Dzejms' POV
Posmatrao sam njene duge, spretne prste koje je nervozno tapkala, nestrpljivo cekajuci narudzbinu u restoranu u kom smo se nasli. Pazljivije sam osmotrio njeno,pomalo umorno,mada nasmejano lice koje je odisalo mladoscu i vedrim duhom.
Moja sestra bliznakinja.
Njeni crni nokti srednje duzine proizvodili su zabavljive note, bar malo umanjujuci toliku prisutnost tisine za nasim stolom.
"Znas",poceo sam, "postala si veoma nestrpljiva osoba."
Pojavio se iznenadni kez na njenom licu dok je preusmeravala svoj pogled ka mom. "Tek sada to primecujes?"
Blago odmahnuvsi glavom, nagnuo sam se napred i spustio podlaktice na sto, podupirujuci se. "Moram priznati, oduvek si bila."
Dobivsi grimasu u ime odgovora, nasmejao sam se. Oboje smo obratili paznju na nadolazeceg konobara koji je spretno spustio pune tanjire ispred nas, postavljajuci rucak pred nama. Zahvalili smo mu se i nastavili konverzaciju.
"Karter i ja pravimo veceru za par dana. Hoces li biti slobodan-"
Upitno sam podigao jednu obrvu. "Ahm, vecera? Koji je povod?"
Coknuvsi jezikom, prebacila je pramen duge kose preko ramena i odmahnula rukom. "To je iznenadjenje."
"Au,to je lose",promrmljao sam jedva cujno, izazivajuci je.
Njene krupne,blistave oci su se susrele s mojim. Upitno me je pogledala. "Zasto bi iznenadjenje bilo lose? Pokusavam doneti bar malo raspolozenja u nase sumorne zivote."
"Elara,draga, kada rec iznenadjenje proizlazi iz tvojih usta, to je zabrinjavajuce,jer nikad ne mozes znati sta tebi pada na pamet. Poput alarmantnog stanja."
Nasmejala se i odmahnula glavom dok je rukom posezala ka svom picu. Otpivsi jedan gutljaj sampanjca, nastavio sam:" Kako nam je zet?"
"Karter je dobro. Oboje dosta radimo, skoro i da se ne vidjamo. Iz tog razloga i zelim da napravimo jednu finu veceru i pozovemo najblize. Da se opustimo", jednostavno je slegnula ramenima.Spustila je svoju casu i uzela platnenu salvetu koju je uctivo prebacila preko svojih kolena.
Kod Elare me je oduvek odusevljavalo nacin na koji se ona predstavljala i ponasala u javnosti. Bila je skromna jos od detinjstva, ali je odisala tim vedrim raspolozenjem i hiperaktivnim duhom. Pokazivala je da potice iz dobro vaspitane porodice koja je vrednovala prave vrline - postenje i dobrotu. Bez obzira da li se radi o skupom,prestiznom restoranu ili gradskoj kafani, maniri kod Elare su se dali primetiti, sto sam cenio i obozavao kod svoje sestre.
Ukratko,bio sam ponosan sto je upravo prefinjena i skromna devojka poput Elare,moja sestra.
"Dodji sa Emili",rekla je dok je pazljivo sekla parce mesa. "Mogli bismo i da izadjemo", razmisljala je naglas.
Slozio sam zbunjenu facu. "Ti ne znas?", pitao sam je na sta mi je ona uzvratila zbunjenim,upitnim pogledom. "Emili i ja smo raskinuli."
Ne verujuci onome sto cuje, rasirila je oci i zateceno je spustila viljusku i noz dole,pogledavsi me. "Raskinuli ste? Kada?"
Slegnuo sam ramenima i otpio jos jedan gutljaj sampanjca. "Jos pre par dana. Nisam ti rekao?"
Prevrnula je ocima, stavljajuci jedan mali zalogaj svinjskog mesa u usta. "Izgleda da si zaboravio da napomenes tu sitnicu."
"Mora da sam zaboravio", promrmljao sam. "Nisam se ni cuo sa njom jos od tada."
"Ah",slegnuvsi ramenima, pogledala me je s onim poznatim Elarinim 'ne zanima me' pogledom. "Svejedno je nisam volela."
"Nije ti se svidjala moja devojka?"
Stavivsi jos jedan zalogaj u usta, nastavila je. "Naravno da nije. Bila je napadna i previse dobra i fina. Dobro je sto ste raskinuli."
