Umornim koracima sam isla uz stepenice. Svaki korak mi se cinio sve tezi i sve vise iscrpljujuci. I sve sam vise razmisljala o njemu.
Sta sam to ucinila?
U tom trenutku mi se to cinilo ispravnim. Ili bar onim sto sam zarko zelela da uradim. Da ga poljubim posle toliko godina...
A on nije ucinio nista povodom toga. Kao da je i sam cekao da ja nacinim taj pokret.Da pocinim tu gresku.
Boze,koliko sam glupa. Glupaca!
Zastala sam i zatvorila oci na trenutak, u nadi da cu,nekim cudom, prestati da mislim na njega.Ali, to nije bilo moguce. Sve o cemu sam trenutno razmisljala bio je on;kako bi bilo da sam ga zapravo poljubila... Ali nisam to uradila. I to je dobro...Zar ne?
Oh,verena si Elena,pobogu!
Popela sam se na poslednji stepenik i osetila malo olaksanje zbog napetih misica. Nastavila sam ka ulaznim vratima vile i bez velikog predomisljanja usla unutra, ni ne iznenadivsi se kada sam zatekla Erika u dnevnom boravku. Okrenula sam se da bih zatvorila vrata i usporila sto sam vise mogla da bih odlozila ovaj susret,makar i na par trenutaka. Poslednje sto sam zelela je da moj verenik sazna da sam se pre samo sat vremena zamalo poljubila sa bivsim deckom. Zatvorivsi ih,okrenula sam se sa osmehom na licu. "Hej."
U tom trenutku sam se osecala kao glumica. Osmeh mi je bio ispunjen ljubavlju,mada sam se potajno pribojavala da ce primetiti da iza te farse,stoji strah zbog skoro pocinjenog greha.
Erik je bio zavaljen na trosedu,i u trenutku kada me je ugledao,licem mu se sirio osmeh. "Hej.Da li je to nas borac?"
Ostavila sam torbu na stolu i nasmejala se. "Znas da mrzim kad me tako zoves."
"Hm,a kako zvuci specijalni agent?"
"Podjednako lose." Slegnula sam ramenima i krenula ka njemu. Ustao je i prva stvar stvar koja mi je zapala za oko je da je i dalje bio u svom poslovnom odelu. "Kada si se vratio sa posla?"
Smejao se dok sam mu prilazila u zagrljaj. "Malo pre tebe.Kako si ti provela svoj zadatak?"
"Hmmm...",zastala sam smisljajuci odgovarajuci odgovor. "Pa,prilicno dobro,ja mislim. Srela sam svog prijatelja iz mladjih dana."
"Prijatelja?",zainteresovano me je pogledao.Prekrstio je ruke na grudima i podigao jednu obrvu.
Nasmejala sam se i odmahnula glavom. "Prijatelja,Erik."
"Treba li da znam?"
"Treba da znas da nema potrebe za ljubomorom,dragi."
Okej, definitivno zasluzujem Oskara.
"Ako ti tako kazes,ljubavi."
Na kratko sam ga poljubila u obraz,a onda promenila temu. "Gladna sam. Sta ima da se jede?"
Nasmejao se i bacio pogled ka trpezariji. "Marta je spremila divnu veceru,ali sam ja hteo da veceram sa tobom."
"Hocemo li onda?",upitno sam ga pogledala dok sam izuvala visoke stikle.
****
"Ovo je",pricala sam zvakajuci ukusno meso,"izvrsno."
Erik se glasno smejao gledajuci me,dok sam pokusavala biti sto opustenija. "Hm,slazem se,ali nije mi jasno kako si tako ogladnela. "
"I sam znas da sam ja uvek gladna,bez obzira na sve.",iskezila sam mu se.
Odmahujuci glavom,smejao mi se. "Moja dama."
"Damski,zar ne?"
"Moram priznati. Pricaj mi o zadatku."
Na veoma kratak trenutak sam zastala,ali sam brzo prikrila svoju nelagodnost. "Bilo je okej... Mislim,nismo saznali ono zbog cega smo poslati,ali-"
Erik je ostavio svoj pribor za jelo i uctivim pokretima ruke,presao maramicom preko usana. "Znam li ja tog tvog prijatelja?"
Namrstila sam se i ubacila veci zalogaj u usta samo da bi moj odgovor bio sto nerazumnjiviji. "Mislim da ne."
"Sve u svemu,drago mi je da si dobro.",uputio mi je osmeh koji me svaki put ocara. Erik je oduvek znao sve moje slabe tacke;dobro je citao ljude. Mene je,na primer,od samog pocetka vrlo dobro znao i,iako mi se cinilo dosta naivno,pratio je svaki moj korak,bojeci se za mene dobro poznavajuci opasnost ovog posla,jer je i on dosta dugo u njemu.
