Osam godina kasnije
Gledala sam u pozivnicu za vencanje. Toliko sam je puta procitala da sam bila sigurna da sam naucila njen sadrzaj napamet. Vrhovima prstiju sam prelazila preko elegantne povrsine diveci joj se. Izdahnula sam.
Ispustila sam je iz ruku i udaljila se od stola na kojem sam je ostavila.Prisla sam prozoru sa predivnim pogledom na grad i zagledala se.
Kako cudno,pomislila sam. Pre par godina sam mislila da ce Forbs biti mesto gde cu provesti veci deo zivota. Ali ipak sam se vratila u svoj rodni grad.
Tuzan smesak mi se pojavio na licu. Los Andjeles.
Sklonila sam zalutali pramen sa lica i osmotrila dobro poznatu okolinu. Uzivala sam u tisini i sigurnosti koju mi je moja vila pruzala.
"Ponovo razmisljas o vencanju?",cula sam glas svoje sestre koji me je prenuo iz razmisljanja.
"Lisa.",okrenula sam se ka njoj. "Da, razmisljam. Ne znam sta da radim."
"Mislim da predajes preveliki znacaj tome.To je samo glupo vencanje,izvini na izrazavanju.",brzo je dodala.
Ponovo sam se zagledala u grad koji se pruzao preda mnom. "To nije samo glupo vencanje."
"Da,jeste.Mucis sebe ni zbog cega.", rekla je dok je koracala ka kuhinji.
"Lisa,oni su moji prijatelji.Pozvana sam na vencanje s razlogom."
Njen smeh je dopirao iz kuhinje. "Prijatelji?Posle svega ti ih tako nazivas?"
"Zasto ih ne bih tako zvala?Oni su-"
"Mislila sam da si postala pametnija za ovih par godina koje su prosle od tada,seko." Sada je izlazila iz kuhinje i pogledala me je. "Znas da zelim sve najbolje za tebe,ali...Da li si sigurna da je odlazak u Forbs ono sto trenutno zelis?"
Razmislila sam o njenim recima. Nisam bila sigurna sta uopste zelim. I sta ne zelim da uradim.Sve je to komplikovano za mene. Odmahnula sam glavom. "Ne znam,valjda jeste."
"Svesna si cinjenice da ces tamo sresti sve njih?",pitala me je sa naglaskom na reci sve.
"Jesam,Lis.Jesam." Rukom sam prelazila kroz kosu ni sama ne znajuci sta da radim.
"Kada je vencanje?"
Sledi deo zbog kog sam najvise brinula:"Danas."
Coknula je jezikom. "Zasto me to ne cudi?El-"
"Da,znam,moram brzo da odlucim.", rekla sam igrajuci se verenickim prstenom. "Da li se Erik javio?"
"Ne,nije.Zasto?",Lisa se zavalila na fotelju.
"Na poslovnom putu je.A mama i tata?"
Ispijala je vocni sejk. "Da,javili su da ce doci kasnije.Zasto si se odjednom tako uzvrpoljila?"
"Lisa,znas da mrzim kada se tako izrazavas." Uputila sam joj jedan strog pogled.
"Znas,ljudi bi pomislili da si ti starija sestra." Iskezila mi se.
"A po tvom ponasanju niko ne bi pomislio da ces uskoro napuniti trideset." Uzvratila sam joj kroz kez.
"Hej! Nisi ni ti mnogo iza mene."
Nasmejala sam se. "Imam dvadeset i pet.Cuti."
Ostavila je sejk sa strane i zamisljeno me pogledala:"Nego,zasto ne nazoves Erika i kazes mu da pozuri?Mozda bi bilo najbolje da on podje da tobom."
"Ne.",smestila sam se na fotelji do njene ,"Ne zelim da ga uznemiravam. Uostalom,valjda mogu preziveti par sati bez svog verenika."
"Ohhh.Da li ste ugovorili datum vencanja?",pitala me je Lis.
"Ne,trenutno smo oboje zauzeti.On vodi firmu,ja 'Orion' i oboje se slazemo da je veridba za sada dovoljna. Mozda za par meseci,kada ne budemo bili toliko zauzeti."
"Pa,dobro je sto ste se slozili."
"Da.Sa Erikom je sve...onako kako treba da bude."
"Srecna si?",ucinilo mi se da vidim suze u Lisinim ocima.
Nasmesila sam se i bez razmisljanja odgovorila:"Naravno."
"Drago mi je.",rekla je nakon cega joj se oglasio mobilni.Izvadila ga je iz dzepa od farmerica i promrmljala. "Sem me trazi.Moram u Organizaciju. Ali mogu da otkazem ako ne zelis da ostanes sama."
Nasmejala sam se. "Ne budi smesna, Lis.Slobodno idi."
Pogledala me je saosecajno. "Ne, stvarno,ako zelis da ostanem sa tobom-"
"Lis.Dobro sam."
"Sigurno?",ustala je sa fotelje.
"Da.",klimnula san glavom. "I,molim te,reci nekome iz obezbedjenja da mi pripremi jedan auto-mislim da cu ipak otici na vencanje."
