The best spies are those you least suspect.
-Unknown
Aurora's POV
"Podsetite me jos jednom, zasto sam ovde?",popreko pogledavsi devojku koja je sedela prekoputa mene, postavila sam pitanje jos uvek negodujuci zbog uzurbanog i iznenadnog prekidanja u Sektoru B.
Kratko osisana devojka, neprirodno crvene kose, pogledala me je kroz kockasta stakla svojih prevelikih naocara. Pramenovi njene neuredne pundje strcali su i rasipali se, usmereni ka njenim ramenima. Dzemper koji je imala na sebi protivio se svim pravilima mode 21. veka, dok je u mojoj glavi,zahvaljujuci njemu, ova devojka istog trenutka pridobila epitet streberke.
Moda joj nije jaca strana, pomislila sam i tiho se nasmejala, za sebe.
"Nije li ocigledno?",progovorila je dubokim glasom, istog momenta me navodeci da pomislim da se njena sitna gradja nikako ne poklapa sa karakterom.
Pogledala sam je, upitno izvijajuci obrve, dok se ona bavila papirima ispred sebe, ne obracajuci paznju. Nakon toga se, ni usudivsi se da me pogleda, ponovo obratila. "Kao i svi zaposleni iz "Orion"-a, proci cete kroz rutinsku kontrolu ne tako davnih akcija. Poligraf koristimo da bismo dobili uvid u Vase poznavanje zrtava koje su nastradele krivicom jedne ili vise osoba u proteklih par nedelja." Osmeh joj se nasao na usnama dok je preusmeravala svoju paznju na mene. "A, ako ne znate sta je poligraf... To je aparat koji moze istovremeno da belezi vise fizioloskih procesa u organizmu,kao sto su krvni pritisak, puls, brzinu disanja-"
"Znam. Sta. Je. Poligraf",prezirno sam promrmljala. "Ali kakve veze ja imam sa tim? Nisam upucena ni u jedan od zlocina!"
"Molim Vas, ponasajte se profesionalno", zateceno me je pogledala, nakon cega je ponovo bacila pogled na papire i izvestaje ispred sebe. "Sedite."
Pazljivo je pogledavsi, lagano sam se smestila u fotelju na kojoj se nalazilo crno silikonsko jastuce sa kablovima. Devojka je ustala i dugim koracima mi prisla, odmah pocevsi da mi vezuje spiralne gajtane oko struka i grudi. Dok mi je na prste desne ruke stavljala selotejp mrezu sa prikacenin elektrodama, na podlakticu leve ruke je prikopcala narukvicu za merenje pritiska, primoravajuci moju podsvest da se uzbuni.
Nastojala sam da suzbijem prisutan osecaj nepribranosti i ljutnje koja je titnjala u meni. Prisetila sam se vezbe sa poligrafom na Akademiji - sve sto treba da uradim je da govorim istinu.
... Ili bolje ne?
"Sedite pravo,stopala na pod. Gledajte pravo ispred sebe i na pitanja odgovarajte samo sa 'da' ili 'ne' - bez objasnjavanja."
U trenutku kada je davala instrukcije, nisam obracala paznju na nju i njene, meni tada bezvredne i besmislene, reci. Stvarnost se oko mene vrtela u koncentricnim krugovima, dovodeci me do ivice panike.
"Sve je u redu?",cula sam glas svog ispitivaca. Nakon sto sam je pogledala i duboko udahnula, pripremajuci se za ono najgore,klimnula sam. "Pocinjemo. Da li je Aurora Markez Vase ime?"
Osecajuci sopstveni puls i ubrzane otkcaje srca, promuklim glasom sam odgovorila:"Da."
"Rodjeni ste u mestu Forbsu?", pitala me je sasvim stalozeno. Uocila sam njene pastelnozelene oci i nacin na koji me je gledala. Kao da se saoseca sa mnom... Ili sam bar tako mislila sve do trenutka kada sam primetila da joj se oci suzavaju u cudjenju dok je mene posmatrala. Bilo je prilicno jasno da sam se u tom trenutku ponasala kao da nesto krijem.