Ostavsi u cudu posle njenih izgovorenih reci, nisam znao sta bih joj odgovorio. Razmisljao sam kako da nacnem temu o Eleni i kazem razlog ovog iznenadnog izlaska, ali sama pomisao da trazim savet od sestre u vezi devojke sa kojom sam spavao je bila porazavajuca. Nisam ni imao ideju kako bih se trebao postaviti u svemu tome.
"Cekaj,o tome si hteo da pricas?"
Prosavsi rukom kroz kosu, ozbiljno sam je pogledao, nadvivsi se nad sto, podupirujuci se laktovima. "Ne, nije nista vezano za Emili."
Spustila je svoj pribor za jelo i nadlaktila se bas kao i ja. "Nego? Sta se desilo?"
Skiljeci, pogledao sam u stranu. "Uradio sam nesto... pogresno."
Spazivsi njen upitni pogled, nastavio sam mada nesto tisim glasom:" Spavao sam sa Elenom."
Razrogacivsi oci, prekrila je usta rukom. "Ti...sta?"
Klimnuo sam glavom,nemajuci snage da ponovim tu bolnu recenicu. Izbegavao sam direktan susret s cinjenicom da sam zapravo proveo noc sa bivsom devojkom koja je sada verena. Sama pomisao na to me je nagnala na kajanje - nismo to trebali uciniti. Nisam smeo dozvoliti da se to desi i da napravim takvu gresku. Gresku koju ce nju kostati veridbe, ako joj verenik sazna. Bio sam ljut na sebe, ali, tada je bilo kasno za bilo sta.
"Dzejmse",progovorila je tiho, naginjajuci se blize meni, "ona je verena."
Coknuo sam jezikom i izdahnuo, naslonivsi se nazad na naslon. "Stvarno, Elara? Nisam znao", sarkasticno sam odbrusio. Nije mi bio potreban podsetnik, savrseno dobro sam znao da je prokleto verena za drugog.
"Kako se to uopste desilo?", izgovorila je tiho, ignorisuci moj nepotrebni sarkazam.
Zastao sam na trenutak, oklevajuci. Skrenuvsi pogled, nekako sam slozio recenicu. "Izasli smo na pice i napili smo se."
"Cekaj, da li te je Emili ostavila zbog toga?Saznala je?"
"Ne,Emili ja smo jos pre toga bili rastavljeni", odmahnuo sam glavom. "Ne znam sta da mislim o svemu ovome."
"Sta Elena kaze?"
"Nju nije briga za to. Shvatila je to kao gresku koju nece vise ponavljati i to je to. Nastavila je dalje", jednostavno sam rekao.
Shvatao sam je,iako se nisam u potpunosti slagao s tim. Nisam zeleo da jedna greska upropasti njen zivot, nesto sto vec duze vreme ima s drugim covekom, ali... znao sam da, ako se sazna za to, skupo ce je kostati, bas kao i mene.
Zapanjeno me je pogledala i duboko udahnula. "Vau. Ovo nisam ocekivala... Ti si, brate moj, bas uspeo zakomplikovati svoj zivot."
Izmamila mi je mali smesak dok sam spretno vrteo noz izmedju prstiju. "Znam, Elara."
"Sta se to desava medju vama? Mislim, znam da trenutno radite zajedno tokom istrage jer su obe Organizacije uvucene, ali... mislila sam da je to medju vam gotovo. Proslo."
Pazljivo sam je pogledao, obrativsi bolje paznju na njene reci. "Ni sam ni ne znam-"
"Mislim, ocigledno je da tu ima nesto vise."
Kamo srece,pomislio sam. Sama pomisao na mene i nju u srednjoj skoli, dok smo bili zajedno, me je nagnala da i pozelim da se vratim u te tinejdzerske godine. To je, bez pogovora, bio najbolji deo mog zivota, sa osobom koju sam tada najvise voleo, osobom koja me i danas intrigira, a ja ne mogu da otkrijem nacin na koji to radi. Njen stav, njene osobine i sama njena pojava budila je u meni sve one uspomene koje smo osam godina unazad bacili u vodu, a koje smo sada nesvesno poceli da ozivljavamo.
"Dzejmse?",Elarin glas me je prenuo iz razmisljanja.
Susreo sam se s njenim krupnim ocima i upitno je pogledao.
"Osecas li nesto prema njoj?"