Osmeh joj se pojavio na licu. "Okej. Lepo se provedi,El."
Dzejms' POV
Pogledom sam prelazio preko zvanica pokusavajuci da nadjem mladu medju tom velikom grupom ljudi. U jednom trenutku,niotkuda,izronila je ona.
Bela vencanica koja joj je savrseno stajala otkrivala joj je ledja. Spustala se sve do poda usput se vijorivsi za njom.
Crna kosa podignuta u elegantnu pundju.
Vrlo malo sminke na licu,ali nepotrebno jer je bila prirodno lepa.
Prosla je kroz guzvu aristokratski se krecuci. Ispavno-glave visoko podignute kretala se ka meni. Iako sam mislio da necu zaplakati na svom vencanju,zaplakao sam na njenom. Prisla mi je i dalje noseci osmeh kakav samo Cold Queen ima.
"Izgledas bozanstveno." Rekao sam joj tiho.Prihvatio sam ruku koju mi je pruzila i poljubio je.
"Hvala ti,brate." Nasmejala se i pogledala me. "I ti izgledas predivno."
"Danas je posebna prilika.",nasmesio sam se. "A gde nam je mladozenja?"
"Karter je medju gostima",okrenula se ka zvanicama i trazila ga pogledom. "Tu je negde."
"Kako se osecas danas?"
"Vrtoglavica,mucnina ali nekako jos uvek stojim na nogama.Samo jos da prodje taj svecani deo i da napokon postanem gospodja Vest.", izgovorila je to zaplicuci jezikom. "Treba mi pice,Dzejmse."
"Disi,Elara.I pokusaj da se ne napijes,bar dok se zvanicno ne udas.",uzeo sam casu vina od konobara koji je prolazio i pruzio joj.
Uputila mi je jedan osmeh i u jedom gutljaju ispila sve. "Naravno,bato."
Coknuo sam jezikom i uzeo joj casu iz ruku. "Svi su gosti tu?"
"Mislim da nisu.Njih par jos treba da dodje.",prelazila je pogledom preko zvanica.
Vencanje se odrzava u vili Karterove porodice.Veci deo svadbene ceremonije je predvidjeno da se odrzi napolje.
Zvanice su pocele da se skupljaju u prostoriji za slavljenje.
"Gde ti je devojka?",upitno me je pogledala Elara.
"Emili je otisla da pomogne Dzo oko haljine.Ahm,zar ne bi trebala i ti da odes i da budes sa Karterom?Znas, gosti i ostalo?"
Zbunjeno me je gledala. "A,da! Ostavljam te sada.",prisla mi je i poljubila me u obraz. "Hvala ti."
Namrstio sam se. "Na cemu?"
"Na svemu.Hvala ti sto si ovde za mene."
"Ludice,brat sam ti.",privukao sam je u zagrljaj. "Sada idi."
Rukama je malo podigla vencanicu da bi mogla da seta i uputila se ka svom buducem muzu.Sipao sam sebi jos jedno pice u trenutku kada mi je jedna pridoslica zapala za oko. Podigao sam pogled i usmerio ka prilici koja je upravo dosla. Zaledio sam se.
Nije moguce.
Pogledom je prelazila preko gostiju verovatno trazeci poznata lica. Ugledala je Elaru i Kartera i pre nego sto je stigla ista da uradi,Elara je poletela u njen zagrljaj.
Ne verujem da je to ona.
Nisam mogao da se pomerim;ruka mi se zaustavila na pola puta do usta i sve sto sam uspeo je da gledam u nju. U Elenu. Izgledala je potpuno isto. Nimalo se nije promenila.Braon kosa pustena da pada u loknama,mala kolicina sminke na licu i diskretna, lepa haljina.Elena.
Spustio sam casu na sto i okrenuo se na drugu stranu.Nisam zeleo da se pozdravim sa njom.Nisam zeleo da prolazim kroz ono isto osecanje pre osam godina.Dosta smo patnje zadali jedno drugome.Pre nego sto sam stigao bilo sta da smislim,za stolom mi se pridruzila Iva.
"Hej.",javila mi se.
"Sta ima?",nasmesio sam se.
"Trazim svog muza.Da li si mozda video Harija?"
"Ahm",zastao sam,"ne,mislim da nisam. Nesto se desilo?"
"Ne,nego...",zaustavila je pogled negde iza mojih ledja, "O moj Boze.Da li je ono...Elena?!",viknula je.
"Da.",rekao sam smireno.
Uhvatio sam njen preteci pogled,ali, srecom nije uspela da mi odrzi lekciju. Miran,lepuskast (i dobro poznati glas) se ubacio:"Ko li nam je to ovde?"
"Elena!", Iva me je zaobisla i bacila joj se u zagrljaj. Okrenuo sam se ka njima i ponovo ostao bez daha.
Izgledala je predivno.
Izljubile su se,pa je Iva pocela da ispituje:"Zasto se nisi javljala svih ovih godina?"
"Oprosti,nisam imala vremena,ali, donekle sam i htela da ostavim proslost",pogledala me je,"iza sebe.Oh,Dzejmse."
