Skupila sam obrve. "Sta je to trebalo da znaci?"
"Da si verena."
"Svaka cast,Serloce. Nisam znala." Sarkasticno sam mu odbrusila.
Prevrnuo je ocima. "Ponasas se detinjasto."
"Ja se ponasam detinjasto?", uzvratila sam mu glasno.
"Da,Elena,ti.Sve ovo vreme pokusavam uspostaviti normalan prijateljski i partnerski odnos,ali sa tobom je to nemoguce."
"Sa mnom je to nemoguce?Ti se ponasas detinjasto,Dzejmse."
Okrenuo mi je ledja pa nisam videla njegov izraz lica.Gledao je kroz prozor. "Ne razmisljas racionalno, Elena."
"A ti kao razmisljas?", ustala sam sa kreveta i ljutito se podbocila. "Kretenu jedan."
Okrenuo se ka meni sa osmehom na licu. "Evo je ponovo."
Hladno sam ga prostrelila pogledom. "Da li ti shvatas da ja zapravo i ne shvatam zasto mi trenutno vodimo ovu diskusiju?"
Coknuo je jezikom. "Ne shvatas, ali me i dalje nazivas kretenom?"
Nasmesila sam se iako nisam zelela to. "Ti si u svakom slucaju kreten, Dzejmse."
"Jasno si mi dala do znanja pre... Nije proslo dugo od kada si me tako nazvala.",nasmejao se. "Cesto me tako nazivas."
"Imam opravdanih razloga." Slegnula sam ramenima i naslonila se na hladan zid.
Skiljeci me je pogledao. "A ja sam prilicno siguran da ne zelim da znam koji su."
Nasmejala sam se. "Ti si na gubitku."
"Prezivecu",sapnuo mi je u prolazu i uputio se ka vratima. "Sacekacu ispred dok se presvuces."
Okrenula sam se ka njemu i zbunjeno ga pogledala. "Ipak idemo na veceru?"
"Hteo ja to ili ne,ipak smo na tajnom zadatku i glumimo bracni par koji je na medenom mesecu."
Ja cu uskoro to prozivljavati sa svojim buducim muzem.Ali tada,to nece biti gluma.
"Ahm...Bicu gotova za par minuta."
"Znaci,vidimo se onda za par sati." Promrmljao je s osmehom na licu i otvorio vrata da izadje.
"Hej!",uvredjeno sam viknula ali je vec izasao. Vrata su se zatvorila za njim i ja sam par sekundi samo stajala i posmatrala ih.
Sta da obucem?
Naposletku sam dosetala do torbe i izvadila komad odece koji mi je izgledao najprikladnije za ovu priliku.
Bio je to dugacki kombinezon,bez rukava koji sam kupila na letovanju sa Erikom. U tom trenutku su mi misli odlutale na taj dan,kada sam sa njim isla u soping. Nasmejala sam se. Uspomene sa njim su nesto najlepse sto cu ikada imati u svom zivotu.
Divan covek,pomislila sam.
Kog ti nikako ne zasluzujes,progovorio je moj glasic u glavi.
Namrstila sam se i odjednom se osetila povredjeno. Nisam znala da li je ovo uopste ispravno. Sedim u hotelu,dok me moj bivsi decko ocekuje ispred na veceri. Bila sam svesna cinjenice da je ovo tajni zadatak,ali...Sta ja to radim?
Pogledala sam kombinezon koji sam jos uvek drzala u rukama.
Oh,Elena,ponasaj se odraslo bar jednom u zivotu. Nista ne radis. Proslo je osam godina. Predji vec jednom preko toga. Ponasaj se profesionalno i radi svoj posao.
Profesionalost.
Rec koja mi se motala po mislima.
Rec koja je sve vreme stajala medju mojim predomisljanjem i kajanjem.
Ponasaj se profesionalno.
Istrgla sam kombinezon i ljutito krenula prema toaletu.Bila sam ljuta sama na sebe. Sve vreme sam sebe osudjivala za nesto sto se zapravo ni ne odigrava. Ja ne radim nista pogresno. Dzejms i ja smo ovde da bismo obavili ono zbog cega smo dosli- tajni zadatak i sastanak sa izvorima. A moja savest neka ide dodjavola.
Skinula sam trenerku i majicu sa sebe i obukla zeleni kombinezon koji mi je solidno stajao. Osecala sam kao da je kombinacija nepotpuna i zbog toga sam oko svog vrata stavila zlatnu ogrlicu. Obula sam baletanke iste boje i kosu zavezala u jednu vise prikadniju pundju. Pogledala sam se u ogledalu. Kombinacija je bila vrlo elegantna, ali u isto vreme i privlacna. Bas ono sto bih ja nosila na svom medenom mesecu.