Usne su mi se,nesvesno, izvile u blagi smesak dok sam neuspesno pokusavao da prikrijem. "Hm-", nespretno sam poceo. "Secas li se vecere na koju smo pre mesec dana bili pozvani?"
Elara je klimnula glavom, i ja sam nastavio. "Emili je bila sa mnom tada. Elena i ja smo... prolazili kroz cudan period kada smo povredjivali jedno drugo. Period koji i dalje traje",dodao sam kroz smeh. "Tada sam pokusavao da je napravim ljubomornom, zeleo sam da bude ljubomorna."
Elara je odmahnula glavom i tiho promrmljala. "Budalo, i jeste bila. Primetila sam da je otisla nekako prebrzo kuci, a ti si je zapravo oterao. Boze, sta vi radite jedno drugome?"
Tiho sam se nasmejao,suzbijajuci smeh. "Sta sam sve bio u stanju da uradim da bih je naljutio i napravio ljubomornom."
"Zasto?"
Ugrizavsi se za donju usnu, zamisljeno sam pogledao casu sampanjca i posegnuo rukom ka njoj. "Poljubili smo se na toj veceri", rekao sam nakon cega sam otpio jos jedan gutljaj.
Zateceno otvorivsi usta, prostrelila me je pogledom. "O cemu onda pricamo? Ocigledno je da necega ima izmedju vas,ali, ona je-", udahnula je, "verena je. Dzejmse, pitam te otvoreno, volis li je?"
Ni ne razmisljajuci o odgovoru, odgovorio sam joj:"Volim je. I, o Boze, poludeo sam,ali...ne kajem se sto sam spavao sa njom."
Lukavo se nasmejala dok je izvijala jednu obrvu i upucivala mi jedan smekerski pogled. "Posle svega, ipak i nije sranje,a?"
Cuvsi njene reci, nasmejao sam se, nemajuci vise nista da kazem, te sam pognuo glavu nadole i pokusavao se odupreti jos jednom porivu blagog osmeha.
Elena's POV
Ljutito ubacujuci svoju odecu u kofer, nastojala sam se odupreti snaznom porivu za plakanjem.
Smiri se,Elena.
Disi duboko... Sve ce se srediti. Sve ce biti u redu.
Ha,naravno da nece. Koga lazem? Nista se vise nece vratiti na staro - ne posle svega ovoga. Sad,kad sam otvoreno dala do znanja Eriku da sam ga prevarila... sada je definitivno kraj. Ne postoji mogucnost da cemo se pomiriti, sto je bilo sigurno. Ni sama nisam bila najsigurnija kako bih se trebala osecati povodom toga.
Oslobodjeno?
Ljuto?
Trebam li se kajati?
*Flashback*
"D-da li smo mi proveli noc zajedno?"
Veoma,veoma lose,pomislila sam.
Poslednje sto mi treba je da razgovaram o ovome sa Dzejmsom. Osecala sam se neprijatno, sama pomisao da vodimo razgovor o ovome je bila... neprijatna u velikim kolicinama.
Namrstivsi se, pogledala sam ga, odjednom osecajuci toplinu u obrazima i uopsteno u celoj svojoj kancelariji. "Hm...V-valjda."
Njegove usne su formirale tanku liniju, pokazujuci koliko je bio zabrinut zbog celokupne situacije, ili se bar meni tako cinilo. Prekrstio je snazne, misicave ruke na grudima, i ispravio se. Nisam imala volje gledati u njegovo ocaravajuce lice,jer sam bila svesna cinjenice da cu ubrzo potom zaboraviti na sve i fokusirati se samo na njega, sto nisam htela da pokazem pred njim. Ne znajuci sta da radim sa svojim pogledom, zagledala sam se u solju preda mnom, nimalo ne uzivajuci u neprijatnoj tisini.
"Sta sada?",progovorio je svojim dubokim glasom, prenuvsi me iz razmisljanja i terajuci me da ga pogledam.
Susrevsi se s njegovim bozanstvenim ocima, slegnula sam ramenima i zbunjeno odmahnula glavom. "Sta 'sta sada'?"
"Pa...Sta sada?",zabrinuto me je pogledao.
Odmahnuvsi glavom, ozbiljno sam ga pogledala. "Sada...nista,Dzejmse."
