I kad vreme moje uzdahe odnese...
I kad crnica me prihvati k'o svoga...
Dići će se moje bitke iz mene mrtvoga
spremne davno pobedama da napune kese.
Za milost će protraćeni dani da ih mole,
a oko njih će da kleče promašeni ljudi.
Pred kraj svako svoje blago nesebično nudi
punih šaka prema nebu, sramne glave dole.
Moje bitke su dželati milostivog srca.
Kad po svoje one krenu, ne kreću po greške.
Ni u pola nisu one okrutne i teške,
do nečovek što zdrav razum normalnoga krca.