Izasla sam iz toaleta i nastavila ka vratima apartmana koja sam otvorila. Dzejms je stajao naslonjen na zid i zamisljeno posmatrao vrata. Kada sam ih otvorila,podigao je pogled ka meni i,samo na trenutak,jedan kratak trenutak,mi se ucinilo da su mu oci zasijale.Trepnuo je i ispravio se. Procistio je grlo. "Gotova si?"
Klimnula sam glavom i pomerila se u stranu.On je i dalje stajao, odmeravajuci me. Zbunjeno sam ga gledala dok mi se priblizavao sa iznenadjujucim smeskom na licu. "Da ne zaboravim da napomenem, izgledas predivno."
****
"Spreman?Mozemo onda krenuti?", ustala sam sa kreveta i sklonila telefon koji sam do pre kojeg trenutka drzala u rukama.
Dzejms je izasao iz kupatila i ostavio me je bez daha. Njegova smedja kosa bila je blago namestena u stranu.Na sebi je imao crno odelo koje mu je stajalo kao da je napravljeno samo za njega. Izgledao je bozanstveno. Pogledam ga i na licu mu vidim onaj zavodljiv osmeh. I,koliko god ga ja mrzela,morala sam priznati da mu je dobro stajao.
"Da li mi se to pricinjava ili Elena Braun-"
"Ne dovrsavaj svoju misao,Dzejmse."
"Ni ne znas sta zelim da kazem."
"Niti ne zelim da znam",promrmljala sam dok sam prolazila pored njega. "Idemo."
Okrenuo se za mnom i zatvorio vrata nakon sto smo izasli iz apartmana. Vrata su se automatski zakljucala i iz tog razloga nije bilo potrebe za kljucem. Koracala sam,uputivsi se ka liftu kada sam osetila topao dodir na svojoj nadlaktici. Iako mi je prijao njegov dodir,u ovom trenutku mi je bilo neprijatno. Pogledala sam ga krajickom oka i shvatila da i on mene gleda na isti nacin. Istog trenutka sam se okrenula napred i prestala obracati paznju ili bar je preusmeriti na nesto drugo.
Dok smo stajali u liftu,provukla sam svoju ruku ispod njegove i okrenula se ka njemu. "Pretpostavljam da sou pocinje?"
"Tako je."
Nasmesila sam se dok mi je on uzvracao osmeh.Vrata lifta su se otvorila. Oboje smo se okrenuli i ne znajuci razlog,odjednom sam mu jace stezala ruku. Trebala mi je njegova podrska u ovome.
Profesionalnost.
Iskoracili smo iz lifta i uputili se prostranom salom. Stvar koja me je zacudila kod oboje je bila ta sto smo se kretali prilicno uvezbano. Graciozno i elegantno. Reci koje sam upotrebila opisivajuci njegov i Emilin ples.
Emili i Erik.
Ljudi na koje cemo u narednih 24 sata biti primorani da zaboravimo.
Ko me je uopste terao da nastavim porodicni posao? Zasto se nisam povukla iz ovoga i zivela normalan zivot? Sa svojim verenikom i svojom porodicom. Ovako... Svakog trenutka postoji mogucnost da cu izgubiti dragu osobu. Nekog od bliznjih.Sto nikako ne bih prezivela.
Vec smo se pojavili pred vratima restorana u sklopu hotela. Dzejms je izvukao ruku iz moje i propustio me da prva udjem. Nasmesila sam se i ponovo ga sacekala. Prisavsi mi,ovaj put je svoju ruku prislonio na moja ledja.
Proklet da si Dzejmse,namerno mi ovo radis.
Ponovo sam osetila njegov dodir i ovog puta,telom su mi prolazili trnci. Zasto mi jos uvek telo reaguje ovako na njegov dodir?
Ljubazni konobar nas je sproveo do naseg stola i posle par trenutaka ostavio same. Dzejms se nije odvojio od mene,vec,potpuno se drzeci scenarija 'muz i zena',izvukao mi je stolicu. Klimnula sam glavom osmehujuci mu se dok je on sedao prekoputa mene.
"Izgledas veoma lepo." Pogledala sam ga posle par sekundi.
"Hvala ti. Zar nisam ja taj koji treba uputiti komentar svojoj dragoj supruzi?",nasmesio se promatrajuci moje lice.
"Vec jesi,dragi."
"Kako ti se cini hotel?",upitno me je pogledao.
Konobar nam je ostavljao kartone sa jelima iako ja nisam obracala paznju na njega. "Prilicno je lep.A i dobro nam je dosao." Nakon sto se konobar udaljio,nastavila sam:"Znas,posao umori coveka."