Takodje, svesna cinjenice da se ispitivanje poligrafom sastoji iz tri vrste pitanja:bitnih,nebitnih i kontrolnih. Ali, tada, nisam ih razgranjicavala, tako da su se i ona nebitna meni u tom trenutku cinila upravo suprotnim.
"Da", odlucno sam rekla pre nego sto me je opomenula.
"Da li poznajete osobe Dzejkoba Hataveja i Elizabet Grin?"
Namrstila sam se. "Mislite, da li sam ih poznavala?"
"Odgovorite sa 'da' ili 'ne'."
Prevrnula sam ocima. "Da."
"Da li ste bili bliski sa njima?"
"N...Ne."
"Da li je Vase radno mesto u Organizaciji "Orion"?"
"Da."
Crvena tackica u levom uglu sobe mi je zapala za oko, primoravajuci me da se prepustim radoznalosti i posle par kratkih trenutaka shvatim da je to kamera. Kamera!
Zasto me ne iznenadjuje sto je Elena trazila da se ispitivanje snima?
"Da li ste ikada ubili coveka?"
Dok sam osecala kako postepeno gubim glas, zapitala sam samu sebe sta ce se desiti ako odgovorim potvrdno. Da li ce misliti da sam ja ubica? Da sam ja odgovorna za njihovu smrt? Dala bih im povoda za to, ali... sve se vrti oko toga da govorim istinu.
"Da."
"Da li zivite sami?"
Pa, ono sto sam do sada imala prilike da zakljucim je da ovakva pitanja volim. "Da."
"Da li ste Vi ubili agente Dzejkoba Hataveja i Elizabet Grin?"
"Ne, zasto bih to ucinila? Jedva sam ih i pozn-"
"Samo 'da' ili 'ne', agente Markez. Ponovicu pitanje. Da li ste Vi ubili agente Dzejkoba Hataveja i Elizabet Grin?"
"Ne", porazeno sam izgovorila, suzdrzavajuci se da ne nastavim dalje. Dok je ona pratila reakciju poligrafa na moj odgovor preko ekrana laptopa, moje plitko disanje se nastavilo.
"Ako niste Vi odgovorni za pomenuta ubistva, da li znate ime osobe ili mozda osoba koje jesu odgovorne?"
Da znam ko je to ucinio, ne bih sedela ovde i vodila ovaj razgovor uz poligraf, odgovorila sam u sebi, tesuci se. Bacila sam pogled ka kameri u uglu sobe i zapitala se ko me trenutno posmatra i prati moje odgovore. Ko uziva u mom ispitivanju...
"Ne."
Ucinilo mi se da sam primetila promenu na njenom licu nakon sto je pogledala ekran laptopa pred sobom.
Zar lazem?
Iako sam mislila da ce ponoviti pitanje, nastavila je dalje, ne obazirujuci se. "Da li je danas sreda?"
"Da."
"Da li je trenutno noc?"
"Ne."
"Da li poznajete Rajana Meldrama?"
Na pomen njegovog imena, osetila sam kako mi pritisak konacno dostize i prelazi granicu normale, znoj kako mi prekriva lice, slivajuci se sa cela i telo kako mi se grci. Otkucaji srca su toliko bili glasni, uveravajuci me da je cak i ona, par metara udaljena od mene, mogla da ih cuje.
Rajan Meldram.
Covek koji je pre par godina u meni budio nesto sasvim novo. Koji je cinio da se osecam voljeno, pozeljno i srecno - onako kako Dzejms nikada nije uticao na mene. Sve sto mi Dzejms nije pruzao, Rajan jeste. Uzvratio mi je ljubav.
...Ili sam bar tako mislila.
Nakon sto mi je slomio srce i ugasio sva lepa i iskrena osecanja koja sam imala prema njemu, unistio me je. Potrudio se da prestanem da ga volim i osecam se upravo suprotno.