Nasmejala sam se,odlazuci svoj pribor sa strane. "Kakav je bio tvoj dan?Pretpostavljam da si se smorio bez mene."
"Kako znas?Toliko je ocigledno?"
Klimnula sam glavom ponosno se smejuljici. "Tvoja dama zna sve. Da li je Lisa dolazila?"
"Da,navratila je par puta. I njoj je bilo dosadno bez tebe dva dana."
"Ah,i ona meni nedostaje.",snuzdeno sam ga pogledala dok je ispijao crveno vino.
"Zasto ih ne bismo pozvali na veceru?Mislim da ne bi bila losa ideja da pozovemo Lisu i tvoje roditelje i svi se malo,za promenu,opustimo."
Podigla sam casu u znak slaganja. "To je zapravo odlicna ideja."
"Hm,zelis jos vina?"
Zamisljeno sam ga pogledala i odmahnula glavom. "Ne,hvala.I ovo nisam popila."
Zabrinuto se namrstio. "Sta ti je,El?"
Uputila sam mu vestacki osmeh. "Nista, samo...Nedostajao si mi,znas?"
"I ti meni,draga."
****
Narednog jutra,probudila sam se za ranije za posao. Umorno sam ustala i na brzinu pocela da se spremam. Obavila sam higijenu i obukla duboke, elegantne pantalone i majicu dugih rukava,koju sam upasala. Kosu sam zavezala u pundju i stavila mindjuse iste boje kao pantalone. Sto se tise krecuci,izasla sam iz spavace sobe nastojeci da ne razbudim Erika. Uputila sam se dole,ka dnevnom boravku, uz stepenice.
U trpezariji sam zatekla Martu i pozdravila je:"Dobro jutro,M.",usla sam sa smeskom na licu.
Starija,srednjovecna zena stajala je za pultom i sekla neko povrce. Ugledavsi me,okrenula se ka meni sa sirokim osmehom na licu. "Elena.", promrmljala je u jednom dahu kao da me nije ocekivala.
Zbunjeno sam se nasmejala,usput je zacudjeno pogledavsi. "Kako si?"
"Dobro sam,a vidim da si i ti.", izdahnula je. "Brinula sam,znas?"
Izdahnula sam i krenula ka ciniji s vocem. Izabrala sam jednu crvenu jabuku i zagrizivsi je,odgovorila sam joj:"Znas da sam ti rekla da ne brines."
"Znam da je to vas posao i da ste u tome vec godinama,ali-"
"Ali?"
Prostrelivsi me pogledom,nastavila je. Koliko god je pokusavala da izgleda opasno i ozbiljno,nije joj uspevalo. Znala sam da u brine za mene,ali to je moj posao. To je ono cime se bavim. Ono od cega zaradjujem i ono u cemu uzivam. "Elena,jedina-"
"Marta",obratila sam se zeni koja je brinula za mene. Nju sam dozivljavala kao drugu majku,a prema njoj sam ponekad znala da se ponasam veoma drsko jer je zena dosta brinula za mene,sto je meni smetalo. Moji roditelji su se vec pomirili s tom cinjenicom,ne moze li i ona? "Marta, vec smo vodili razgovor o tome."
"Zelela sam da kazem da se brinem. El,draga,ti si mi kao cerka,znas to."
"Marta,znam,ali...Cuvam se."
Zena je nastavila bledo da me gleda, kao da mi ne veruje.
"Naoruzana sam.",rekla sam u sali.
Frknula je i ostavila noz sa strane. "Bilo bi suludo da nisi."
Nasmejala sam se i ponovo zagrizla jabuku. "Nema potrebe za brigom. Nece se nista lose dogoditi."
Kutovi usana su joj se izvili u blagi, nepotpuni smesak dok su joj oci sijale od neprolivenih suza.Ugrizla se za donju usnu i klimnula glavom. Prisla sam joj i ostavila joj nezan poljubac na obrazu. "Bez brige,okej?"
"U redu,El."
Uputila sam joj ohrabrujuci osmeh i izasla iz trpezarije. Usput sam bacila jabuku u kantu i na brzinu obula stikle. Vec sam kasnila,tako da sam brzim korakom izasla iz vile,a potom i iz garaze.
Kada sam se vec nasla ispred firme, prepustila sam vozacu da auto parkira u garazu i vec krenula unutra. Iako sam prakticno bila na celu ove firme-nisam zelela da radnici kasne, sto je vazilo i za mene. Nisam trpela kasnjenje ni nepostovanje prema poslodavcu i u tome i mislim da je caka. Upravo zbog toga,ova firma jos uvek ispravno stoji na nogama.
Korala sam ka liftu u prizemlju,usput se pozdravljajuci sa uctivim radnicima. Pozvavsi lift,shvatila sam da imam jos dva minuta.
Dva minuta.