Njegovo lice je poprimilo ljutit izraz dok je pokusavao suspregnuti bes koji je ocigledno kljucao njegovim telom. Celjust je stisnuo toliko da mu se svaki misic lica jasno ocrtavao. "Kako", poceo je besnim tonom,pa se stisao," objasni mi kako jebeno nista, Elena."
Iako su me sopstvene reci bolele, znala sam da je to ispravno. Vec sam dovoljno stete sebi nacinila samim druzenjem sa njim,ali ovo... ovo prelazi svaku meru.
Verena sam.
Trepnula sam par puta,trudeci se da iskristalisem vid koji mi se odjednom zamaglio. "Nista",prosto sam rekla.
Klimnuo je glavom i nasmejao se. To je bio osmeh pun boli i neizgovorenih reci,koje bi meni bile upucene,ali, poznavajuci ga, precutace mi jer sam devojka. Oduvek je bio tako pazljiv, cak i kada bi se neko ophodio retardirano prema njemu,poput mene. Opustivsi ruke, pustio ih je da padaju pored njegovog tela kada se ispravio. Jos jednom je klimnuo glavom i pogledao u pod. "Onda neka bude nista", promrmljao je nakon cega je brzim korakom napustio moju kancelariju.
*End of flashback*
Osecala sam neisplakane suze u svojim ocima i istog trenutka presla hladnim dlanovima preko lica,hladeci se. Toplina koju sam osecala u obrazima bila je posledica adrenalina zbog svadje. Imala sam snazan poriv da udarim nekoga i vec sam zamisljala Erika kao prvog dobrovoljca.
Ubacivsi i poslednje dve haljine u kofer, produzila sam do toaleta i pocela skupljati nakit koji sam ostavljala po policama. Kada sam uzela najvaznije stvari,shvatila sam da ne bi bilo pametno sada pakovati sve stvari,vec poslati nekoga od radnika po ostatak. Uzevsi ono najvaznije, presla sam pogledom ka spavacoj sobi, trazeci nesto sto sam mogla ostaviti.
Uocila sam nasu zajednicku sliku na jednoj od najvisih polica na suprotnoj strani od kreveta. Prisavsi, uzela sam je u ruke i vrhovima prstiju presla preko glatke povrsine, opcrtavajuci nase figure koje su bile zagrljene. Secala sam se dana kada je ta slika uslikana;bili smo na letovanju prosle godine, kada me je i zaprosio. Presavsi prstima preko njegovih kontura lica, prisecala sam se svih momenata kada mi se to isklesano lice obratilo. Njegov glas je u bio stanju da te umiri,a pogled da te istopi.
Sklonivsi sliku dalje od sebe, okrenula sam se ka vratima i suzdrzala od plakanja,podsecajuci sebe da sam sama kriva i odgovorna za ovo. Prisavsi nazad svom koferu, uzela sam ga i otkljucala spavacu sobu, napustivsi je, cak se ni ne osvrnuvsi da je poslednji put osmotrim.
Kada sam sisla dole, zatekla sam Erika u dnevnom boravku, naslonjenog na zid odmah do vrata od kuhinje. Gutao me je pogledom, dok me je,naizgled, zainteresovano posmatrao. Spustivsi nimalo lak kofer na parket, pogledala sam svog verenika i primetila tu tugu koja se dala primetiti u njegovom izrazu.
"Ides?",njegov glas me je zaustavio dok sam se polako kretala ka ulazu u vilu, vukuci kofer za sobom.
Okrenuvsi glavu prema njemu,tek ga pogledavsi preko ramena, jedva primetno sam klimnula glavom. "Da."
Ponovo se osvrnuvsi, krenula sam ka vratima. Osecanja koja sam u tom trenutku osecala bila su neopisiva. Vodila sam borbu sama sa sobom da se ne okrenem i ne pocnem mu se izvinjavati.
Disi,Elena.
Disi.
Obuvsi i drugu stiklu, gurnula sam kofer blize sebi i poslednji put pogledala Erika pre nego sto sam se okrenula ka vratima. Bas pre nego sto sam dotakla kvaku, njegov glas se ponovo oglasio:"Elena?"
"Da?",okrenula sam se ka njemu.
"Svesna si toga da si postala necija ljubavnica? Ponasas se kao kurva", rekao je ozbiljnim tonom izazivajuci moj nenormalan bes. Da je stajao blizu mene, udarila bih ga, ali posto nas je delilo desetak metara, nisam zelela tako da se oprostim od njega, i da ga ostavim sa sljivom ispod oka.