"Danas sam dokazao da i zene znaju izmoriti coveka.Mozda i vise nego posao. Znas,ubiju te psihicki." Dodao je izvijajuci svoje usne u divan osmeh.
Osmeh upucen meni.
"Hej." Namrstila sam se iako sam se smejala. "Tako se ne razgovara sa suprugom."
"Ne?" Podigao je obrve dok se smeskao.
Odmahnula sam glavom. "Naravno da ne."
"Znas,El,nekada stvarno pomislim da se nisi promenila za ovih osam godina."
Osmeh mi je odjednom ispario s lica. Tada sam i bila svesna cinjenice da je Dzejms u stanju da mi za veoma kratko vreme izmami osmeh,ali istom brzinom i skine s lica isti. "Kako to mislis?"
"Nisi se promenila.Ista si."
Podigla sam obrvu. "Po cemu si to zakljucio?"
Tiho mi se podsmehnuo. Svoj pogled je usmerio na moje lice. Gledao je u moje oci tako odlucno da sam pomislila da zeli nesto da mi kaze. Ili sam umislila. "I dalje si ona uporna, tvrdoglava Elena koja pokusava sve da uradi za svoje bliznje. Svidja mi se to."
"Gospodine Voldorf,ne poznajete me. Nimalo.",tiho sam mu uzvratila pokusavajuci da obratim paznju na okolinu.Nisam zelela da bilo ko sem njega cuje moje sledece reci. "I nisam vise ista."
Sirok osmeh mu se pojavio na licu. "Ista si,gospodjo Voldorf."
Prevrnula sam ocima i usnama oblikovala rec kretenu. Nije komentarisao moj ispad,zbog cega mi je bilo drago. Sve sto smo nastavili da radimo do dolaska konobara je- gledali smo se i lukavo smeskali jedno drugom.
"Dobro vece.",uctivo je prekinuo nase domundjavanje. "Sta biste zeleli da porucite?"
Dzejms je tek nakon par sekundi odvojio pogled od mog i preusmerio svoju paznju na konobara. "Iznesite vasa najbolja jela.Pocnite od predjela."
"Sve?"
"Sve.Znate,dama voli puno da jede." Saljivo je izgovorio dok me je konobar gledao. I on se nasmejao,ali na sumnjiv nacin.
"Moj suprug voli da se sali.",ubacila sam se ne obaziruci se na poglede konobara.
"Znaci,sva najbolja jela,redom?"
"Tako je.I dodajte sampanjac."
****
"Zelim jos jednom da prodjemo plan za sutra." Podigla sam casu i otpila gutljaj dok sam ga posmatrala kroz staklo.
"Zasto?" Zbunjeno je podigao obe obrve i dalje me sa smeskom posmatrajuci.
Spustila sam casu na sto i hladno ga pogledala. "Zato sto zelim biti sigurna da se sutra nece desiti nikakva suluda greska.To ne smemo dozvoliti."
"Ne razmisljaj o tome.Sve sto sada trebas uraditi je da se odmoris za sutra.Bar toliko pokusaj,u redu?"
Klimnula sam. "O...okej." Izgovorila sam gutajuci ukusan kolac od cokolade.Posle onoliko obimnih jela, nisam vise bila sigurna da li sam u mogucnosti da gutam.
"Hmmm...Ipak mislim da nema vremena za odmor. Decko na devet sati. Posmatra nas."
Spustila sam viljusku i podigla casu sampanjca ka svojim usnama. Spustivsi je, pogledom sam presla po restoranu. Iako su skoro svi stolovi bili popunjeni,on je gledao direktno u nas.Okrenula sam se ka Dzejmsu i nasmejano ga upitala:"Konobar od malopre? Mislis li da je neko od njih?"
On mi je uputio isti,vestacki osmeh. "Ne verujem. Verovatno je samo radoznao ili ga je privukla tvoja lepota."
"Vece su mogucnosti za ono prvo." Promrmljala sam kreveljeci se.
"Ne bih se slozio sa tobom." Nasmejao se. "Jesi li za ples,draga?"
"Naravno.",klimnula sam glavom kada je on ustajao. Elegantno mi je pruzio ruku i dalje me promatrajuci sa smehom. Uhvatila sam ga za ruku i ustala sa stolice.Ponovo je uradio isti, suludi pokret-stavio je ruku na moja ledja,blago me navodeci ka podijumu za ples. Usput prolazeci,posmatrala sam ispod oka parove koji su nas okruzivali. Vecina njih je gledala u nas i divila nam se iako ja nisam shvatala zasto. Dzejms nije obracao paznju na njih i na njihova okretanja ka nama. Samo je setao ka podijumu i izgledao je kao da je navikao da se okrecu za njim.
Stigavsi do uzvisenog dela prostorije, pazljivo je koracao,drzeci moju ruku.