Nervozno sam tapkala nogom cekajuci lift i gledajuci na rucni sat. Kada su se vrata napokon otvorila, usla sam unutra i pritisla sprat 8. Lift se dosta brzo kretao i,cinilo mi se za svega petnaest sekundi,presla sam osam spratova. Uputila sam se ka sali za sastanke skoro trcecim korakom. Najavila sam sekretarici svoj dolazak, tako da su me ostali vec pripremljeno cekali.
Usla sam unutra i istog trenutka,u prostoriji je zavladala tisina. Svi su pomno pratili moje korake ka celu stola. Klimnula sam glavom u znak pozdrava,dok sam sedala na stolicu na celu. "Dobro jutro."
Jednoglasno su me pozdravili dok sam vadila izvestaje i dokumenta iz svoje torbe. Izvadivsi ih na sto,osmotrila sam lica koja su me okruzivala za dugackim stolom. Jedno,poznato lice se izdvajalo iz grupe poslodavaca.
Lice koje nisam videla dosta dugo,ali koje je jos uvek bilo dobro upamceno u mojoj glavi.
Njeno lice.
Njena plava ravna kosa,bila je pustena da pada niz ramena. Na sebi je imala dosta sminke,koja joj nije bila potrebna,jer je i sada,posle osam godina,bila prava lepotica.
Aurora.
Sta ce ona uopste ovde?
Srecom,nije gledala u mene i nije shvatila da sam je primetila. Nemoguce da nije znala da ja ovde radim i da ova firma pripada meni. Ovde je sigurno s razlogom. Ali zasto? Zasto sada,posle svih ovih godina?
Trepnula sam par puta u neverici i dalje pokusavajuci da procesiram informaciju da je Aurora zapravo ovde. U trenutku kada joj je pogled zalutao ka mom,skrenula sam paznju na svoje saradnike.
"Da odmah predjemo na stvar. Zelela bih da vam svima zahvalim na prisustvovanju danasnjem sastanku. Postujete svoje obaveze i svoj posao, sto cenim.Hm... Rasporede sa svojim raspodelama i zadacima imate ispred sebe. Kao i uvek,zelim da se maksimalno posvetite resavanju slucajeva koji su vam dodeljenji."
Pogledom sam vise puta preletala po grupici koja je sedela sa mnom za stolom,nekako uspevajuci da zaobidjem Aurorin pogled. "Ali, stvar koja je bitnija cak i od resavanja slucajeva,je sigurnost. Zelimo da nasi specijalni agenti budu bezbedni i da omogucimo da tako i bude. Najnovija tehnologija je pristupacna ovoj firmi.", moj glas je bio jedini izvor zvuka u punoj prostoriji. Svi su cutali i slusali me dok sam ja pricala. "Kao sto sam vec rekla,ispred svakog od vas se nalazi po jedan primerak liste za izvrsenje tajnih zadataka. Niko od vas nece ici sam,to je jedna veoma bitna stavka. Vecina ce ici u parovima,dok ce neki ici i u grupicama,i,naravno, svako od vas odmah u startu dobija novi identitet samo za taj zadatak."
Svi su klimali glavom i ja sam to shvatila kao znak da je dosta. "Nadam se da sam bila jasna.",upitno sam presla pogledom preko njih. Pogledala sam na rucni sat i nasmesila se. "Slobodni ste da pogledate svoje zadatke.",objavila sam bas pre nego sto su svi znatizeljno okrenuli stranice ispunjenje soptvenim zadacima koji cekaju da budu reseni.
Sve sto se sada culo,bilo je okretanje papira i stranica. Ucutala sam i prodorno ih posmatrala,zeleci da procitam njihove reakcije na dobijene zadatke. Bacila sam jedan brz pogled na Auroru koja me sada nije posmatrala. Naprotiv,gledala je u papir ispred sebe sa zacudjenim izrazom lica.
Od kada je ona deo ovog projekta?
I zasto ja za to ne znam?
Par minuta kasnije,skoro svi su vec prelistali svoje izvestaje i bili su upoznati s onim s cim ce se suocavati za svega par sati. Sada je brbljanje vec pocelo i prestala sam sa obracam paznju na njih. Zapravo,bilo je tako sve dok mi ona nije prisla.
Podigla sam pogled sa svog telefona i ugledala je. Velicanstvena,kao i uvek. "Elena."
Heeej ❤ Sve sto zelim reci je da sam trenutno na putu i da nisam kod kuce i da iz tog razloga nemam vremena za pisanje price,zbog cega je i ovaj nastavak takav kakav je. Nemam bas puno inspiracije, nazalost,ali eto. ✌
Uglavnom,prica je ponovo prva u Teen Fiction i sve sto zelim je da vam se zahvalim,ali bas i nisam sigurna da li cu ikada moci dovoljno da vam se zahvalim na ovome sto vi cinite za mene-citate ovu ludu pricu. ❤
Hvala vammm! 😘😍❤
P.S. Zelim cuti vasa misljenja! ❤