Ignorisuci ga, otvorila sam vrata i izvela kofer, ni ne obracajuci paznju na njegovo ocito posmatranje onoga sto radim. Setivsi se da nisam uradila jos jednu stvar,okrenula sam se ka njemu i usla u dnevni boravak.
"Umalo zaboravih",promrmljala sam skidajuci verenicki prsten i, ne pogledavsi ga, bacila sam ga ka njemu i viknula:"Hvataj!" Okrenuvsi se ka vratima, ponosno sam odsetala odande, nastojeci da zanemarim reci koje mi je pre samo par minuta uputio.
****
Dva dana kasnije
Odbrojavala sam broj spratova koji su me delili od njegove kancelarije, nadajuci se da ga necu zateci tamo. Nisam mogla poverovati da sam primorana raditi ovo - ici da se vidim sa njim. Ali, "sastanak" je bio vezan za posao, sto je bilo bar u nekoj kolicini umirujuce.
Kako se postaviti u ovakvoj situaciji?
Kako se ponasati?
I,kako dodjavola zanemariti cinjenicu da je upravo on bio covek s kojim sam prevarila svog,vec bivseg,verenika?
Lift se zaustavio na devetnaestom spratu i ja sam pomalo nervozno iskoracila u dugacak hodnik pun zaposlednih ljudi koji su bili odeveni u dosta slicna odela. Uocila sam zenu iza kompjutera, levo od lifta i uputila se ka njoj.Jace sam stezala svoju torbicu dok sam koracala ka stolu za kojim je sedela.
Njene plave oci su se susrele s mojim pogledom kada me je devojka u ranim dvadesetim odmerila. "Kako Vam mogu pomoci?"
"Ovde sam da vidim gospodina Voldorfa."
"Vase ime?"
"Elena Braun",rekla sam nakon cega mi je uputila jedan od onih 'jesam li dobro cula' pogleda.
Ukucavsi nesto u kompjuter, pogledala me je i glavom pokazala ka vratima na kraju hodnika. "Gospodin Voldorf je slobodan. Mozete uci."
Krenula sam ka velikim,staklenim vratima pri kraju hodnika, i dalje osecajuci nervozu koja je iz sekunde u sekundu postajala sve veca. Stigavsi, pokucala sam i cekajuci odgovor, ugledala sam kameru desno od mene kako pomno prati moje kretanje.
Naravno da zna da dolazim.
Jedva primetno odmahnuvsi glavom, bila sam sigurna da me posmatra. Kada je jedno kratko:"Da!", doslo kao odgovor sa suprotne strane staklenih vrata, pazljivo sam ih otvorila i jos pazljivije usla unutra.
Dzejms je sedeo za prostranim kancelarijskim stolom cija se povrsina jedva dala uociti od gomila papira i uredno naslaganih izvestaja. Obratila sam paznju na njegov fizicki izgled. Kosa mu je bila uredno zacesljana u stranu,a odelo koje je imao na sebi bilo je kao napravljeno za njega, dok mu je isticalo misice. Primetila sam kako su se istog trenutka kada je njegov pogled sleteo na mene njegove savrsene usne izvile u zavodnicki smesak, koji sam toliko mrzela.
Namerno mi je to radio!
Ali,koliko god ja nisam zelela to da priznam, prokleto dobro mu je stajao.
Jos uvek ne skidajuci sarmantni smesak, zavalio se na naslon kancelarijske stolice pomno me posmatrajuci. "Elena."
Ne dopustajuci sebi da pokleknem, klimnula sam glavom i zatvorila vrata za sobom. "Dzejmse."
"Hm, vidim, nista od tvog nista?", izgovorio je tiho podigavsi jednu obrvu.
Ljutito ga prostrelivsi pogledom, prevrnula sam ocima. "I dalje se drzim svojih reci,kretenu."
"Znas, s obzirom da je dvadeset i prvi vek, tehnologija je veoma napredovala. Nisam siguran da li si cula za uredjaj po imenu mobilni telefon. Veoma korisna spravica. Okrenes broj i pricas, bez odlazenja bilo gde."
"Dzejmse,ovo je ozbiljno.Uostalom, ne mogu pricati o istrazi preko telefona."
"Sedi",rekao je nasmejavsi se.