"Potrudi se da ne padnes pred svima, duso.",rekao je dok smo poceli da se krecemo u ritmu spore,tihe muzike. Obavila sam ruke oko njegovog vrata dok me je on priblizio sebi tako sto je stavio svoje ruke oko mog struka.
"Oh,zacepi vec jednom,debilu." Odbrusila sam mu gledajuci ga direktno u oci.
"Vidim,siris svoj vokabular ruznih reci.",rekao je podigavsi obe obrve.
"Nije tesko dok sam pored tebe."
"I ja sam nesto pokupio od tebe."
"Sta to?"
"Pa,jutros si me naucila kako se izvodi udarac levom nogom."
Hvalisavo sam dodala:"Plus,bila sam u stiklama."
"Stikle mi nece trebati,ali hvala. Da si trenutno u njima,verovatno ne bih mogao setati posle ovog plesa."
"Ne kazem da to ne bi bilo dobro,ali, zvuci zanimljivo.",dodala sam lukavim tonom.
"O,ucuti.Mislim da cu posle ovog zadatka,izbaciti svu Emilinu obucu na stikle iz kuce."
Zatekao me je svojom izjavom i na trenutak,nisam znala sta da mu odgovorim. "Zivite zajedno?"
Klimnuo je glavom i ocima preleteo pogledom preko okolnih stolova. Njegove reci su me potresle. Oni...se zabavljaju pola godine, ako se ne varam,i vec zive zajedno?
"Znaci,ozbiljno je?",pitala sam praveci se radoznala.
"Pa,mislim da mi je ovo prva ozbiljna veza. Emili je super devojka." Ponovo me je pogledao.
Nasmejala sam se. "Hoces da kazes da si imao mnogo veza?"
Licem mu se sirio podli osmeh. "Nisam to rekao.Ne guraj mi reci u usta,El."
"Cinila mi se kao dobra osoba.",rekla sam misleci na Emili. Zacudila sam samu sebe kada sam cula ove reci kako izlaze iz mojih usta.
I dalje ne verujem da sam svojim bivsim deckom komentarisem njegovu sadasnju devojku.
"I jeste.Veoma je pazljiva i dobronamerna osoba."
"Kako je takvo dobro stvorenje zavrsilo sa monstrumom poput tebe?" Pitala sam ga smejuci se.
"I ti si jednom bila sa tim monstrumom, znas?",rekao je sa tek primetnim osmehom.
Moj se znatno smanjio ali sam se i dalje smesila. "Pre osam godina.", napomenula sam.
"Svejedno.",slegnuo je ramenima.
"Da,i tada si bio zenskaros."
"Molim?", 'uvredjeno' je izgovorio. "Ma nemoj?"
"Samo iznosim stavke koje su istinite."
"Elena,ne pocinji."
Prekorno sam ga pogledala i hladno mu odgovorila:"Dragi,prvi si poceo."
"Da li cemo stvarno da se svadjamo ovde,pred svima,kada treba da glumimo bracnog para?" Rekao je tihim,blagim glasom.Nije povisio ton, ali sam znala da je to samo zbog toga sto smo na javnom mestu. I sto smo na tajnom zadatku.
"Ako je potrebno,da.",odbrusila sam mu.
"Ha!",nasmejao se. "Znam da zelis da me iznerviras,ali nece ti uspeti."
"Ne pokusavam nista."
"El,jedina. Kao sto sam rekao, nisi se promenila."
"Kao sto ja rekoh malopre,i dalje si zenskaros i provokator."
"Molim?"
"Ne mozes normalno da se ponasas. Jedino sto ti ide od ruke je da provociras i izludjujes ljude oko sebe. Odrasti.",rekla sam mu sve u jednom dahu. Njegove ruke su se pomerile sa mog struka i skoro neprimetno ih je podigao za centimetar gore.
"Ne sada,Elena.", procedio je kroz zube posmatrajuci okolinu. Jos uvek se smesio pokusavajuci ostalima da pokaze kako uzivamo u bracnoj atmosferi.
"Ne izbegavaj suocavanje s problemom, Dzejmse."
"Ti si moj problem,Elena.", preusmerio je pogled na mene. "Ne nerviraj me, ovde,pred svima."
Trepnula sam par puta pokusavajuci da procesiram njegove reci. "Da,inace ces se rasplakati,zar ne? Detinjasto, ponavljam."
Ljutito me je posmatrao kada sam sklonila svoje ruke sa njegovog vrata. "Idi dodjavola,Dzejmse Voldorfe",su bile reci koje sam mu sasula u lice pre nego sto sam se okrenula i ponosno krenula ka izlazu iz ove,odjednom mi se cinilo,zagusljive prostorije.