Ne, sad nisam bila zaljubljena - prestala sam biti naivna, izgubljena devojcica.
Ne, nisam ga mrzela - mada mi je on davao povoda za tim.
Da, bojala sam ga se. Bojala sam ga se zato sto sam sada bar malo vise pametnija nego sto sam bila pre osam godina, zato sto sada nije manipulisao mnome i mojim srcem . Bojala sam ga se zato sto je on tako zeleo.
"Da li poznajete Rajana Meldrama?", ponovila je pitanje, doduse sumnjivo, sada vec pomno prateci i proucavajuci moje lice.
"Da."
"Da li vozite auto?"
"Da."
"Da li ste ikada bili u kontaktu sa pomenutim Rajanom Meldramom, a da Vasi nadredjeni nisu bili obavesteni?"
Progutavsi knedlu, trepnula sam. Krajickom oka sam opazila ponovno svetljenje kamere.
Posmatraju me.
Osetila sam kako mi kap znoja klizi niz lice i nakon toga se docekuje na mom vrucem vratu.
"Da", prosaptala sam, osecajuci strah zbog poslednje izjave.
Nakon sto je nesto ukucala na laptop, podigla je pogled i susrela se sa mojim. "To bi bilo sve,agente Markez. Hvala Vam na saradnji."
Dok je osecaj neizvesnosti preplavljivao moje telo, izasla sam iz zamracene prostorije za ispitivanje i uputila se ka hali. Znala sam da dok svi zaposleni - kojih je bilo puno - ne odrade poligraf, niko nece biti pusten napolje, pa sam onda, vodeci se svojim mislima, zamisljena koracala polupraznim hodnicima "Orion"-a, pitajuci se da li je moguce da je Rajan medju nama. Ili ubica.
Elena's POV
"Da li licno poznajete Rajana Meldrama?"
Pogledom se susrevsi sa licem svog ispitivaca, primetila sam da se radi o starijem coveku u pedesetim godinama. Po nacinu na koji je sedeo i stavu koji je imao od pocetka ispitivanja, zakljucila sam da se radi o veteranu. Verovatno je bio vojnik, policajac ili clan Mornarice, koji se po penzionisanju pridruzio Organizaciji "Demetra".Sitne borice su okruzivale te sitne, tirkiznoplave oci.
"Da."
"Da li ste ikada stupali u kontakt sa istim, a da drugi nisu bili obavesteni?"
"Ne."
"Da li je sada noc?"
"Ne."
"Da li ste ikada ubili coveka?"
"Da."
"Da li ste ubili agente Dzejkoba Hataveja i Elizabet Grin?"
"Ne."
"Da li znate ko je ubio agente Dzejkoba Hataveja i Elizabet Grin?"
Kamo srece da znam. Kad bih samo znala, ucinila bih sve da ta osoba dobije odgovorajucu kaznu za te uzasavajuce zlocine, da plati za svoje postupke. Da osete krivicu i kajanje. Da zazale.
"Ne."
"Da li zivite sami?"
"Da, ali... zapravo, ahm, ne, ne trenutno. Sada...um, to je... veoma duga prica."
Uputuvsi mi zbunjen pogled, spustio je svoj pogled ka papiru ispred sebe i nastavio dalje. "Da li je danas sreda?"
Da li je? Ni sama nisam vise sigurna...
"Da?"
Tiho je izdahnuo i presao na sledece pitanje. "Da li ste ikada usli u fizicki okrsaj sa Rajanom Meldramom?"
"Da."
"Da li ste ikada pokusali da ga povredite na bilo koji nacin?"
"Da, u samoodbrani. Cak sam pokusala i da ga ubijem."
"Prihvatljivi su odgovori samo sa 'da' ili 'ne',agente Braun", izgovorio je upucujuci mi upozoravajuci pogled.
Trepnula sam."Oprostite. Da."
Sve je pod kontrolom,Elena.
Imas sve pod kontrolom.
"Gotovo. Gospodjice Braun, bila mi je cast ispitivati Vas", ustao je.