Zastala sam na trenutak razmatrajuci njegovo lice,oklevajuci. Znala sam da sam pogresila svojim dolaskom kod njega, ali radilo se o istrazi i firmama, na cijem smo celu upravo nas dvoje. Njegova Organizacija je zvanicno umesana u zlocine koji su se desili prethodnih dana,a s obzirom da je on na celu "Demetra" firme, ukljucen je i on. Tiho izdahnuvsi, sela sam na jednu od dve stolice prekoputa njegove.
"Dosla sam zbog istrage",objasnila sam trazeci bar malo ozbiljnosti i zrelog ponasanja.
Opruzivsi ruke, slegnuo je ramenima. "Izvoli."
Izvadila sam papire iz svoje torbe, i pruzajuci mu, pocela sam:" Radi se o ubistvu agenta Grin i Hatavej. Sa svojim zaposlenima sam obradjivala podatke i trazila bilo sta sumnjivo. Dobili smo listu odsutnih tog dana."
Pogledao me je sa iznenadnom dozom cudjenja. "I? Ko nije bio u "Orion"-u?"
"Dvadeset i cetiri agenata je bilo izvan objekata Organizacije dana kada je agent Grin ubijena. Od njih dvadeset i cetiri, dvadesetoro je bilo na zadatku, sto znaci da cetvoro ljudi nije bilo prijavljeno na ulazu u "Orion"."
Namrstio se,pri cemu su mu se obrve spojile. "Vodite evidenciju?"
"Da,svakog dana."
"Ako se cetvoro njih nije prijavilo, znaci da tog dana nisu ni dosli u firmu", razmisljao je naglas. "Smem li da vidim listu?"
Pruzila sam mu papir na kom je bila cela lista odsutnih. "Vecina su agenti, ali ima i par analiticara."
"Tog dana nisu bili prijavljeni Rouz King, Maks Vinston,Dzo Meldram i Aurora Markez",citao je imena. Podigao je pogled sa spiska i pogledao me je. "Maks odmah u startu otpada, posto je osoba koju trazimo zena."
Klimnula sam glavom i skrenula pogled ka podu. "Ne znam. Dzo,Rouz i Auroru poznajemo vec dosta dugo, mislim da ne bi bile u mogucnosti pociniti nesto takvo."
Frknuo je i bacio jos jedan pogled ka listi. "Ocigledno neka od njih jeste. Da nije neko od terenskih agenata bio u mogucnosti da za vreme zadatka ode i ubije je?"
"Naravno da ne. Svako od agenta ima GPS lokatore, koji nam daju tacnu lokaciju i putanju kretanja u bilo kom vremenskom periodu. Zar vi ne koristite to?"
"Koristimo,ali,Elena, dvadeset i prvi vek je. I sama si rekla da su analiticari bili na zadacima tog dana. Svako od njih je u mogucnosti da iskljuci ili poremeti rad lokatora. Tehnologija koju posedujemo je daleko iznad satelitskog pracenja,svesna si toga."
Namrstila sam se, razmisljajuci o tome. Desilo se ubistvo,dva tacnije. Ocigledno, ubica i krtica je ista osoba,sto nas vodi na pocetak. Nemamo nikakav adekvatan dokaz koji bi nas pomerio bar korak blize.
"Imamo Auroru,Dzo i Rouz. Koja od njih je sposobna da pocini ta dva ubistva,a da ima neke koristi i da ima motiv?",pitala sam ga,skiljeci ga posmatrajuci.
Lice mu je poprimilo zbunjen izraz lica. "Elena, one su prijateljice iz detinjstva,ne mogu-",izdahnuo je. "Ne znam. Svaka od njih je trenutno osumnjicena."
"Ponasaj se profesionalno",odbrusila sam mu. "Jesu nam prijateljice,ali je jedna od njih tri ubila moja dva specijalna agenta. Zelim da znam koja."
Skupio je usne,formirajuci tanku liniju. Prosao je rukom kroz kosu i zatvorio oci na trenutak. "Razmisljam", promrmljao je.
Nesvesno se ugrizavsi za usnu, skrenula sam pogled i zamislila se, lutajuci pogledom po njegovoj kancelariji. Tek sada obrativsi paznju na njegovu urednu,prostranu kancelariju, shvatila sam da je sva u njegovom stilu. Dekorisana tako da se beli namestaj sa crnim jastucicima slaze sa crnim zidovima. Belo-crni tepisi su uokvirivali ceo prostor, dok je cela jedna strana zida bila pretvorena u staklo,propustajuci izvesnu kolicinu svetlosti unutar prostorije i obasjavajuci je. Cela prostorija je odisala elegantnoscu i luksuzom.