"Elena." Klimnuo sam glavom u znak pozdrava i video da je Iva to primetila. "Proslo je dugo vremena."
"Tako je.",odgovorila mi je sa smeskom. "Niste se nimalo promenili."
"Ni ti." Ubacila se Iva.
"Kako si ti?Kako je Hari?"
"Dobro smo.Vencali smo se pre par nedelja." Iva je imala sirok osmeh na licu.
"Oh!To je divno!Cestitam!" Elena je zvucala iskreno.Nimalo ne krijuci, posmatrao sam je.
Cinjenica koja me je ubijala je da je i sada bila predivna.
"Hvala ti.Eno ga Hari,izvinite me. Videcemo se malo kasnije." Namignula joj je i ubrzo nas ostavila same.
"Izgledas lepo.",rekao sam joj ni sam ne znajuci zasto.
Nasmesila se. "Hvala ti. Ti takodje."
Otpio sam gutljaj vina i nastavio je da je posmatram. "Pa,kako napreduje posao?"
Od konobara koji je prolazio je uzela pice. "Vrlo dobro.Postavljena sam na celo 'Oriona'."
"To je odlicno.Cestitam.",klimnuo sam.
"Hvala.",nasmesila se. "Ti?"
"Ja sam trenutno stacioniran u Vasingtonu,na celu Organizacije."
Stvar je bila u tome sto smo oboje vrlo dobro znali gde ko radi.Iako nisan shvatao poentu ove igre-igrao sam.
"Strava.Takodje,cestitke." Nije mi ni dopustila da zavrsim vec nastavila: "Kako zivot?"
Podigla je casu i otpila gutljaj svog pica usput pokazavsi prsten.Verenicki prsten. Procistio sam grlo i spustio pice. "Odlicno."
"Nemas devojku?",nasmesila se.
To je i dalje ona.Moja Elena.
"Zapravo,imam.",jedva sam izgovorio znajuci njen status. Pogledao sam ka Emili. "Ti?"
"Ja...Hmmm,verena sam." Klimnula je glavom i otpila jos jedan gutljaj.
"Divna vest.Cestitam." Naterao sam sebe da se nasmejem.
"Hvala ti.I ja tebi...zelim sve najbolje...sa Emili." Jedva je sklopila recenicu smejuci se.
"Hvala." Zavrsio sam pice i pogledao je.
Nije ona ista Elena.Hteo ja to da priznam ili ne,nije ista.Pogresio sam kada sam rekao da se nije promenila-jer jeste.I to me trenutno najvise boli.
Nepravedan jesam,ali ona vise nije moja.
"Ostavljam te sada.",rekla je posle par minuta nemog gledanja jedno u drugo. "Vidimo se tu...Negde.", nasmesila se.
Nasmejao sam se. "Vidimo se."
Ostavila me je za stolom nateravsi me da osetim neku nerazumljivu samocu.
Da li je moguce da je ostavila ovakav utisak na mene posle svih tih godina?
Uzeo sam jos jednu casu i popio u jednom gutljaju.
"Uspori,Dzejmse.",rekla mi je Rouz.
Okrenuo sam se ka njoj i pogledao je. "Sestra mi se udaje, dozvoljeno mi je da pijem danas,zar ne?"
"Da,ali,nesto mi govori da vencanje Elare nije razlog zbog kog pijes sada."
"O cemu,pobogu,pricas,Rouz?" Nasmejao sam se sarkasticno.
"Upravo sam je videla.Elena je tu.A po tvom ponasanju bih rekla i da si je ti video."
Spustio sam casu na sto i zagledao se u pod. "Da,video sam je."
"Zasto si snuzden?" Slozila je molecivo lice i tuzno me gledala.
"Verena je.Elena je verena."
"Pa? I ti imas devojku.Uostalom, raskinuli ste i to pre osam godina.To je prilicno dug period.",izgovarala je te reci sporo i tiho.
"I dalje...Iako je proslo osam godina jos uvek me boli.Nisam je zaboravio, mada mislim da ona mene jeste. Naravno da jeste.Verila se."
"Dzejmse,alkohol progovora iz tebe."
"Nije tako,Rouz."
"Znas kako kazu?" Osmeh joj se pojavio na licu.
"Kako?" Pogledao sam je.
"Sve sto je zauzeto,moze biti oduzeto."
Hej,ljudi! ❤Bojim se da je ovo poslednje poglavlje price! I meni je na neki nacin zao sto zavrsavam ovu pricu jer sam ulozila puno vremena i truda ali mi je drago da jos uvek ima vas koji citaju ovo.
HVALA VAM na izvanrendoj podrsci tokom pisanja ove price. Ne znam kako i mislim da ne postoje reci kojima bih mogla dovoljno da vam se zahvalim.
Hvala vam!!!❤❤❤
Druga stvar je: Par njih me je pitalo da li cu pisati drugu sezonu,ali ja jos uvek nisam odlucila.Iz tog razloga oni koji bi voleli da postoji i druga sezona ove price neka pisu u komentarina.Sa druge strane,necu se ljutiti i ako ne bude bilo uopste komentara,hehe❤❤❤😁😂
Jos jednom HVALA VAM!