Nakon sto mi je skinuo sve gajtane i oslobodio me tog pritiska, ustala sam i rukovala se sa njim. Dok sam uzimala torbu i svoje stvari, obratio mi se. "Samo... imam jedno pitanje,ako dozvoljavate."
"Recite."
Dok je na licu nosio iskren,blagi smesak, zamisljeno je prekrstio ruke na grudima iako je jos uvek uspravno stajao. "Vi ste vlasnik ove firme. Ujedno i poslednja osoba na koju bi se trenutno posumnjalo. Ne znam da li mi moja pozicija daje pravo da Vas ovo pitam i da li cu zazaliti,ali... Zasto ste uradili poligraf? Ocigledno je da niste niti umesani niti krivi za bilo sta."
Nasmejala sam se i pogledala ga. "Prosto je. Smatram sebe ravnom ostalima u ovoj firmi i ne zelim se isticati ni u jednom pogledu od svojih zaposlenih. Ako ce oni raditi poligraf i proci kroz taj nivo ispitivanja - i ja cu. Zelim da im pokazem da nisu sami u ovome i da i ja prolazim kroz istu vrstu ispitivanja bas kao i oni. Znate, smatram da smo u ovakvim situacijama, svi podjednako krivi dok se ne pronadje pravi odgovoran."
****
"Okej... Sta je ovo?", izgovorila sam rukom prekrivajuci neobuzdani smeh.
Prizor mog novog 'cimera' u kuhinji, dok je spremao veceru, bio je urnebesan i svakako neocekivan. Bio mi je okrenut ledjima i stajao za pultom, praveci kruzne pokrete dok je mesao nekakvu cudnu smesu.
"Sta radis to, Dzejmse?", promrmljala sam nerazgovetno dok sam se smejala.
Okrenuo je snazna, izvajana ledja i pogledao me je, pokazujuci mi svoje, brasnom umazano, lice. "Hej,El."
Nasmejala sam se dok mi je uzvracao svojim predivnim smeskom. Obratila sam paznju na njegovo isklesano lice i oci koje su se isticale i pored umazanih obraza i cela. Na trenutak sam odlutala u svojim mislima i dopustila sebi da zamislim kako bi bilo kada bih rukom prosla kroz njegovu kosu i priblizila mu se...
Ali sam na vreme dosla sebi i vratila se u stvarnost.
"Hoces li mi reci sta si naumio?", pitala sam ignorisuci njegov izazivacki pogled,kao da mi je citao malopredjasnje misli, i izvila glavu u stranu u nadi da cu videti sta to priprema.
"Mislio sam da napravim picu, ali je nesto poslo naopako."
Nasmejala sam se i pogledala ga. "Ono sto si hteo da kazes je da je sve poslo naopako."
Coknuo je jezikom i stavio ruke na kukove. "Elena Braun. Uvek prokleto iskrena."
Dok sam pogledom prelazila po njegovom licu...ponovo, on je nastavio. "Da li ima napretka u istrazi? Nesto novo?"
"Zapravo,ima. Uradila sam poligraf."
"Kako to mislis 'radila si poligraf?", namrstio se. "Zasto?"
"Nisam jedina...Svi u Organizaciji su radili."
Nisam imala nikakvu ideju sta mu je u tom trenutku prolazilo kroz glavu, ali svakako nije bio opusten povodom toga. "I?"
"Pa...Rezultati ce biti gotovi sutra."
"To je... dosta brzo. S obzirom da je broj zaposlenih dosta visok-"
"Znam",klimnula sam dok sam se naslanjala na pult,mada je razdaljina izmedju nas i dalje bila prilicno mala. "Htela sam da ga uradi cela firma, jer, jednostavno... Tako bih suzila listu osumjicenih i napokon zavrsila sa ovim."
"Ako ti bilo sta zatreba-"
Nasmejala sam se i klimnula. "Da, da. Znam vec. Tebi cu se obratiti. Ali si mi iovako veliku pomoc pruzio danas, znas? To sto si poslao svoje ljude mi je veoma znacilo."