Ponovo obracajuci paznju na razgovor, progovorila sam:"Sta mislis, da li bi Dzo mogla biti umesana?"
Namrstio se dok me je blego gledao. "Odakle ti to? Dzo nije sposobna-"
"Ima smisla",prekinula sam ga. "Nas dvoje smo bili poslati na zadatak pre mesec dana upravo zbog njenog brata. Ne zaboravi,jos uvek nije sigurno za Rajanovu lokaciju. Previse se... utisao sto zasigurno nije dobro."
Coknuo je jezikom i prevrnuo ocima, nadlaktivsi se nad sto. "Daj,Elena, ozbiljno? Dzo? Nasa Dzo? Onu koju poznajemo vec godinama?"
Pa,tada sam shvatila da je suludo od mene pomisliti da bi Dzo mogla biti umesana. Rajan je opasan covek, ali, Dzo kao da nije u srodstvu sa njim - u tolikoj meri se razlikuju.
"Znam, ali samo pretpostavljam. Aurora?",upitno sam ga pogledala.
Slegnuo je ramenima i odmahnuo glavom. "Mogu povuci veze u Ministartsvu,mozda dobijem pristup podacima-"
"Nema potrebe."
"FBI?",pogledao me je. "Svaka pomoc bi nam dobrodosla."
Odmahnula sam glavom, prekrstivsi ruke na grudima. "Aurora se pridruzila Organizaciji otprilike u vreme prvog ubistva, ubistva agenta Hataveja. Bila je odsutna tog dana-"
"Ne znam",prekinuo me je i nagnuo se ka meni. "Iskreno? Mislim da nijedna od njih nije umesana."
"Ocigledno da jeste,Dzejmse. I ne interesuje me da li mi je prijateljica ili ne, kada saznam ko je to uradio, bice zasluzeno kaznjen. Ko god to bio", rekla sam mu ozbiljnim tonom i zauzvrat dobila njegov tuzan pogled.
"Hm,zaboravio sam da te pitam. Zelis li kafu,caj, nesto?"
Uzevsi torbicu,odmahnula sam glavom. "Ne,idem. Ostavicu ti te papire, imam kod sebe originale. Prouci izvestaje i pogledaj poslovne dosijee svojih zaposlenih. I proveri tog Maksa Vinstona, za svaki slucaj."
Klimnuvsi glavom,skupio je sve moje izvestaje na gomilicu i pogledao me je. "U redu. Javicu ti ako saznam nesto."
Klimnula sam i ustala,krenuvsi ka vratima. Bas u trenutku kada sam pruzila ruku i dotakla kvaku, zacula sam njegov dubok,ali meni umirujuci glas.
"I,Elena?",pozvao me je.
Izdahnuvsi,okrenula sam se i pogledala ga. "Molim?"
Licem mu se sirio onaj poznati zavodnicki osmeh. "Jesi li za pice?", pitao me je dok sam ja osecala kako se crvenilo siri mojim toplim obrazima. Otvorila sam usta u nadi da cu mu odbrusiti i spustiti ga, ali je on nastavio,ignorisuci moj pokusaj suprotsavljanja:"Pitam, posto vidim da tvog verenickog prstena nema."
Skupila sam oci i odmerila njegovu atletsku figuru i isklesano lice koje je pokazivalo da se zabavlja.
Jako smesno.Djubre jedno.
"Javi mi ako nesto saznas",rekla sam tihim glasom, ovaj put mu ne dajuci priliku da mi uputi bilo sta. Izasavsi iz njegove prefinjene kancelarije, zalupila sam vrata pokazujuci kako mi se njegov komentar nimalo nije dopao.
Hvala,hvala i hvala vam na konstantnoj podrsci! Uzgred,ovaj nastavak ima 4000 reci sto mislim da mi je rekord za sada. Odlucila sam napisati malo duzi nastavak jer narednih dana necu moci bas cesto pisati (za dva dana imam maturu, a za petnaest zavrsne ispite). Sve u svemu, nadam se da vam se nastavak svideo jer sam ga pisala dosta dugo 😂
Volim vas sve! 😘❤
P.S. Znacilo bi mi da cujem vasa misljenja! 😘❤