u poslednjem danu škole. Svuda oko mene pršte kapljice vode. U toku je veliko prskanje. Svako u rukama ima flašu vode i medjusobno se prskamo. I ja sam sav mokar, ispolivale su me dve drugarice, ali nisam im ostao dužan. Sada se cede tamo na klupi. Smeh i galama odzvanjaju celim dvorištem. Nastavnici ne mogu nikako da nas umire, ometamo drugu decu našom galamom. Još danas smo tu, medju ova četiri zida, a sutra će svako na svoju stranu.

I Milena je tu, drži veliku flašu u rukama i prska svakoga ko joj se približi. Vrišti i smeje se, davno je nisam video tako srećnu. Njen osmeh je muzika za moje uši. Držim se podalje od nje. Od kada sam je poljubio sve se promenilo. Kada me ugleda rastuži se i odmah se skloni od mene. Bilo je tako i pre, ali sada je mnogo gore. Sada ne trpi da bude ni ceo minut samnom u istoj prostoriji. Zato se suzdržavam da joj pridjem, bojim se da će njen lepi osmeh nestati sa lica, a da će plave nasmejane oči potamneti i rastužiti se, kao more pred buru.

Ni ja nisam sav svoj otkad sam je poljubio. Noćima ne spavam, maštam o njenim baršunastim usnama. Ne prestajem da razmišljam o njoj. Nije mi jasno zašto me je poljubila a onda pobegla od mene. Kakva je to sila sprečava da mi se prepusti i bude moja devojka. Negde u sebi znam da je sve to povezano sa njenim bratom. Priča se po kraju da me taj tip mrzi zato što sam Goranac. Nema on pojma šta znači biti Goranac!

Stajao sam i gledao u njene obline. Majica joj je bila mokra i slepljena, a njene bujne grudi su se nazirale ispod majice. Balavio sam pred ovim prizorom isto kao onog dana kada sam je poljubio. Zamišljao sam je u haljini sa velikim dekolteom,  kako korača pored mene, ruku pod ruku na maturski bal. Želeo sam da mi bude pratilja, da celo veče budemo zajedno. To bi bio naš prvi izlazak.

Udubio sam se u svoje misli gledajući u njene grudi. Primetila je u šta buljim i polako mi je prišla. Mislio sam da će me odalamiti jer sam joj gledao u sise. Umesto toga, sa najsladjim osmehom na licu, prosula mi je punu flašu vode na glavu i počela da beži ka školskom ulazu. Opijen od njene lepote, u sekundi sam se otreznio. Potrčao sam za njom da joj vratim istom merom. Stigao sam je tek u toaletu. Uleteo sam za njom unutra i zatekao je kako puni flašu sa vodom, ne bi li me ponovo okupala. Zamahnuo sam flašom da je ispolivam, a ona je vrisnula i pokrila lice rukama.

Odjednom mi je postala tako nemoćna, slaba, krhka. Ispustio sam flašu iz ruku. U dva koraka sam se našao ispred nje i zagrlio je. Osetio sam potrebu da je zaštitim od svega, od svih. Da je sakrijem u svoj zagrljaj i da je nikad ne pustim odatle.

Privila mi se na grudi i čvrsto me stegla. Njuškala me je i mirisala, kao da je želela da upije sav moj miris. Osetio sam njene suze na svom vratu. A onda mi je šapnula na uho reči koje su ličile na tihi jecaj njene duše.

- Pusti me Edine. Pusti me, idi od mene. Ostavi me na miru, tako je bolje i za tebe i za mene. Molim te, pusti me da idem.

Pustio sam je. Plave oči su plakale a ruku je držala na grudima, kao da želi da zaustavi svoje srce da izadje iz grudi.

- Molim te! Ja ne mogu sama da te izbacim odavde, ne dok si mi blizu. Pusti me da te zaboravim, ja ne smem da te volim!

Stajao sam i gledao je kako se slama pred mojim očima. Nisam znao šta da joj kažem, ni šta da uradim da bi joj bilo bolje. Želeo sam da je utešim kako ja to umem, ali ovaj put nisam znao kako. Nisam umeo da je zaštitim. I ja sam bio slab i nemoćan kao ona. Sad su i moje oči bile pune suza.

Marko je ušao u toalet i zatekao nas kako oboje plačemo.

- Ko je umro? Šta se dešava? - pitao je.

Milena se ispravila i izbrisala suze. Gledala je u pod, dok je rumenilo oblivalo njene obraze.

Tada mi je sinula ideja kako da nagovorim Milenu da bude moja pratilja na maturi.