"Molim te,Elena",molecivo me je pogledao,pa zastao,osmatrajuci moje lice. "Da li mozda zelis razgovarati o tome sto se danas desilo?"
"Znas sta? Zapravo, zelim. Dobro bi mi doslo da sa nekim razgovaram o tome a da nije ispitivac i da za vreme naseg razgovora nemam gajtane koji bi me sputavali u disanju", rekla sam izazivajuci mu blagi smesak.
"Pa, poligraf,a?"
"Da",pocela sam smejuljici se. "Zasigurno nimalo lepo iskustvo."
"Pa, prezivela si, sto je najvaznije."
"Valjda",slozila sam se iako sam znala da se sali. "Ali, i dalje inam neki cudan osecaj da ni nakon sto se otkrije ko je to, nece biti sve gotovo. Da li je to uopste normalno?"
"Elena", udahnuo je i prekrstio ruke na grudima. "Ocigledno je da lik misli da je najpametniji,ali... Poligraf ce pokazati ko je imao motiv za ubistva i izdaju. I sve ce se zavrsiti. Sve ce biti gotovo. Posle toga ces napokon moci da se opustis i nastavis svoj zivot... I sta ti je smesno?"
"Oprosti, samo...", rekla sam suzdrzavajuci se, "tesko je shvatiti te ozbiljnog dok tako izgledas."
"Molim? Kako to izgledam?", pravio se blesav.
"Ozbiljno,Dzejmse? Lice ti je prekriveno brasnom."
"Ne, nije."
"Um,da,jeste."
"I ti si umazana brasnom."
"Sta? Stvarno? Gde?",upitno sam ga gledala dok sam vrhovima prstiju opipavala svoje lice.
Dok mu se zavodnicki osmeh sirio licem,pruzio je svoju ruku i posegnuo ka mom licu. Zaledjeno sam posmatrala kako neznim pokretima pravi kruzne pokrete po mom obrazu, ostavljajuci tragove brasna.
"Ovde. I ovde."
Nasmesila sam se i coknula jezikom. "Bas ti hvala,Dzejmse."
Nastavio se priblizavati,dok sam ja nepomicno stajala naslonjena na pult i kao opcinjena ga gledala.
Znala sam kuda ovo vodi.
I nisam zelela to da sprecim.
Gledala sam pravo u njegove ocaravajuce oci i gubila se u njima, zamisljajuci kako bi bilo kada bi upravo one bile ono sto bih prvo ugledala svakog jutra.
Ne bih imala apsolutno nista protiv.
Sada sam potpuno sigurna u to.
Sasvim svesna svojih postupaka sam mu prisla i svela rastojanje medju nama na svega par milimetara. Shvatajuci moju nameru, Dzejms se blago nasmesio,podupirujuci me jos vise da ucinim to. Srce je pocelo da mi kuca neverovatnom brzinom - obgrlila sam ga rukama oko vrata i naglo ga privukla ka sebi dok sam spajala nase usne u poljubac.
Nakon par sekundi strastvenog poljupca, Dzejms me je na trenutak prekinuo i odmakao glavu tek da bi progovorio:
"Otkud ovo,Braun?"
"Reci ti meni,Voldorfe",rekla sam dok smo se oboje osmeskivali jedno drugome.
Tada sam ga privukla u jos jedan poljubac.
Pa, ovo bi bio taj dugoocekivani nastavak. Veoma,veoma mi je zao sto toliko kasni! Jednostavno nisam imala ideja i inspiracije da ga napisem❤
Uglavnom,zelela bih vam se svima zahvaliti na podrsci ❤ I takodje, da vas obavestim da sutra idem na letovanje i da cu iz tog razloga svakog dana pisati malo po malo (ako budem stizala),ali nisam sigurna kada cu objaviti nastavak!
Sve u svemu, zelela bih cuti vasa misljenja!😊
Hvala vam od sveg srca!😄❤😘